Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Култура

19.03.2022 у 18:16

Дистанца нашег времена

Настављајући у маниру „Карантина удвоје”, првог романа код нас о феномену ковида 19, са темом пандемије, писац Петар Зец нуди нам најновије дело „ДИСТАНЦА нова блискост удвоје” (издавач ННК, Београд). Пратећи романескно, на драматичан начин, живот под капом пандемије, кроз лични доживљај главног јунака и света око њега, аутор објашњава новонасталу блискост удвоје. Смештен у временски оквир од пола године и на три континента, роман разоткрива убрзане феноменолошке промене које су задесиле планету, од болести изазване вирусом до еколошких катастрофа. Исповедајући се, јунак кроз приче своје деце и свој лични однос према вољеној жени упечатљиво дочарава како је вирус за три године успео да промени све токове, стављајући пред искушење наставак живота који подразумева не љубљење, не грљење,

Култура

13.03.2022 у 13:06

Радост игре и стварања

Постоје ствари које мој унутрашњи радар региструје брже, боље на њих реагује. У том смислу позорница је за мене постала веза са властитим унутрашњим животом: била је и потреба за дијалогом, контакт са другима, али увек и једна врста интроспекције. Тако некако сам бирао и текстове које ћу да режирам: ако препознам да у њима има нешто лично, што говори више о мени и мом доживљају света око мене, него било који други комад, то је био разлог да их радим, наводи Никита Миливојевић у управо објављеној монографији„Никита Миливојевић: Ја овде силазим”, написаној у форми дијалога са овим особеним редитељем и педагогом, редовним професором на Академији уметности у Новом Саду, Одсек за режију у глуми. Дело је приредила Оливера Милошевић, а издавачи су Академија уметности Нови Сад, Позоришни

Култура

12.03.2022 у 11:07

Седамнаест старих и ретких књига

Од првобитног шабачког Читалишта, преко Читаонице, Књижнице, окружне, општинске и матичне библиотеке, до данашње Библиотеке шабачке, протекло је пуних 175 година. У миру бивала је место окупљања љубитеља књиге, а своје чланство умножавала је дељењем писане речи. На почетку Великог рата, Шабачка народна књижница и читаоница, са адресом у кафани „Јелен” на Баиру, доживела је судбину свога града. Спаљена је у налету Аусторугара на Шабац, први велики град на који су се окомили 1914. године. Одмах по завршетку рата Шапчани су кренули у прикупљање књижних дела да изнова попуне опустошене фондове. Одувек у шабачкој библиотеци посебна вредност придавана је старим књигама. Тако је и данас. У овом времену, посебно се пази на 17 наслова са листе старе и ретке књиге са статусом културног добра од

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

09.03.2022 у 18:15

Монографија о музици и животу Зорана Христића

Зоран Христић (1938‒2019) био је прави представник духа и одлика београдске уметничке средине. Увек је трагао – и у уметности и у животу. Његов опус се креће од оштре авангарде до смирене постмодерне, а његов живот од бурних реаговања на разне друштвене мене до мирне оазе коју је последњих година остварио са својом животном сапутницом Горданом Лазаревић, пише између осталог музиколог Снежана Николајевић, ауторка монографије „Мозаик сећања: Зоран Христић”, коју је објавило Издаваштво РТС-а, а чија је промоција заказана за четвртак, 10. марта, у 19 часова, у Легату Јосип Славенски у Београду. У разговору о монографији учествују Светислaв Божић, композитор и академик, др Силвана Грујић, музиколог, Драган Инђић, одговорни уредник Издаваштва РТС, а модератор је Мирјана Лазаревић. Клавирске

Друштво

08.03.2022 у 17:08

Заборављене јунакиње

Суботица – За предане истраживаче наша турбулентна историја 20. века и даље открива неке своје непознате детаље, осветљавајући их из новог угла. „Антифашисткиње Суботице, скојевке, партизанке и афежеовке” др Маргарете Башарагин, управо је студија која на једном месту сакупља део овдашње историје који је у последње време мање предмет интересовања истраживача. Маргарета Башарагин ‒ Током 2020. године реализовала сам пројекат „Знамените Јеврејке Суботице” и показало се да су многе биле антифашисткиње, херојине, скојевке. Током истраживања видела сам и да у архиву постоје многобројни расути подаци о њиховом мировном антифашистичком деловању, борби за женска права, пре свега право гласа. Истовремено сам сазнала да и у свом породичном стаблу имам антифашистикиње. Знала

Култура

08.03.2022 у 12:31

„Чаробна меланхолија” – монографија о Неди Арнерић

Монографија о Неди Арнерић „Чаробна меланхолија” ауторке Аните Панић представљена је у Великој сали Југословенске кинотеке. Издавач је Филмски центар Србије. На промоцији са ауторком говорили су филмски редитељи Лордан Зафрановић и Дејан Караклајић, позоришна редитељка Милица Краљ, глумица Елизабета Ђоревска и уредник издања Мирољуб Стојановић. Међу корицама на 270 страна дочарани су живот и дело филмске диве Неде Арнерић. За дизајн је био задужен Борут Вилд. Књигу чини осам поглавља у којима је аналитично и са пуно занимљивих детаља Панићева представила стваралаштво једне од највећих глумица Србије и некадашње Југославије. Детаљно и са обиљем архивске грађе расветљава се филмска, али и богата ТВ и позоришна Недина каријера. Забележена су и сведочења њених колега. Књига је обогаћена и

Култура

07.03.2022 у 10:53

Монографија о Неди Арнерић је филмско-литерарна посластица

Анита Панић, која је потписник монографије „Неда Арнерић: Чаробна меланхолија”, коју је недавно објавио Филмски центар Србије, објаснила је да је у питању „филмско-литерарна посластица” коју је глумица Арнерић (1953-2020) заслужила пошто је припадала међу нашим вредним уметницима „који су имали и светске биографије, а о њима када оду нема никаквог трага. Према њеним речима, радећи на телевизији и у другим форматима радила је на спашавању од заборава „људи који су значајни за културу ове земље”, а ово јој је трећа монографија након оних о глумцима Петру Краљу (1941-2011) и Милени Дравић (1940-2018). „Не треба посебно објашњавати зашто Арнерић. Преко стотину филмова, 40 представа и међународна каријера. Играла је у Италији, у Француској и Америци. Сасвим довољно повода да се једна

Друштво

03.03.2022 у 20:37

Нема бесплатних уџбеника за све таленте

Најодговорнији за образовање тврде да им је намера да за наредну школску годину бесплатне уџбенике обезбеде за што већи број основаца, у складу са 750.000.000 динара, колико су за то издвојили из буџета. Прошле године приуштили су укупно 758.866 књига за више од 88.500 основаца од првог до осмог разреда. Критеријуме по којима су до сада право на ову помоћ државе имали: ђаци са сметњама у развоју, примаоци новчане социјалне помоћи и они који су треће и свако наредно дете у породици обухваћено образовним системом, надлежни су сад малкице проширили. Ту су сада и основци изузетних способности, али само ако уче по индивидуалном образовном плану за даровите, такозваном

Култура

28.02.2022 у 19:10

Снага имагинације

Превођење песме може бити стваралачки чин уколико се ради о преношењу уметничког дела. Тада преводилац ствара целину која не само појединачним језиком већ и језиком уметности преноси оно што је тим језиком представљено у првобитној целини. Такво превођење песме је у истом рангу као њено оригинално стварање – с једне стране лакше, с друге теже од њега, с тим што иста ствар и олакшава и отежава рад у преводилачком поступку. Стварање је теже јер његова творевина настаје први пут, док преводилац пред собом већ има створену целину; али га баш то и ограничава, јер је у стваралачком поступку везан првобитним делом, па због разлике у језицима мора да изналази нове путеве да би дошао до универзалног нивоа и исказао исту ствар у новој целини. То је ниво језика музике или слике, а овде је до

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 00:10

Зеленски и Фицо о ЕУ интеграцијама и енергетској сарадњи

19.06.2026 у 00:05

Европска унија продужила санкције Русији на годину дана

18.06.2026 у 23:52

Бен Гвир упоредио Иран са „нацистима”

18.06.2026 у 23:38

Макрон: Не верујем да је рат САД и Ирана у потпуности завршен

18.06.2026 у 23:17

Швајцарска победила БиХ резултатом 4:1

18.06.2026 у 23:12

Од сутра пријава кандидата за упис на факулете Универзитета у Београду