Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Beograd

11.06.2016 u 09:40

Pisma iz zatvora Milovana Đilasa

„Mnogi su robovali, ali ovakvu knjigu nisu ostavili, jer čoveku koji je tamnovao devet godina imao je ko da piše. Bila je to njegova Štefica. Iz prepiske s njom ostala su sačuvana sećanja koja na jedan drugačiji način prikazuju Đilasa.” Ovako je akademik Matija Bećković mnogobrojnim posetiocima u Maloj sali Kolarčeve zadužbine predočio šta se nalazi među koricama knjige „Pisma iz zatvora” koju je priredio Đilasov sin Aleksa u izdanju „Vukotić medija”. On je na promociji priznao da je, uprkos očevoj zavetnoj molbi da se ne bavi pismima, ipak priredio ove originalne rukopise jer nije bilo nikog drugog ko detaljno poznaje ljude, događaje i okolnosti koji se spominju u pismima, a prikazuju Đidu sentimentalnog prema porodici, zabrinutog za političke prilike, ali i spremnog da

Kultura

11.06.2016 u 08:04

Najveće je zadovoljstvo na svetu stalno počinjati

Poezija i Latinska Amerika, dve velike ljubavi jednog od kultnih pisca španskog jezika i rođenog Čileanca Roberta Bolanja (1953–2003) ovekovečene su u njegovom romanu „Amajlija” iz 1999. godine, koji je objavila beogradska izdavačka kuća LOM, u prevodu sa španskog Dušana Vejnovića. Bolanjo je rođen u Santjagu, a krajem 60-ih godina se sa porodicom preselio u Meksiko Siti gde je radio kao novinar i angažovao se politički kao levičar. Jedan od ključnih događaja njegove biografije bio je povratak u Čile 1973. godine, kao pristalice predsednika Salvadora Aljendea, zbog čega je posle Pinočeovog vojnog udara bio uhapšen. Iz zatvora ga oslobađa školski drug i Bolanjo se početkom 1974. vraća u Meksiko Siti, gde naredne godine sa mladim pesnicima, među kojima su bili i Mario Santjago i Bruno

Kultura

09.06.2016 u 18:47

Izuzetne žene Srbije

„Izuzetne žene Srbije 20. i 21. veka” naziv je knjige čije predstavljanje je u zemunskom „Madlenijanumu” okupilo veliki broj kulturnih poslenika. Ovo bogato opremljeno i studiozno urađeno izdanje inicirala je i objavila Madlena Cepter, a obuhvata biografije i fotografije 100 žena Srbije iz prošlog i ovog veka čiji su životi podsetnik da postoji i ona druga strana istorije. Autorski tandem Neda Todorović i Radmila Stanković proteklih meseci istrajavale su u pronalaženju podataka vezanih za svoje heroine, a za njihove fotografije pobrinula se Goranka Matić. Među 100 izuzetnih žena Srbije našle su se Milunka Savić Gligorijević, dr Saša Božović, Mileva Marić Ajnštajn, kraljica Natalija, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Milena Pavlović Barili, Vera Kostić, Jovanka Broz,

Kultura

07.06.2016 u 20:30

Buntovnik i nesmirnik

Čitava serija pesničkih zbirki Miloša Jankovića ima u naslovu imenice koje se na ik završavaju. Mnoge od njih potencijalni su neologizmi: „Letovnik”, „Jeznik”, „Ljuboslovnik”, „Sibirnik”; „Posvetnik”... Imenice su u stranu, kaže Dušan Stojković, odgurnule glagole. Izbegle su kombinaciju s pridevima. Njima se imenuje onaj ili ono što radnju vrši u zbirkama. Izdvaja se biće u odnosu na akciju, činjenje, ali biće je to koje nešto čini. Jankovićeve zbirke su maksimalno „radne”: u njima se neprestano nešto događa. Pesnik nije onaj ko se u mišju rupu zavlači, u pesak kao noj svoju glavu zabija. On se ne savija. Ne beži. Sasvim jasno i otvoreno o svemu o čemu peva iznosi svoj stav koji je, izuzetno često, uz nos tuđim, i opšteprihvaćenim, stavovima. Ako buntovnik bez razloga nije, svakako

Kultura

06.06.2016 u 08:30

Najteže je prevoditi pisca koji ima loš stil

Bez prevedenih knjiga bili bismo u jednoj staklenoj kugli. Mogli bismo da gledamo napolje, a ne bismo mogli ništa da dotaknemo, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac, dobitnica nagrade „Branko Jelić” za najbolji prevod sa francuskog jezika na srpski (u kategoriji „Zreli doprinosi”), koja je dodeljena na „Molijerovim danima”, književnoj manifestaciji Francuskog instituta u Beogradu.

