Зашто је Маркс био у праву

Издавачка кућа „Плато” објавила је књигу британског теоретичара књижевности и универзитетског професора Терија Иглтона „Зашто је Маркс био у праву”, у преводу са енглеског језика Драгиње Марић.

„Ова књига је проистекла из једне упечатљиве мисли: шта ако су сви најпознатији приговори Марксовом делу погрешни? Или су, барем, ако нису сасвим безумни, углавном такви”, истакао је аутор у уводу овог издања, полазећи, дакле, од претпоставке да су за Марксову филозофију везана пре свега општа места, подразумеване заблуде које треба поткрепити одговарајућим чињеницама.

„Овим не сугеришем да Маркс никада није погрешио. Нисам од оне левичарске сорте која лицемерно даје на знање да је све отворено за критику, а онда, када их упитају да наведу три главне критике Маркса, напрасито заћуте. То да имам сопствених сумњи поводом неких његових идеја требало би да се довољно јасно види из ове књиге. Али, он је често био у праву поводом довољно важних питања да називати се марксистом буде разумно самоодређење. Намера ми је да представим Марксове идеје не као савршене, већ као уверљиве”, прецизира даље Тери Иглтон.

По речима уреднице овог издања Наташе Анђелковић, Иглтон је оповргао тезу да је марксизам ствар прошлости тиме да је марксизам од својих почетака везан за капитализам и да, док год с једне стране постоји капитализам, с друге стране, постојаће и марксизам.

Иако је Маркс био опрезан са предвиђањима будућности, он је у својим анализама система капитализма на неки начин предвидео гомилање профита који сам себе изједа и доводи до империјализма, под сликом благостања и демократије.

„Отуђење, претварање друштвеног живота у робу, култура похлепе, агресије, сулудог хедонизма и растућег нихилизма, стално отицање смисла и вредности из људског постојања: тешко је наћи интелигентну расправу о овим питањима која озбиљно не дугује марксистичкој традицији”, сматра Тери Иглтон.

„Плато” је објавио и роман из 1971. године француског писца, филозофа и академика Жана д`Ормесона „Слава Царства”, у преводу Љубице Ђурић. „Плато” је до сада објавио и историјске романе Д`Ормесона „Прича Јеврејина луталице” и „Бог, живот и дело”.

– Ово је роман о Царству, са великим „Ц” и о Граду, са великим „Г”, о слави Византије, али садржи и алузије на сукобе Атине и Спарте, историју Рима, ривалство италијанских ренесансних градова. Жан д`Ормесон игра се и историјским подацима у фуснотама, реферишући на књиге које не постоје, али би могле постојати, на историју која је могла да се одигра, показујући уједно ерудицију налик Ековој, приметила је Љубица Ђурић.