Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

19.03.2022 u 18:16

Distanca našeg vremena

Nastavljajući u maniru „Karantina udvoje”, prvog romana kod nas o fenomenu kovida 19, sa temom pandemije, pisac Petar Zec nudi nam najnovije delo „DISTANCA nova bliskost udvoje” (izdavač NNK, Beograd). Prateći romaneskno, na dramatičan način, život pod kapom pandemije, kroz lični doživljaj glavnog junaka i sveta oko njega, autor objašnjava novonastalu bliskost udvoje. Smešten u vremenski okvir od pola godine i na tri kontinenta, roman razotkriva ubrzane fenomenološke promene koje su zadesile planetu, od bolesti izazvane virusom do ekoloških katastrofa. Ispovedajući se, junak kroz priče svoje dece i svoj lični odnos prema voljenoj ženi upečatljivo dočarava kako je virus za tri godine uspeo da promeni sve tokove, stavljajući pred iskušenje nastavak života koji podrazumeva ne ljubljenje, ne grljenje,

Kultura

13.03.2022 u 13:06

Radost igre i stvaranja

Postoje stvari koje moj unutrašnji radar registruje brže, bolje na njih reaguje. U tom smislu pozornica je za mene postala veza sa vlastitim unutrašnjim životom: bila je i potreba za dijalogom, kontakt sa drugima, ali uvek i jedna vrsta introspekcije. Tako nekako sam birao i tekstove koje ću da režiram: ako prepoznam da u njima ima nešto lično, što govori više o meni i mom doživljaju sveta oko mene, nego bilo koji drugi komad, to je bio razlog da ih radim, navodi Nikita Milivojević u upravo objavljenoj monografiji„Nikita Milivojević: Ja ovde silazim”, napisanoj u formi dijaloga sa ovim osobenim rediteljem i pedagogom, redovnim profesorom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za režiju u glumi. Delo je priredila Olivera Milošević, a izdavači su Akademija umetnosti Novi Sad, Pozorišni

Kultura

12.03.2022 u 11:07

Sedamnaest starih i retkih knjiga

Od prvobitnog šabačkog Čitališta, preko Čitaonice, Knjižnice, okružne, opštinske i matične biblioteke, do današnje Biblioteke šabačke, proteklo je punih 175 godina. U miru bivala je mesto okupljanja ljubitelja knjige, a svoje članstvo umnožavala je deljenjem pisane reči. Na početku Velikog rata, Šabačka narodna knjižnica i čitaonica, sa adresom u kafani „Jelen” na Bairu, doživela je sudbinu svoga grada. Spaljena je u naletu Austorugara na Šabac, prvi veliki grad na koji su se okomili 1914. godine. Odmah po završetku rata Šapčani su krenuli u prikupljanje knjižnih dela da iznova popune opustošene fondove. Oduvek u šabačkoj biblioteci posebna vrednost pridavana je starim knjigama. Tako je i danas. U ovom vremenu, posebno se pazi na 17 naslova sa liste stare i retke knjige sa statusom

Kultura

11.03.2022 u 20:00

Dnevnik Živojina Pavlovića

Danas, dok besni rat u Ukrajini, i dok mnogi pogled upravljaju ka Balkanu, čitati „Dnevnik 1994‒1998” Živojina Pavlovića, (izdanje „Agore”, priređivača Snežane Lukić Pavlović), može da bude obeshrabrujuće zbog toga što izgleda da svekolika kriza iz devedesetih još traje. I onda, kao i sada, stradaće nedužni, a intelektualac, umetnik, poput Žike Pavlovića, beležiće te događaje da bi ostali upamćeni i da bi ih shvatili oni koji znaju da misle i koji naravno ništa ne mogu da promene. Poput ratnog izveštača, čuveni pisac i reditelj zapisao je povodom rata u BiH 3. maja 1994. godine ono što se doslovno preslikava na pomenutu današnju situaciju: „Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ?... Ili se

Kultura

09.03.2022 u 18:15

Monografija o muzici i životu Zorana Hristića

Zoran Hristić (1938‒2019) bio je pravi predstavnik duha i odlika beogradske umetničke sredine. Uvek je tragao – i u umetnosti i u životu. Njegov opus se kreće od oštre avangarde do smirene postmoderne, a njegov život od burnih reagovanja na razne društvene mene do mirne oaze koju je poslednjih godina ostvario sa svojom životnom saputnicom Gordanom Lazarević, piše između ostalog muzikolog Snežana Nikolajević, autorka monografije „Mozaik sećanja: Zoran Hristić”, koju je objavilo Izdavaštvo RTS-a, a čija je promocija zakazana za četvrtak, 10. marta, u 19 časova, u Legatu Josip Slavenski u Beogradu. U razgovoru o monografiji učestvuju Svetislav Božić, kompozitor i akademik, dr Silvana Grujić, muzikolog, Dragan Inđić, odgovorni urednik Izdavaštva RTS, a moderator je Mirjana Lazarević.

Društvo

08.03.2022 u 17:08

Zaboravljene junakinje

Subotica – Za predane istraživače naša turbulentna istorija 20. veka i dalje otkriva neke svoje nepoznate detalje, osvetljavajući ih iz novog ugla. „Antifašistkinje Subotice, skojevke, partizanke i afežeovke” dr Margarete Bašaragin, upravo je studija koja na jednom mestu sakuplja deo ovdašnje istorije koji je u poslednje vreme manje predmet interesovanja istraživača. Margareta Bašaragin ‒ Tokom 2020. godine realizovala sam projekat „Znamenite Jevrejke Subotice” i pokazalo se da su mnoge bile antifašistkinje, herojine, skojevke. Tokom istraživanja videla sam i da u arhivu postoje mnogobrojni rasuti podaci o njihovom mirovnom antifašističkom delovanju, borbi za ženska prava, pre svega pravo glasa. Istovremeno sam saznala da i u svom porodičnom stablu imam

Kultura

08.03.2022 u 12:31

„Čarobna melanholija” – monografija o Nedi Arnerić

Monografija o Nedi Arnerić „Čarobna melanholija” autorke Anite Panić predstavljena je u Velikoj sali Jugoslovenske kinoteke. Izdavač je Filmski centar Srbije. Na promociji sa autorkom govorili su filmski reditelji Lordan Zafranović i Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumica Elizabeta Đorevska i urednik izdanja Miroljub Stojanović. Među koricama na 270 strana dočarani su život i delo filmske dive Nede Arnerić. Za dizajn je bio zadužen Borut Vild. Knjigu čini osam poglavlja u kojima je analitično i sa puno zanimljivih detalja Panićeva predstavila stvaralaštvo jedne od najvećih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Detaljno i sa obiljem arhivske građe rasvetljava se filmska, ali i bogata TV i pozorišna Nedina karijera. Zabeležena su i svedočenja njenih kolega.

Kultura

07.03.2022 u 10:53

Monografija o Nedi Arnerić je filmsko-literarna poslastica

Anita Panić, koja je potpisnik monografije „Neda Arnerić: Čarobna melanholija”, koju je nedavno objavio Filmski centar Srbije, objasnila je da je u pitanju „filmsko-literarna poslastica” koju je glumica Arnerić (1953-2020) zaslužila pošto je pripadala među našim vrednim umetnicima „koji su imali i svetske biografije, a o njima kada odu nema nikakvog traga. Prema njenim rečima, radeći na televiziji i u drugim formatima radila je na spašavanju od zaborava „ljudi koji su značajni za kulturu ove zemlje”, a ovo joj je treća monografija nakon onih o glumcima Petru Kralju (1941-2011) i Mileni Dravić (1940-2018). „Ne treba posebno objašnjavati zašto Arnerić. Preko stotinu filmova, 40 predstava i međunarodna karijera. Igrala je u Italiji, u Francuskoj i Americi. Sasvim dovoljno povoda da se jedna

Društvo

03.03.2022 u 20:37

Nema besplatnih udžbenika za sve talente

Najodgovorniji za obrazovanje tvrde da im je namera da za narednu školsku godinu besplatne udžbenike obezbede za što veći broj osnovaca, u skladu sa 750.000.000 dinara, koliko su za to izdvojili iz budžeta. Prošle godine priuštili su ukupno 758.866 knjiga za više od 88.500 osnovaca od prvog do osmog razreda. Kriterijume po kojima su do sada pravo na ovu pomoć države imali: đaci sa smetnjama u razvoju, primaoci novčane socijalne pomoći i oni koji su treće i svako naredno dete u porodici obuhvaćeno obrazovnim sistemom, nadležni su sad malkice proširili. Tu su sada i osnovci izuzetnih sposobnosti, ali samo ako uče po individualnom obrazovnom planu za darovite, takozvanom

Kultura

28.02.2022 u 19:10

Snaga imaginacije

Prevođenje pesme može biti stvaralački čin ukoliko se radi o prenošenju umetničkog dela. Tada prevodilac stvara celinu koja ne samo pojedinačnim jezikom već i jezikom umetnosti prenosi ono što je tim jezikom predstavljeno u prvobitnoj celini. Takvo prevođenje pesme je u istom rangu kao njeno originalno stvaranje – s jedne strane lakše, s druge teže od njega, s tim što ista stvar i olakšava i otežava rad u prevodilačkom postupku. Stvaranje je teže jer njegova tvorevina nastaje prvi put, dok prevodilac pred sobom već ima stvorenu celinu; ali ga baš to i ograničava, jer je u stvaralačkom postupku vezan prvobitnim delom, pa zbog razlike u jezicima mora da iznalazi nove puteve da bi došao do univerzalnog nivoa i iskazao istu stvar u novoj celini. To je nivo jezika muzike ili slike, a

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige