Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Београд

11.06.2016 у 09:40

Писма из затвора Милована Ђиласа

„Многи су робовали, али овакву књигу нису оставили, јер човеку који је тамновао девет година имао је ко да пише. Била је то његова Штефица. Из преписке с њом остала су сачувана сећања која на један другачији начин приказују Ђиласа.” Овако је академик Матија Бећковић многобројним посетиоцима у Малој сали Коларчеве задужбине предочио шта се налази међу корицама књиге „Писма из затвора” коју је приредио Ђиласов син Алекса у издању „Вукотић медија”. Он је на промоцији признао да је, упркос очевој заветној молби да се не бави писмима, ипак приредио ове оригиналне рукописе јер није било никог другог ко детаљно познаје људе, догађаје и околности који се спомињу у писмима, а приказују Ђиду сентименталног према породици, забринутог за политичке прилике, али и спремног да издржи казну

Култура

11.06.2016 у 08:04

Највеће је задовољство на свету стално почињати

Поезија и Латинска Америка, две велике љубави једног од култних писца шпанског језика и рођеног Чилеанца Роберта Болања (1953–2003) овековечене су у његовом роману „Амајлија” из 1999. године, који је објавила београдска издавачка кућа ЛОМ, у преводу са шпанског Душана Вејновића. Болањо је рођен у Сантјагу, а крајем 60-их година се са породицом преселио у Мексико Сити где је радио као новинар и ангажовао се политички као левичар. Један од кључних догађаја његове биографије био је повратак у Чиле 1973. године, као присталице председника Салвадора Аљендеа, због чега је после Пиночеовог војног удара био ухапшен. Из затвора га ослобађа школски друг и Болањо се почетком 1974. враћа у Мексико Сити, где наредне године са младим песницима, међу којима су били и Марио Сантјаго и Бруно Монтанео,

Култура

09.06.2016 у 18:47

Изузетне жене Србије

„Изузетне жене Србије 20. и 21. века” назив је књиге чије представљање је у земунском „Мадленијануму” окупило велики број културних посленика. Ово богато опремљено и студиозно урађено издање иницирала је и објавила Мадлена Цептер, а обухвата биографије и фотографије 100 жена Србије из прошлог и овог века чији су животи подсетник да постоји и она друга страна историје. Ауторски тандем Неда Тодоровић и Радмила Станковић протеклих месеци истрајавале су у проналажењу података везаних за своје хероине, а за њихове фотографије побринула се Горанка Матић. Међу 100 изузетних жена Србије нашле су се Милунка Савић Глигоријевић, др Саша Божовић, Милева Марић Ајнштајн, краљица Наталија, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Милена Павловић Барили, Вера Костић, Јованка Броз, Латинка

Култура

07.06.2016 у 20:30

Бунтовник и несмирник

Читава серија песничких збирки Милоша Јанковића има у наслову именице које се на ик завршавају. Многе од њих потенцијални су неологизми: „Летовник”, „Језник”, „Љубословник”, „Сибирник”; „Посветник”... Именице су у страну, каже Душан Стојковић, одгурнуле глаголе. Избегле су комбинацију с придевима. Њима се именује онај или оно што радњу врши у збиркама. Издваја се биће у односу на акцију, чињење, али биће је то које нешто чини. Јанковићеве збирке су максимално „радне”: у њима се непрестано нешто догађа. Песник није онај ко се у мишју рупу завлачи, у песак као ној своју главу забија. Он се не савија. Не бежи. Сасвим јасно и отворено о свему о чему пева износи свој став који је, изузетно често, уз нос туђим, и општеприхваћеним, ставовима. Ако бунтовник без разлога није, свакако бунтовник,

Култура

06.06.2016 у 08:30

Најтеже је преводити писца који има лош стил

Без преведених књига били бисмо у једној стакленој кугли. Могли бисмо да гледамо напоље, а не бисмо могли ништа да дотакнемо, каже Мелита Лого Милутиновић, преводилац, добитница награде „Бранко Јелић” за најбољи превод са француског језика на српски (у категорији „Зрели доприноси”), која је додељена на „Молијеровим данима”, књижевној манифестацији Француског института у Београду.

Култура

04.06.2016 у 10:03

Библиотеке добиле Мирине мемоаре, али не и Исусове мемоаре

Као и сваке године када Комисија Министарства културе предложи списак књига за откуп библиотекама у Србији, и овог пута није изостала реакција јавности. Када је прошлогодишња комисија обзнанила да су се на списку дела за откуп нашле књиге Сузане Манчић, Лотара Матеуса и Матеје Кежмана, културна чаршија се дигла на ноге, а пре два дана полемика је настала око мемоара Мирјане Марковић „Било је то овако”, који су подржани на конкурсу. Глас су подигли и велики издавачи, јер им нису откупљени неки од предложених наслова. „Лагуна” је на пример реаговала јер нису одабрана нека њена дела преводне књижевности. Приметно је и да на списку нема књига тиражних списатељица попут Весне Дедић или Јелене Бачић Алимпић. Професор на Филолошком факултету Вељко Брборић, као члан комисије

Култура

02.06.2016 у 21:00

„Шездесетосмаш” Милисава Савића

Књигу Милисава Савића „Шездесетосмаш” збирку прича, репортажа и интервјуа из „Студента”, из 1968. године, управо је објавио „Службени гласник”, а о овом издању су, поред аутора, говорили уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић и универзитетски професор Радивоје Микић. „Шездесетосмаш” садржи ране приче Милисава Савића, репортаже, интервјуе, извештаје о догађају код чувеног новобеоградског надвожњака почетком јуна 1968. године, као и текстове који имају готово есејистички карактер. Ту су интервјуи са гостима редакције „Студента” Загорком Пешић Голубовић, Живојином Павловићем, Душком Радовићем, Бориславом Пекићем, Слободаном Селенићем. Уредница издања Гордана Милосављевић Стојановић посебно је нагласила да књига „Шездесетосмаш” отвара нову едицију „Гласника” названу „2 у

Култура

02.06.2016 у 11:56

Све док пишеш, краја нема

У Народној библиотеци Србије, представљена је књига Тање Крагујевић (Сента, 1946), добитнице награде „Десанка Максимовић” за 2015. годину, под насловом „Трн о свили”, у издању Задужбине Десанка Максимовић и Народне библиотеке Србије, а потом је одржан округли сто о песничком делу награђене песникиње. Добитник награде „Десанка Максимовић” у жижи је интересовања јавности три године: прве добије награду, друге се појављује књига изабраних песама и одржава округли сто, а треће се појављује зборник радова са округлог стола. Ова збирка се симболично, а можда и по деловању „комедијанта случаја” Милоша Црњанског, истакао је Бојан Ђорђевић, управитељ Задужбине Десанка Максимовић, појављује тачно пола века пошто је Тања Крагујевић, 1966., објавила своју прву књигу песама „Вратио се Волођа”.

Култура

02.06.2016 у 08:05

Како је норвешки путописац открио Црногорцима скијање

Када је један Црногорац видео капетана и спортисту Хенрика Ангела како се на скијама спушта низ падину помислио је да је угледао самога ђавола. Норвежанин Хенрик Ангел (1861–1922) био је први човек који је донео скије и скијашки спорт у Црну Гору, био је и писац и предавач, официр, историчар и левичар, картограф, полиглота. Током 1880-их постао је најславнији спортиста Норвешке. Путовање у Црну Гору и Србију Хенрика Ангела инспирисало га је за неколико књига „Кроз Црну Гору на скијама” (1895), „Синови црних планина” (1896), „Херојски народ, приче из Црне Горе” (1902), која је преуређено издање претходне две књиге. Повод за подсећање на Хенрика Ангела јесу издања ових књига које је за Црногорски међународни институт за штампу, из Никшића уредила Радмила Перовић. Књиге су објављене у

Култура

30.05.2016 у 08:40

Жица на границама је грозно решење

Гошћа „Мајских дана књиге у Панчеву”, као и свог београдског издавача „Геопоетике” , била је ових дана словеначка књижевница Мојца Кумердеј, ауторка збирке кратких проза „Тамна материја” („Геопоетика”, изврсни превод Ане Ристовић). Приповедни глас Мојце Кумердеј ствара полифонију од гласова најразличитијих ликова: деце, мушкараца, жена, шпијуна, серијског убице, али сваки пут перспектива из које сагледава живот искошена је, свет њене прозе онеобичен. Радња њеног новог романа „Кроносова жетва”, који је у Словенији објављен пре месец дана, смештена је у 16. век, неслагања лутерана и католика, великих сеоба становништва и спаљивања вештица, ситуације које се лако пресликавају и на савремено доба. Мојца Кумердеј по образовању је филозоф, пише и текстове из области теорије књижевности,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

25.06.2026 у 02:40

Бразил убедљив против Шкотске за прво место

25.06.2026 у 02:22

Лавров: САД желе да купе европски део „Северног тока“

25.06.2026 у 01:59

Топло, температуре до 35 степени

25.06.2026 у 01:48

Пожар у дата центру у Њу Делхију, клијенти страхују за податке

25.06.2026 у 01:24

Урушила се литица код плаже Бијариц, пронађено тело жене

25.06.2026 у 01:08

Око 90 оваца погинуло од удара грома у планини код Крашјег Врха