Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

28.02.2020 u 17:16

Knjige na poklon povodom Nacionalnog dana knjige

Svi koji su danas prošli kroz Ruski park u Vršcu na poklon su dobili knjigu, a ljubitelji pisane reči u Vranju i Leskovcu popust u bibliotekama na godišnju članarinu. Povodom Nacionalnog dana knjige, 28. februara, značajnog za pisanu reč i kulturu čitanja, Književna opština Vršac (KOV) delila je prolaznicima svoja izdanja. - Želeli smo da se naši sugrađani danas druže sa knjigom. KOV već 48 godina kuju dobre knjige, a dobre knjige kuju dobre ljude, moralne, istinoljubive, tolerantne, rekla je Ana Krdu predsednica KOV-a za regionalnu TV Banat. Gledano kroz prizmu statistike, Srbi godišnje čitaju šest minuta dnevno, što je četiri minuta više od Francuza, ali duplo manje od Finaca. Svaki 11. stanovnik mesečno pročita jednu knjigu, a polovina muškaraca i trećina žena ne pročita ni jednu za godinu dana. U čast

Beograd

27.02.2020 u 21:33

Godine su samo broj i ništa više

Da bi godine bile samo brojke, potrebno je prepoznati i prevazići prepreke oko nas, a posebno u nama. Tako će vreme provedeno u „trećem dobu” biti ispunjeno zadovoljstvom i inspiracijom, a ne čekanjem, usamljenošću, depresijom i monotonijom – poruka je s promocije knjige „Starenje bez autocenzure” Radmile Pecije Urošević, sociologa, novinara, pripovedača i socioterapeuta, koja je održana u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda. O knjizi koja uspostavlja kulturu i sociologiju starenja, izdavača „Plavi krug”, govorili su prof. dr Aleksandra Milićević Kalašić, akademik prof. dr Sokol Sokolović i filolog i stručnjak za komunikaciju Jelena Nikolić. Ovaj rukopis Pecije Urošević, posle knjige „Bonton starenja”, razotkriva tabu teme koje opterećuju stariju populaciju i ukazuje kako

Beograd

27.02.2020 u 10:35

Ključevi moći

Moć je večita čovekova inspiracija i podrazumeva stav, hrabrost i odlučnost, podsetila je dr Zorica Karanović, novinarka našeg lista, na tribini „Kultura putem pošte” u PTT muzeju. Program je deo ciklusa „Velike sinteze u nauci”, a predavanje je naslovljeno „Ključevi moći – tajna metafizike moći” i upriličeno povodom drugog izdanja knjige „Ključevi moći” čiji je autor Karanovićeva. Ona je podsetila na značaj pokretanja čovekovih skrivenih energija za postizanje ličnog uspeha. – Ljudi često zapamte ono na šta su im roditelji i okolina skretali pažnju, a to je „Čuvaj bele pare za crne dane”, „Uči, a na ljubav misli kasnije”… – napomenula je Zorica i dodala da ovakvi obrasci često mogu biti prepreka za aktiviranje čovekovih potencijala. Prema njenoj oceni, važno uporište svakog

Kultura

23.02.2020 u 18:28

Golim rukama uhvatiti blesak

Filozof Fridrih Šeling u knjizi „O suštini ljudske slobode” pisao je o dubokoj neuništivoj melanholiji svakog života. Smatrao je da je tuga u vezi sa sa procesom mišljenja kao takvim, sa saznajnom percepcijom. Možemo li da rasvetlimo razlog za to i imamo li pravo da pitamo zašto ljudsko mišljenje nije radost – pita Džordž Stajner, autor knjige „Zašto razmišljanje rastužuje – 10 mogućih razloga”, koju je sa engleskog preveo Slobodan Damnjanović, u izdanju „Karposa”. Francusko-američki književni kritičar i esejista Stajner rođen je u Parizu a školovao se u Francuskoj, Americi i Britaniji gde je predavao englesku i komparativnu književnost na Harvardu, Prinstonu, Kembridžu i Oksfordu. Najpoznatija dela su mu „Smrt tragedije”, „Tolstoj ili Dostojevski”, „Analiza zapadnog romana”,

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Kultura

21.02.2020 u 08:33

Strankinje o srpskom vojniku u Velikom ratu

Sećanje na smrt duhovna je disciplina koja relativizuje svakodnevne, najčešće bespotrebne, brige i probleme, a podučava stvarnom životu, dok podsećanje na pretke, koji su u hiljadama i milionima tokom ratova davali svoje živote, ovozemaljsku egzistenciju čini dragocenom, preskupo plaćenom. Ako bismo to imali na umu bar u jednom času, svakoga dana, drugačije bismo živeli, postavljali bismo sebi više pitanja, a svaki odgovor upućivao bi na to da ova stvarnost nije dobra, da nije dovoljna, da je nedostojna onoga što smo nekada bili. Ta svest biva probuđena čitanjem knjiga kakva je i ona koja govori o ženama iz velikog sveta, koje su u Srbiju stigle tokom Prvog svetskog rata, da u nemogućim uslovima neguju ranjenike i tifusne bolesnike, ostavljajući sve i došavši u stranu zemlju iz humanih i viteških

Kultura

18.02.2020 u 22:00

Krimi i triler priče o velikim gradovima

Nova kolekcija knjiga pripovedaka „Službenog glasnika” nazvana je „Noar”, upravo po jedinstvenom književnom žanru, koji u centar čitalačkog interesovanja vraća krimi i triler tematiku u velikim gradovima sveta. Predstavljene su prve dve knjige objavljene u ovoj kolekciji - „Amerika noar” i „Istanbul noar”, u prevodu sa engleskog Milana Đurića i Andreje Stojilkov. Prema rečima Petra V. Arbutine, direktora „Glasnikovog” Sektora za izdavanje knjiga i urednika ove kolekcije, ova dva dela objavljena su krajem prošle godine, a uskoro će se pojaviti i noar priče čija su zbivanja smeštena u Dablin, Sankt Peterburg, pa i u Beograd. Njujorški izdavač „Akašik buks”, čije su izvorno ove knjige, do sada je štampao 59 knjiga noara, od kojih je 40 posvećeno gradovima u Severnoj Americi. U ovom izboru „Amerika

Komentari

20.02.2020 u 18:00

I Bog ima svoj pakao

Mnogo je ljudi u Srbiji koji bi, verujem, danas bili živi, samo da nisu bili sa mnom i u mojoj blizini. Smrt namenjena meti kosila je i pored mete. Zbog toga što sam još živ, a oni nisu, osećam se krivim pred njima i pred njihovim porodicama. Na opelima i parastosima obaram pogled, kao da sam ubica. Tek u septembru 2000. godine, Srbija se, na izborima, odrekla Slobodana Miloševića, apostola zla čijem sam slomu doprineo više od ikoga i koji je meni, mojoj porodici i stranci naneo više zla nego bilo kome drugom u Srbiji. Istoga dana, ta ista Srbija odrekla se i mene i stranke koju sam vodio. Od neprijatelja je, čini mi se, možda i opasniji prijatelj, jer je njegovo koplje bliže. Dobro sam upoznao taj hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše

Kultura

13.02.2020 u 19:30

Prilozi za poetiku Branislava Petrovića

Nagrada „Danica Marković” za izdavački poduhvat 2019. godine dodeljena je Institutu za književnost i umetnost iz Beograda i Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” iz Čačka kao saizdavačima za publikaciju „Prilozi za poetiku Branislava Petrovića”. U obrazloženju žirija koji su činili Milica Baković, Gordana Domanović i Dejan Acović (predsednik) između ostalog se navodi: „Unutar akademski svedenih korica ove publikacije, koja kao da je objavljena u Lajdenu ili Kembridžu, nalazi se čitav venac doživljaja i korisnih uputa, signala na putu drugovanja – koje nije kratkotrajno niti ad hoc vremenski određeno – sa delom Brane Petrovića”.

Kultura

10.02.2020 u 11:09

Vinaver(i) iz Klaoničke ulice

Samo naivni i neupućeni ljudi uopšte mogu posumnjati da li je odgovor na pitanje je li moguće upisati se zlatnim slovima u istoriju neke kulture samo ili primarno kao književni prevodilac – pozitivan. Mesto koje u pojedinim velikim kulturama imaju, recimo, prevodioci priča iz Hiljadu i jedne noći samo po sebi dovoljna je ilustracija. Književni prevodi ljudi kakvi su Petar Vujičić, Branko Vučićević, Dragoslav Andrić, Sava Babić, Aleksandar Ilić i mnogi drugi obogatili su srpsku i jugoslovensku kulturu više od brojnih izvornih autorskih opusa. Kada bismo, međutim, tražili paradigmu velikog književnog prevodioca, onog čiji opus nema presedana i koji menja pravila igre, prvi na pamet pada samo jedan – Stanislav Vinaver (1891–1955). Čim nabrojimo samo nekoliko najvažnijih njegovih prevoda,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige