Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

27.09.2021 u 13:07

Neizvesno održavanje Sajma knjiga

Da li će ove godine uopšte biti održan Međunarodni beogradski sajam knjiga, znaće se tek posle 1. oktobra kada budu razmotrene sve okolnosti, potvrđeno je na nedavnoj sednici Odbora sajma, kome su prvi put, kao novoizabrani članovi, prisustvovali predstavnici četiri udruženja izdavača. Zaključeno je da se svi planovi prave kao da će se manifestacija održati u uobičajenom terminu, u poslednjoj nedelji oktobra, ali da se ima u vidu i pogoršana epidemiološka situacija. Za sajam se prijavilo oko 300 izlagača, 50 manje nego u 2019, što je uticalo na raspored štandova u Hali 4, u kojoj je iznajmljeno 700 kvadratnih metara prostora manje. Književni programi su prepolovljeni, neće biti zemlje počasnog gosta (bila je predviđena Rumunija), a znatno će biti smanjen i broj izdavača iz

Društvo

14.09.2021 u 08:27

Đeneral Draža i komesar Kušić pomireni zavičajem

Ivanjica – „Znameniti Moravičani” nova je knjiga doajena ivanjičke pisane reči Emilijana Protića (81). Upravo je objavljena, sa životopisima 48 značajnih ličnosti ovog kraja, iz raznih vremena – ratnika, naučnika, monaha, akademika, seljaka... U tom su društvu, pomireni zavičajem, i đeneral Draža Mihailović i partizanski komesar Milinko Kušić. Nakon prošlogodišnje knjige „Ivanjički akademici”, gde je predstavio petoricu – među njima i čuvene naučnike Nedeljka Košanina i Kirila Savića – ovog puta je Emilijan Protić preuzeo rizik izbora većeg broja znamenitih zemljaka. Držeći se uverenja, kako u predgovoru objašnjava, da reč znamenit obavezuje na potpun sklad etike i dela, da odabrani zaslužuju da budu primer svom rodu. Ovi životi i postignuća, dodaje u pogovoru Zoran Jeremić, obavezuju sve one koji

Društvo

12.09.2021 u 22:27

Dečja sećanja na NATO agresiju

Postojalo je jedno brdašce gde smo, ponekad, stajali i gledali rakete. Za nas, decu, izgledalo je kao neki vatromet, kao zvezde padalice. Neko je rekao da bi trebalo da zamislimo želju kad vidimo zvezdu padalicu. Čak smo se i ljutili kad nas, često, nisu puštali da gledamo. Nismo bili svesni šta rade te zvezde.” Ovako je Maja iz Pančeva opisala kako je, kao osmogodišnja devojčica, provodila vreme u toku NATO agresije na SRJ. Ovaj odlomak je jedan od mnogih utisaka ljudi koji su te 1999. bili deca i tinejdžeri i čija je sećanja na 78 dana pod bombama nedavno u knjizi „Dnevnik jednog proleća” u izdanju novosadskog „Prometeja”, objedinila Adrijana Jevtić. Za naš list ona kaže da je na ideju da priredi ovakvu knjigu došla uz pomoć svoje struke – turizmologije. „Pet godina sam radila

Beograd

01.09.2021 u 00:23

Gužva kao u „Noći kupovine” (FOTO)

Šuškaju kese, čuje se dečji žamor, a prestoničke ulice „okupirali” roditelji, mališani, ali i razdragani tinejdžeri. Obavljaju se poslednje pripreme za početak nove školske godine. „Nikad kraja! Gotovo sve smo kupili, ostale su još neke sitnice”, uzdiše mama osmogodišnjeg Danila, dok ponosni školarac jedva čeka da uđe u knjižaru. Tradicionalno, u Kosovskoj ulici bilo je najviše sveta – mame, tate, školarci svih uzrasta. Preprodavci knjiga imali su pune ruke posla, a pred nekim od knjižara otegao se red. Najmlađi đaci bili su i više nego uzbuđeni, a stariji osnovci i srednjoškolci uglavnom su došli u grupama. Kikoću se, raspituju o cenama udžbenika, a zatim dogovaraju jedni sa drugima kako i gde da provedu poslednje veče letnjeg raspusta. – Ne kupujem udžbenike, baviću se time kada počne školska

Kultura

24.08.2021 u 12:36

Užičko čitalište traje 165 godina

Užice – Knjiga je u Užicu pismen srpski narod privlačila još kad su Turci bili u ovoj varoši, u tim nevoljnim vremenima (na Preobraženje 1856) osnovano je Užičko čitalište. Potom je mnogo vode proteklo Đetinjom, harale su nevolje, ratovi i prevrati, a knjigoljublje je, uprkos svemu, i danas živo i zdravo. Treba mu prevashodno zahvaliti što je minulog Preobraženja ovdašnja Narodna biblioteka doživela i obeležila 165 godina postojanja. Istorija ne zaboravlja da je Stojan Obradović, sudija i kulturni poslenik, bio prvi upravitelj Užičkog čitališta. Imalo je prve godine po osnivanju 100 članova i oko 200 knjiga. Danas Narodna biblioteka u Užicu, matična za sve javne, specijalne i školske biblioteke u Zlatiborskom okrugu, okuplja više od 6.000 članova, poseduje oko 180.000 knjiga, više od

Kultura

20.08.2021 u 20:00

Prevođenje bez kazne

Bez griže savesti uzmete crvenu kartonsku kutiju punu pomfrita i sa dva prsta je ispraznite dok čitate „Igru prestola”. Ukus pregorelog ulja u ustima, lepljivi prsti samo na trenutak zatvaraju knjigu iz koje se cedi krv sporednih likova, glavnih junaka, slučajnih prolaznika i prolaznica, zvezdočataca i zvezdočatkinja, trgovaca i trgovkinja, lovaca i lovkinja. Sve ih čeka ista sudbina na kraju poglavlja, likovi i likuše romana su potrošni kao pešaci i pešakinje u ratu. U opštom klanju i pogibiji uživa publika. Kao kada bi Ana Karenjina skakala pod voz u svakom poglavlju po nekoliko puta sa osmehom na licu, kao kada bi je bacali na šine, ali znojavu od zadovoljstava, pijanu od incesta. Izobilje je tajna „Igre prestola”. Mnogo smrti, mnogo zadovoljstva. Koji god tom popularnog štiva po

Kultura

16.08.2021 u 18:23

Naš prvi „totalni glumac”

Kada se pojavilo luksuzno, ali pre svega duboko analitično delo o životu glumca Slobodana Cice Perovića (u izdanju „Službenog glasnika“), mnogi su bili zbunjeni činjenicom da je autor ove knjige, Željko Simić, zapravo čovek koji u svojoj bogatoj praksi nije imao dodirnih tačaka sa glumom, a što je konstatovao i glumac Svetozar Cvetković u predgovoru. Simić, koga mnogi ponajvišpe pamte kao nekadašnjeg ministra kulture, kaže da njegova prisna vezanost za pozorište datira još iz dana njegovog detinjstva, kada je sa roditeljima barem jednom nedeljno gledao neku predstavu. ‒ Maglovitog Cicu Perovića sam opazio u tv dramama, ali je moja opčinjenost bila pojačana feljtonom koji je on ispisivao sa svojih putovanja, naročito po Dalekom istoku, i u kojem je pokazivao nesvakidašnje spisateljsko umeće i

Kultura

16.08.2021 u 18:21

Kad istorijske ličnosti postaju romaneskne

Pisac Aleksandar Gatalica izjavio je da se njegov novi roman „Dvadeset peti sat”, u izdanju „Službenog glasnika” ne bavi ispitivanjem istorijskih krivica ili davanjem sudova o vremenu koje je prošlo, a naročito ne ponovnim čitanjem istorije. Gatalica je u intervjuu za agenciju Tanjug rekao da roman „Dvadeset peti sat” ima samo jedan zadatak, a to je da oživi istorijsko vreme i njegove učesnike, a to nije malo. U romanu brojne ličnosti srpske kulturne i političke emigracije nakon Drugog svetskog rata, poput Miloša Crnjanskog (1893‒1977), Stanislava Krakova (1895‒1968) ili Vladimira Velmara Jankovića (1895‒1976), dobijaju svoje dvojnike, povratnike u bezvremeni Beograd koji postoji u uporednom svetu takozvanog dvadeset petog sata. „Reč je o napola magijskom poslu gde istorijske ličnosti

Kultura

12.08.2021 u 21:52

Knausgorovo leto

Od malih nogu sam kričanje galebova povezivao sa prazninom leta, sa osunčanim ništavilom od kojeg smo se branili aktivnošću, piše popularni norveški pisac Karl Uve Knausgor u svom četvrtom i poslednjem tomu lične enciklopedije koju je posvetio svojoj najmlađoj kćerki. Knjigu „U leto” (kao i prethodne tri iz ovog serijala „U jesen”, „U zimu” i „U proleće”), kod nas je objavila je izdavačka kuća „Buka” (Booka) u prevodu Radoša Kosovića. Kritika ovo delo ocenjuje kao izvrsno finale pomenute enciklopedije u kome Knausgor podjednako lepo i živo piše o svojoj porodici kao i ranije, ali dok je u ranijim knjigama bilo i mračnijih delova prožetih depresijom i probolemima, knjiga „U leto” nam donosi lepe opise prirode, svitanja, letnjih jutara, letnjih večeri, a najviše od svega

Kultura

11.08.2021 u 18:21

Prodaja knjiga u Švedskoj na istorijskom maksimumu

STOKHOLM - Prodaja knjiga u Švedskoj dostigla je istorijski maksimum u prvoj polovini 2021. godine, pošto su ljudi zbog pandemije manje putovali i slobodno vreme provodili u razonodi kod kuće više nego obično. Po svemu sudeći, ovo će biti još jedna zvezdana godina za švedsku knjižarsku industriju nakon rekordne 2020, izveštava Rojters. Udruženje knjižara Švedske saopštilo je danas da je ukupna prodaja porasla 10 odsto u odnosu na isti lanjski period, pri čemu je prodaja štampanih knjiga zabeležila rast od sedam procenata, a digitalnih za 14 odsto. Knjige za decu predvode u skoku prodaje. U poređenju sa prvom polovinom 2019. godine, ukupna prodaja knjiga porasla je za 18 procenata. „Trendovi koje beležimo od početka pandemije nastavljaju se - rastu digitalni prodajni kanali i formati, dok

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige