Ruska politička misao – od Putina do Baranova

Zbornik „Ruska politička misao danas: od Putina do Baranova”, sa 30 tekstova 25 autora, od kojih su našoj javnosti najpoznatiji – Vladimir Putin, Sergej Baburin, Genadij Zjuganov, Sergej Glazjev, Aleksandar Dugin, Vladislav Surkov, Igor Panarin, Natalija Naročnicka, Nikolaj Patrušev, Jelena Guskova, Sergej Karaganov, Jevgenij Baranov – ovih dana izašla je iz štampe. Podnaslov ove knjige srpskog diplomate, naučnog radnika i književnika Vladimira Kršljanina je „Antologija političkih tekstova, istupanja i intervjua”. Zbornik, kako ističe autor, sadrži tekstove najpoznatijih ruskih političara, naučnika i novinara patriotskog usmerenja, nastale u poslednje tri godine, koje je Kršljanin odabrao i preveo, a neke i propratio komentarima.

U knjizi, koja će uskoro biti predstavljena, tretiraju se i najaktuelnije međunarodne i najznačajnije ruske političke (ali i ekonomske i duhovne) teme. Po širini zahvata, navodi autor, ovakve knjige su retke u svetu, ali i u samoj Rusiji, iako svuda raste interesovanje za političku dimenziju savremene Rusije, koja je u vreme Putina postala neformalni vojno-politički lider novog sveta. Recenzenti i pisci pogovora, Živojin Đurić i Marko Pejković, konstatovali su da je Kršljanin odabrao tekstove u skladu s ugaonim kamenom ruske ideje kao dominantno duhovne kategorije. Po njima, zajednička odlika svih tekstova ove knjige je da duhovno ima primat nad materijalnim, da je pravoslavlje glavna duhovna odlika istorijske Rusije, a kao treće da svet ne sme da bude unipolaran.

Zbog duhovne i istorijske povezanosti Srbije i Rusije, priređivač je umesto uvoda knjigu započeo s dva mnogo starija teksta – TV intervjuom Vladimira Putina (tada sekretara Saveta bezbednosti RF i direktora FSB) iz maja 1999, u jeku NATO agresije, i nekrologom Jurija Lužkova Slobodanu Miloševiću iz marta 2006. godine. Knjigu završava Putinovo istupanje na poslednjem Davosu koje, kako autor ističe, efektno negira „veliki reset” Klausa Švaba. Knjiga je zajedničko izdanje Instituta za političke studije i kompanije „Informatika” iz Beograda i Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture iz Moskve.