Kad se knjiga čita slušanjem

Prošle godine na Trećem programu Radio Beograda počelo je čitanje kompletnih književnih dela, a te „ audio knjige” kupci mogu dobiti na poklon uz kupljena štampana izdanja. Za ovu akciju podjednako su zaslužni Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Klio”, čija izdanja se za sada čitaju, Dejan Đurović, glumac i spiker, koji knjige čita, kao i Predrag Šarčević, glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda.

– U toku prošle godine pročitano je šest dela („Otići ću jednog dana ne rekavši sve” Žana d'Ormesona, „Do sutra” Nataše Apana, „Istorija svetla” Jana Njemeca, „Keruak, Ginsberg: Izabrana pisma”, „Zejnova svadba” Tajiba Saliha, „Ugrađivanje straha” Ruija Zinka), a za ovu je planirano isto toliko. To što su kompakt-diskovi za sada besplatni znači da je u „Kliju” knjiga u štampanom izdanju i dalje na prvom mestu, jer je za čitanje, posebno za literarni doživljaj, veoma značajno da se prvo pročita tekst knjige – kaže Zoran Hamović, naglašavajući da za sada samo podstiču korišćenje snimljenog materijala. U toku je i istraživanje doživljaja književnog teksta kod tri vrste čitalaca: onih koji su knjigu pre slušanja čitali u štampanom izdanju, onih koji su je prvi put „pročitali” slušanjem i onih koji su je čitali „elektronski” na računaru.

U početku je, kaže, imao strah da čitanje književnih dela neće imati publiku, osim onih koji su silom prilika usmereni samo na tu mogućnost čitanja, poput slepih ili slabovidih. Pokazalo se, međutim, da ima i mnogo onih koji slušaju ovaj program, dok rade nešto drugo. To može delovati čudno zato što je za čitanje potrebna posebna koncentracija, mada beletristika nudi sasvim drugačiji doživljaj književnog teksta, kako kaže Hamović, navodeći eksperimente kada je tekst i režiran na određen način, muzički podvučen ili oblikovan tako da poprima razmere umetničkog dela, što je onda novo radiofonsko ostvarenje.

– Mi nismo hteli ništa drugo osim čitanja. Hteli smo da se slušalac koncentriše isključivo na tekst i u tom smislu je glavni čovek tu Dejan Đurović koji je zahvaljujući svom dubinskom razumevanju teksta uspeo da ga iznese na onaj način koji je čitaocu potreban – kaže Hamović.

Primetno je, naglašava on, da mladi ljudi nemaju nikakav problem s čitanjem elektronskog teksta, a da imaju problem s čitanjem knjiga. Njihova koncentracija je parcijalna, dekoncentrisani su, nemaju odnos prema celini, nego su isključivo usmereni na delove i zato im audio knjiga odgovara, jer kod te vrste „čitanja” nema investiranja. Naprotiv, ono odgovara već razrađenoj potrošačkoj svesti da sve treba da im se servira, da brzo i efikasno dobiju određeni sadržaj, bez prevelikog sopstvenog ulaganja.

– Ovo može grubo da zvuči, ali, nažalost, to je primetno kod velikog broja mladih, što ne isključuje i postojanje onih drugih koji veoma ozbiljno i fokusirano čitaju, što je ipak navika koju imaju naše generacije – kaže Hamović.

Dejan Đurović, kao „čuveni glas opstanka”, kako voli da se šali na sopstveni račun, koji je prošle godine dobio i nagradu „Radmila Vidak” za lepotu govora, već pet decenija čita na radiju razne tekstove. Voleo bi, kaže, da ovakav program, koji predstavlja podsticaj da se više čita, postane potreba.

– Istreniran sam da čitam sa razumevanjem. Dok čitam, ja to oblikujem i na neki način namećem i svoj ukus. Kad je reč o tehnici, tekst pročitam nekoliko puta pre nego što čitam za radio. Sigurno je da nešto interpretiram sa više duše, ali suština je u tome da tekst dođe do što više čitalaca – kaže Dejan Đurović, pominjući knjigu koju upravo čita na Trećem programu („Nemi pijanista” autorke Paole Kapriolo), a koju je duboko doživeo. Osim ovog, u toku godine biće pročitano još pet dela: „Brak iz zadovoljstva” (Tahar Ben Želun), „Smrtno ranjen” (Rafaele la Kaprija), „Izabel” (Faridun Zaimoglu), „Prve stvari” (Bruno Vijeira Amaral) i „Atentat na Sarajevo” (Žorž Perek).

Predrag Šarčević kaže da nema preciznu statistiku o slušanosti i da reakcije slušalaca prate uglavnom posredstvom bloga, elektronske pošte, ličnih kontakata, telefonskih poziva i „lajkovanja”, na osnovu čega se može zaključiti da je ovaj projekat naišao na podršku.

– Pretpostavljam da smo zaista pogodili prave stvari. Reč je o probranom delu od inače već dobrog uređivačkog izbora izdavačke kuće „Klio”, a kad je reč o kvalitetu realizacije ne treba imati nikakvu sumnju, imajući u vidu i legendarni glas Dejana Đurovića, a i tonsku tradiciju Radio Beograda – kaže Šarčević, dodajući da će bar polovina od šest dela planiranih za ovu godinu biti predstavljena premijerno, jer će biti pročitana pre nego što štampana izdanja budu objavljena.

Predrag Šarčević dodaje da je i nekoliko naših autora odlučilo da rukopisi njihovih još neobjavljenih romana budu najpre pročitani na Trećem programu, kao što su i neki drugi izdavači ponudili vlastite rukopise, što je takođe pokazatelj da je ovaj projekat izazvao zadovoljavajuću pažnju u određenim krugovima.