Filozofija polemike

Ko nije poželeo da u polemičkom okršaju s protivnikom bude bolji, da ga nadgovori i u krajnjem slučaju pobedi? Ali, za to je osim obrazovanja potrebna i jedna vrsta domišljatosti koja nije svima urođena. Za utehu onima koji bi da se dokažu i u ovoj disciplini ona može i da se nauči. Najbolji, kratak priručnik za polemičke dvoboje sigurno je nedovršen i tek posmrtno objavljen spis nemačkog filozofa Artura Šopenhauera (1788–1860), kod nas objavljen u izdanju novosadskih „Svetova”, u prevodu Dušana Glišovića i s pogovorom pokojnog Milana Damnjanovića.

Njegov naslov je Eristička dijalektika, s podnaslovom „ili umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova”, i dolazi od grčke reči „eris”, što znači zavada, svađa, spor. Šopenhauer je i sam bio meta polemičkih napada, pa je ovaj njegov spis nastao i iz sopstvenog iskustva, ali i iz filozofskog i psihološkog uvida u ljudsku prirodu, u čijoj je osnovi uz sve druge i potreba za raspravom, dijalogom, pa i sporenjem u kojem ćemo svom sagovorniku pokazati da smo veštiji od njega.

Posle antičke Grčke u kojoj je dijalektika bila veoma cenjena filozofska veština (Šopenhauer i razume dijalektiku u njenom prvobitnom, grčkom značenju kao veštinu raspravljanja), i to ostala još dugo, Šopenhauer posebnu pažnju obraća dijalektici kao jednom obliku polemike. Pritom je pošao i od realnosti ljudske prirode i od toga da je polemičko sučeljavanje postalo deo svakodnevnog, kulturnog, političkog i parlamentarnog života.

Utoliko nam se čini značajnijom pojava ovog spisa sa 38 trikova, od kojih su neki filozofski komplikovani, ali ima i onih koji su za svakodnevnu upotrebu. Tako završni trik glasi: „Kada primetimo da je protivnik nadmoćan i da nećemo biti u pravu, treba preći na nivo ličnog, vređati, biti grub.” Ali, i tu ima jedno ograničenje. Zato nije na odmet da svaki zakleti polemičar bar prelista ovaj Šopenhauerov priručnik.

(Iz knjige „Predlog za čitanje” objavljene 2000. godine u izdanju Biblioteke grada Beograda)