Kultura

04.06.2016 u 10:03

Biblioteke dobile Mirine memoare, ali ne i Isusove memoare

Kao i svake godine kada Komisija Ministarstva kulture predloži spisak knjiga za otkup bibliotekama u Srbiji, i ovog puta nije izostala reakcija javnosti. Kada je prošlogodišnja komisija obznanila da su se na spisku dela za otkup našle knjige Suzane Mančić, Lotara Mateusa i Mateje Kežmana, kulturna čaršija se digla na noge, a pre dva dana polemika je nastala oko memoara Mirjane Marković „Bilo je to ovako”, koji su podržani na konkursu. Glas su podigli i veliki izdavači, jer im nisu otkupljeni neki od predloženih naslova. „Laguna” je na primer reagovala jer nisu odabrana neka njena dela prevodne književnosti. Primetno je i da na spisku nema knjiga tiražnih spisateljica poput Vesne Dedić ili Jelene Bačić Alimpić. Profesor na Filološkom fakultetu Veljko Brborić, kao član komisije

Kultura

02.06.2016 u 21:00

„Šezdesetosmaš” Milisava Savića

Knjigu Milisava Savića „Šezdesetosmaš” zbirku priča, reportaža i intervjua iz „Studenta”, iz 1968. godine, upravo je objavio „Službeni glasnik”, a o ovom izdanju su, pored autora, govorili urednica izdanja Gordana Milosavljević Stojanović i univerzitetski profesor Radivoje Mikić. „Šezdesetosmaš” sadrži rane priče Milisava Savića, reportaže, intervjue, izveštaje o događaju kod čuvenog novobeogradskog nadvožnjaka početkom juna 1968. godine, kao i tekstove koji imaju gotovo esejistički karakter. Tu su intervjui sa gostima redakcije „Studenta” Zagorkom Pešić Golubović, Živojinom Pavlovićem, Duškom Radovićem, Borislavom Pekićem, Slobodanom Selenićem. Urednica izdanja Gordana Milosavljević Stojanović posebno je naglasila da knjiga „Šezdesetosmaš” otvara novu ediciju „Glasnika”

Kultura

02.06.2016 u 11:56

Sve dok pišeš, kraja nema

U Narodnoj biblioteci Srbije, predstavljena je knjiga Tanje Kragujević (Senta, 1946), dobitnice nagrade „Desanka Maksimović” za 2015. godinu, pod naslovom „Trn o svili”, u izdanju Zadužbine Desanka Maksimović i Narodne biblioteke Srbije, a potom je održan okrugli sto o pesničkom delu nagrađene pesnikinje. Dobitnik nagrade „Desanka Maksimović” u žiži je interesovanja javnosti tri godine: prve dobije nagradu, druge se pojavljuje knjiga izabranih pesama i održava okrugli sto, a treće se pojavljuje zbornik radova sa okruglog stola. Ova zbirka se simbolično, a možda i po delovanju „komedijanta slučaja” Miloša Crnjanskog, istakao je Bojan Đorđević, upravitelj Zadužbine Desanka Maksimović, pojavljuje tačno pola veka pošto je Tanja Kragujević, 1966., objavila svoju prvu knjigu pesama „Vratio se Volođa”.

Kultura

02.06.2016 u 08:05

Kako je norveški putopisac otkrio Crnogorcima skijanje

Kada je jedan Crnogorac video kapetana i sportistu Henrika Angela kako se na skijama spušta niz padinu pomislio je da je ugledao samoga đavola. Norvežanin Henrik Angel (1861–1922) bio je prvi čovek koji je doneo skije i skijaški sport u Crnu Goru, bio je i pisac i predavač, oficir, istoričar i levičar, kartograf, poliglota. Tokom 1880-ih postao je najslavniji sportista Norveške. Putovanje u Crnu Goru i Srbiju Henrika Angela inspirisalo ga je za nekoliko knjiga „Kroz Crnu Goru na skijama” (1895), „Sinovi crnih planina” (1896), „Herojski narod, priče iz Crne Gore” (1902), koja je preuređeno izdanje prethodne dve knjige. Povod za podsećanje na Henrika Angela jesu izdanja ovih knjiga koje je za Crnogorski međunarodni institut za štampu, iz Nikšića uredila Radmila Perović. Knjige su objavljene u

Kultura

30.05.2016 u 08:40

Žica na granicama je grozno rešenje

Gošća „Majskih dana knjige u Pančevu”, kao i svog beogradskog izdavača „Geopoetike” , bila je ovih dana slovenačka književnica Mojca Kumerdej, autorka zbirke kratkih proza „Tamna materija” („Geopoetika”, izvrsni prevod Ane Ristović). Pripovedni glas Mojce Kumerdej stvara polifoniju od glasova najrazličitijih likova: dece, muškaraca, žena, špijuna, serijskog ubice, ali svaki put perspektiva iz koje sagledava život iskošena je, svet njene proze oneobičen. Radnja njenog novog romana „Kronosova žetva”, koji je u Sloveniji objavljen pre mesec dana, smeštena je u 16. vek, neslaganja luterana i katolika, velikih seoba stanovništva i spaljivanja veštica, situacije koje se lako preslikavaju i na savremeno doba. Mojca Kumerdej po obrazovanju je filozof, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige