Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Kultura

20.12.2016 u 18:12

„Hamam Balkanija” na ruskom i francuskom

Roman Vladislava Bajca „Hamam Balkanija” upravo je objavljen na ruskom i na francuskom jeziku. Time je nastavljen veliki međunarodni uspeh ovog romana koji je dosad objavljen na petnaest stranih jezika, u dvadeset pet izdanja, računajući i elektronska izdanja. Rusko izdanje romana „Hamam Balkanija” objavila je ugledna izdavačka kuća „Limbus” iz Sankt Peterburga, u prevodu Vasilija Sokolova. Francusko izdanje objavio je izdavač „Galad” iz Pariza, u prevodu Gojka Lukića. Povodom francuskog izdanja Bajčevog romana već je objavljeno nekoliko izuzetno pozitivnih recenzija u vodećim francuskim medijima.

Kultura

18.12.2016 u 10:30

Šta je Mik Džeger pisao Vorholu, a šta Ketrin Hepbern Spenseru Trejsiju

„Ne znam zašto živimo – dar života nam dolazi ne znam od kog izvora niti u koju svrhu; ali verujem da možemo da nastavimo da živimo zato što je život nešto najdragocenije o čemu išta znamo, pa je stoga, pretpostavljam, velika greška da se predamo dok nam ga je još ostalo”, pisao je romanopisac Henri Džejms 1883. godine prijateljici Grejs Norton, koja je bila u depresiji posle jedne smrti u porodici. Ovo pismo, zajedno sa još oko 125 drugih, iz različitih istorijskih perioda, nalazi se u knjizi „Muzej prepiske, Lična pisma koja bi trebalo da pripadaju svima” Šona Ašera, koji je sakupio pisma i uredio ovo izdanje. Knjigu je objavila beogradska „Geopoetika”, u ediciji „Intimna istorija”, a sa engleskog prevela je Jelena Lazić. „Ova lepa knjiga koju sada držite u rukama vrhunac je

Beograd

17.12.2016 u 09:20

„Noć knjige” zabeležila rekordnu posetu

Petnaesta jubilarna Noć knjuge održana je sinoć od 17 sati do ponoći, ali po broju posetilaca može se reći da je bar u beogradskim knjižarma „ Delfi” i klubovima čitalaca „Lagune” bila rekordna. Takve ocene iznele su u izjavi za Tanjug PR menadžer „Lagune” Tanja Vučković i direktor marketinga Ana Spasojević. Prema rečima Ane Spasojević, kupci su ispred knjižara u Zemunu i Novom Beogradu čekali u redovima na ulici,a u knjižari u SKC nije se moglo proći kroz gužvu koja je vladala u njoj. Iz razgovora sa kupcima koji su imali pregtršt knjiga u rukama čekajući u redu ispred blagajne smo dobili potvrdu da dele utisak da je interesovanje za knjigu veće nego prethodnih godina. Ipak, tek kroz dan ili dva će se znati broj posetilaca pošto se Noć knjige održava u 26 gradova, na 53

Srbija

15.12.2016 u 00:08

„Srpska” sudbina porodice Černi

Čačak – Na stručnom skupu „Informacione tehnologije u gradu – iskustva iz sveta”, priređenom juče u čačanskom hotelu „Beograd”, jedan značajan dokument „promenio je ruke”. Idejni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije čačanskog smetlišta „Prelići”, urađen u Institutu „Jaroslav Černi” u Ulici Jaroslava Černog u Beogradu, predat je gradonačelniku Čačka Milunu Todoroviću, a uručilac je bio Jaroslav Černi. – Srbija je moja otadžbina, uvek je bila i ostaće. U Beogradu mi danas žive sinovi Miloš i Dušan rođeni u Johanesburgu, imam srpsko državljanstvo i u srpskoj prestonici krov. Kuća je kuća, uskoro ću se vratiti iz Južnoafričke Republike da bih živeo ovde – kaže za „Politiku” pedesetčetvorogodišnji Jaroslav Černi, unuk pionira jugoslovenske

Društvo

12.12.2016 u 16:00

Dobro ukrčkana knjiga

Ako neko naivan ili zlonameran pomisli da je pisanje kuvara lakrdija, sigurno će ga razuveriti podatak da su, posle Biblije, kulinarski priručnici najčitanije štivo svuda pod kapom nebeskom. Jer, iako se zna da su Stari i Novi zavet izvrsna hrana za dušu, blagovremeno je procenjeno da ponekad valja misliti i na telo. Igor Mandić, pisac, polemičar i uživalac blagoutrobija, onomad je, u intervjuu datom Draganu Vukićeviću, novinaru iz Kraljeva, rekao da će sebe smatrati dovršenim piscem tek kada – napiše kuvar. Eto zašto je posle sijaset reportaža, putopisa, priča, romana, drama i scenarija koje je ispisao kao novinar „Politike”, Slobodan Stojićević svoj rad krunisao objavivši i jedan – kuvar. Nesvakidašnji, ali ipak kuvar. Reč je o priručniku za kuvanje i srpski jezik napisanom po meri

Kultura

24.11.2016 u 07:05

Novi roman Dragana Jovanovića Danilova

U Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, večeras u 19.30 časova, novi roman Dragana Jovanovića Danilova (1960), pod naslovom: „Šta sneg priča”, predstaviće: Nenad Šaponja, Predrag Petrović, Dobrivoje Stanojević i autor. Odlomke iz romana kazuje Adrijana Videnović. Kultna knjiga srpske avangarde 20. veka – „Ljudi govore” Rastka Petrovića, u romanu „Šta sneg priča” Dragana Jovanovića Danilova, na početku 21. veka, ističe Nenad Šaponja, dobija svog dostojnog sagovornika. Naslov je samo prva tačka susreta, a ova vrsta komunikacije jedino je što je balkanskom čoveku, posle veka bestijalnih ratovanja, preostalo. Višeslojno i ekspresivno, ispred čitaoca iskrsava sumanuto vreme surovih balkanskih ratova devedesetih. Danilovljeva pozornica, ispovedaonica sveta, jeste voz, komuna za jednu noć, mesto

Kultura

17.11.2016 u 19:00

Novinar i pesnik drže se za ruke

Knjigu novih i izabranih pesama „Mrtva priroda” Zorana Hr. Radisavljevića objavila je Srpska književna zadruga u svojoj „Maloj biblioteci”. U razgovoru, upriličenom u prostorijama Zadruge, učestvovali su urednik izdanja Dragan Lakićević, Petar Pajić i Aleksandra Žeželj Kocić. Stihove iz knjige čitala je mlada glumica Emilija Nestorović. Dragan Lakićević naglasio je da rani rukopisi ovog autora održavaju pesničku mladost, u načinu na koji pesnički subjekt posmatra svet, dok njegovo stvaralaštvo u 21. veku obeležava samoposmatranje, osoben odnos prema smrti roditelja, kao i izvesna apsurdnost života, ljubavi i rada. Petra Pajića je, povodom Radisavljevićevog „bekstva” iz poezije i njegovog ponovnog povratka poetskom stvaralaštvu posle dve i po decenije, zaokupilo pitanje veze

Kultura

16.11.2016 u 09:04

I Srbija i Evropa čitaju iste knjige

Profesor slovenske književnosti na Hamburškom univerzitetu Robert Hodel (1959), inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, održao je juče u ovoj instituciji svoju pristupnu besedu pod nazivom „O kanonizaciji književnosti u okviru jezičke globalizacije”. Hodel je studirao slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu i Pragu, a doktorirao je na prozi Dragoslava Mihailovića. Juče je, između ostalog, govorio o tome kako treba da izgleda književni kanon u okviru studija maternjeg jezika. – Šta treba da podrazumevamo pod nacionalnim kanonom npr. u Nemačkoj, Škotskoj ili Norveškoj? Da li u Španiji u okviru „španske” književnosti treba da se čitaju Markes, Ljosa i Borhes? Uelbek može da se čita u okviru francuske nastave, a Džon Stajnbek u okviru

Kultura

14.11.2016 u 07:05

Kako je stvoren Pokret nesvrstanih

Predstavljanje knjige „Kako je stvoren Pokret nesvrstanih”, biće održana u Muzeju istorije Jugoslavije u utorak, 15. novembra 2016. u 18 časova. Suizdavači su Muzej istorije Jugoslavije i Stanko Crnobrnja. Knjiga „Kako je stvoren Pokret nesvrstanih” nastala je na osnovu dnevničkih beleški Bogdana Crnobrnje, diplomate SFRJ iz 1961. godine. Pedeset pet godina posle Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu čitaoci mogu da saznaju za dramatične i do sada nepoznate događaje koji su prethodili stvaranju pokreta u koji se tokom godina uključilo više od 100 država. Autentične, dnevničke beleške jednog od arhitekata Beogradske konferencije izdavači su obogatili sa preko 250 fotografija i priloga koji direktno ilustruju ključne ličnosti i događaje iz originalnog teksta. Velika većina

Kultura

13.11.2016 u 18:00

Pesme s pratećom lirskom pričom

U biblioteci „Atlas” Srpska književna zadruga objavila je novu knjigu Dragana Hamovića „Meko jezgro” (Pesme s pratećom pričom). O knjizi su govorili akademik Milosav Tešić i dr Jana Aleksić, a stihove je kazivala Emilija Nestorović. Dragan Hamović, u svojoj najnovijoj zbirci pesama „Meko jezgro”, ističe Tešić, i nadalje se drži onih tokova u razvoju srpskog pesništva koji – gledano istorijski, tradicijski, estetički i kulturološki – ulaze u njegovu vertikalu, odslikavajući tako njegov pravi, izvorni identitet. Ti tokovi poreklom su „iz glavne memorijske žile”, čemu je najveći zalog jezik, jezik koji je korenski vezan za maternje tlo. Baštineći to nasleđeno pesničko iskustvo, on u ovom sedmociklusnom pesničkom delu – tematski razuđenom, a zbog čestih izmena ritma metrički raskošnom –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige