Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

02.08.2022 u 11:50

Izdavačka kuća „Akademska knjiga” iz Novog Sada objavila je intelektualnu biografiju „Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj” Mijata Lakićevića, na sedamdesetogodišnjicu rođenja srpskog premijera, ubijenog 12. marta 2003. „Rukopis Mijata Lakićevića predstavlja neizmerno važan doprinos razumevanju misli i dela Zorana Đinđića, ali i političkih i društvenih previranja u jugoslovenskom i srpskom društvu tokom poslednjih pola veka”, smatra dr Olga Manojlović Pintar, dok dr Latinka Perović smatra da iz pera publiciste Mijata Lakićevića dolazi odgovor na pitanje: ko je bio Zoran Đinđić. Po njenom mišljenju, to je do sada najpotpunija intelektualna biografija Zorana Đinđića, precizna i potresna. „Vešto uklapajući predstave o Đinđiću, i one za i one protiv, uz preplitanja tumačenja koja su nastala

Kultura

29.07.2022 u 19:57

Knjiga Orhana Dragaša uvrštena u Kongresnu biblioteku

Knjiga direktora beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost Orhana Dragaša „Dva lica globalizacije: istina i obmane” zvanično je uvrštena u fond Kongresne biblioteke, nakon što je prošla stroge recenzije i visoke kriterijume koje zahteva ova procedura, saopštio je danas taj institut. U obaveštenju autoru, Kongresna biblioteka je izrazila zahvalnost što će ovim naslovom obogatiti svoju veliku kolekciju, navodi se u saopštenju. ; Knjiga „Dva lica globalizacije: istina i obmane”, objavljena 2019. godine, doživela je dva izdanja na srpskom jeziku i izdanje na engleskom. Beogradski institut navodi da su recenzenti Dragaševe knjige neki od najvećih svetskih autoriteta iz oblasti međunarodnih odnosa i ekonomije, kao što su profesor Stiv Henke, sa Univerziteta Džons Hopkins i

Kultura

28.07.2022 u 20:00

Kafka je stvaran do nestvarnog

Znate da ste veliki pisac onda kada dobijete pridev, što bi rekao tvorac duhovitih umetničkih biografija Robert Šnakenberg. I eto, Kafka je svakako uspeo, živimo u kafkijanskom svetu, a i većina njegovih sižea se iznova obistinjuje. Svakome se bar jedanput desilo da se jedno jutro probudi kao velika buba, a da ne zna kako to da objasni familiji. Ili da bude optužen za nešto o čemu uopšte nema saznanje i za tili čas se nađe u izvršiteljskom paklu paradoksalne birokratije bez zakona. Mnogi su bar jednom maštali o Americi, ili okusili put koji isključivo vodi do jednog mesta, do kog se moralo doći, do zamka... Kafka je govorio da sme slobodno životinji da pogleda u oči zato što nije jeo njeno meso Obično neobičan Kafkin život u intenzivnoj je sprezi sa njegovim delom, još davno je

Kultura

26.07.2022 u 21:15

Lužički Srbi u stvarnosti i predanju

U knjižarskim izlozima pojavila se nova knjiga književnog istoričara i pesnika dr Miće Cvijetića „Od Lajpciga do Lužice”, čiji sadržaj preciznije određuje podnaslov: „Lužički Srbi u stvarnosti i predanju” (izdavač je „Svet knjige”, Beograd 2022). Iako žanrovski određena kao putopis, knjiga više predstavlja presek kulturne i političke istorije Lužičkih Srba nego zbir utisaka o geografskim i drugim lepotama krajeva koje naseljava ovaj slovenski narod, dobrano proređen u velikom nemačkom moru. Lužički Srbi su najmanje brojan slovenski narod. Jedini su preživeli ostatak svojih davnih predaka Polapskih Slovena. Smatra se da su iz Zakavkazja, zajedno s velikom zapadnoslovenskom skupinom, na teren istočnih delova današnje Nemačke dospeli između četvrtog i šestog veka. U pisanim izvorima prvi

Kultura

25.07.2022 u 20:00

Želeo sam da opišem našu zemlju, vek koji sam doživeo

Novi roman Ivana Ivanjija, poetskog naslova – „Usamljenost manjine”, (u izdanju „Lagune”), prati Tomija, banatskog Mađara, od njegovog detinjstva zahvaćenog Drugim svetskim ratom, preko bogate internacionalne karijere uspešnog ekonomiste u saradnji sa zapadnonemačkim partnerima pa do starosti koju provodi kao američki građanin. Kao i kod drugih Ivanjijevih likova, i kroz Tomijev životni put odslikava se istorija. U Novosadskoj raciji stradali su mu najbolji drugovi, posle rata gledao je kako Mađari od povlašćenog položaja postaju manjina. On je bio Jugosloven koji se razvijao zajedno sa društvom u razvoju. Možda je od Tomijevog zanimljivog odnosa prema ženama, Evama ili onima od kova Lilit, još intrigantniji odnos prema njegovom ocu, stručnjaku koji je bio hapšen u svakoj vlasti, ali koji

Kultura

22.07.2022 u 14:13

Radi ono što se od tebe ne traži i pojavi se tamo gde te ne očekuju

Ono što se prvo zapaža na novim izdanjima novosadskog „Prometeja” jeste upečatljiv dizajn korica koje su raznobojne, razigrane, umetničke, letnje, a sličnih su i sižea. „Nismo baš u jeku leta, mislim se, a kofer mi je preglomazan”, kaže naratorka romana poljske književnice Barbare Klicke u kratkoj i duhovitoj prozi „Banja”, koji je prevela Milica Markić. Odmah po dolasku u banju, glavna junakinja upoznaje novo društvo, ali i prastari enterijer hotela u koji je smeštena. Telesnost je u prvom planu na svakom koraku, masirana tela, bolna tela kojima je potrebna pomoć. To su razlozi da se vraća u prošlost, da se seća slika detinjstva, ništa manje mučnih. Barbara Klicka (1981), poljska je pesnikinja, scenaristkinja i recenzent, ona piše i tekstove za muzičke grupe i bavi se kulturnom

Kultura

20.07.2022 u 16:33

Fenomeni iz sveta nauke

Knjiga „Paralaksa” Bojana Džodana, samostalnog umetnika, profesionalnog fotografa i novinara, u izdanju „Heliksa”, spada u one kreativne poduhvate koji nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Autor nas kroz više od 100 kratkih priča upućuje u pojmove i fenomene iz sveta nauke, umetnosti i istorije, pronalazeći način da čitaoca suoči s njihovim čudotvorstvima i misterioznim putevima ostvarivanja. Tu su i njihove tajne i velike zablude, ali i odgovori na njih putem prevrednovanja. Među temama koje Bojan Džodan obrađuje jesu i neki vrlo poznati fenomeni koji su na nov način osvetljeni: crni labud, normalizacija devijacije, selekcioni efekat... Čitaoca će možda iznenaditi kakav je to egzotičan poklon čuveni matematičar Kurt Gedel za 70. rođendan podario svom prijatelju Ajnštajnu, kako je Darvin

Kultura

18.07.2022 u 17:15

O progonima Jermena i istoriji Balkana

„Gavrani pred Nojem” roman je jermenske književnice Suzane Harutjunjan, u izdanju „Čigoja štampe”, čija je radnja smeštena u jermenske planine i prvu polovinu 20. veka. Starac i novorođeni dečak Harut beže od hamidijskih masakra u Turskoj i kriju se u ruševinama napuštenog sela, koje uskoro postaje sklonište ostalim izbeglicama. Stanovnici ovog sela žive u strahu od otkrivanja, od povratka Turaka, jedni od drugih. Dečak Harut u međuvremenu odrasta i zaljubljuje se u prelepu mladu devojku Nakšun, koja jednog dana iznenada stiže u selo bežeći od turskih vojnika. Ona je trudna, stoga žene u selu, smatrajući sramotnim što je zatrudnela s turskim vojnicima, koji su ponizili nju i sve Jermene, kroje zaveru da ubiju njene dve kćerke bliznakinje čim se rode. Pred stanovnicima ovog sela samo je jedno pitanje

Kultura

18.07.2022 u 09:06

Posvete pisaca prijateljima i političarima

Užice – Šta su naši poznati pisci u posvetama pisali nekadašnjem predsedniku države i državnim funkcionerima, kolegama književnicima, prijateljima i poznanicima, dragim osobama? Kako su birali reči o političarima na vlasti, boravke s njima u rečenici-dve opisivali? To otkriva upravo objavljena knjiga „Posvete srpskih pisaca” (drugi deo) autora Radovana Popovića. Ovaj stvaralac, najznačajniji biograf srpske književnosti, dugogodišnji novinar i urednik „Politike”, darodavac vrednih književnih i umetničkih dela raznim institucijama, potvrđuje da posvećeno stvaralačko pero godine ne priznaje. Neumorni Radovan (84), dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda, Vukove nagrade, Račanske povelje, nagrade „Laza Kostić” i drugih priznanja, objavio je sada u svom užičkom zavičaju „Posvete srpskih

Društvo

11.07.2022 u 22:02

U slavu rađanja i duhovnog traganja

„U slavu rađanja i duhovnog traganja” naziv je knjige prof. dr Vesne Dimitrijević Srećković, endokrinologa, koja je predstavljena u kripti beogradskog Hrama Svetog Save. Delo je dobilo blagoslov dva poglavara Srpske pravoslavne crkve, blaženopočivšeg patrijarha Irineja i patrijarha srpskog Porfirija. U izjavi za „Politiku” dr Vesna Dimitrijević Srećković kaže da je knjiga „U slavu rađanja i duhovnog traganja” plod njenih razgovora od 2014. do 2017. godine na radiju Slovoljubve sa Sanjom Lubardić, urednicom i voditeljkom ovog radija, u okviru serijala emisija „Pod znakom pitanja”. Ovi razgovori obuhvatili su brojne kliničke i naučne sadržaje vezane za oblasti kojima se dr Vesna Dimitrijević Srećković bavi više od tri decenije kao što su gojaznost, metabolički sindrom kod mladih i kod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige