Филозофија полемике

Ко није пожелео да у полемичком окршају с противником буде бољи, да га надговори и у крајњем случају победи? Али, за то је осим образовања потребна и једна врста домишљатости која није свима урођена. За утеху онима који би да се докажу и у овој дисциплини она може и да се научи. Најбољи, кратак приручник за полемичке двобоје сигурно је недовршен и тек посмртно објављен спис немачког филозофа Артура Шопенхауера (1788–1860), код нас објављен у издању новосадских „Светова”, у преводу Душана Глишовића и с поговором покојног Милана Дамњановића.

Његов наслов је Еристичка дијалектика, с поднасловом „или умеће како да се увек буде у праву објашњено у 38 трикова”, и долази од грчке речи „ерис”, што значи завада, свађа, спор. Шопенхауер је и сам био мета полемичких напада, па је овај његов спис настао и из сопственог искуства, али и из филозофског и психолошког увида у људску природу, у чијој је основи уз све друге и потреба за расправом, дијалогом, па и спорењем у којем ћемо свом саговорнику показати да смо вештији од њега.

После античке Грчке у којој је дијалектика била веома цењена филозофска вештина (Шопенхауер и разуме дијалектику у њеном првобитном, грчком значењу као вештину расправљања), и то остала још дуго, Шопенхауер посебну пажњу обраћа дијалектици као једном облику полемике. Притом је пошао и од реалности људске природе и од тога да је полемичко сучељавање постало део свакодневног, културног, политичког и парламентарног живота.

Утолико нам се чини значајнијом појава овог списа са 38 трикова, од којих су неки филозофски компликовани, али има и оних који су за свакодневну употребу. Тако завршни трик гласи: „Када приметимо да је противник надмоћан и да нећемо бити у праву, треба прећи на ниво личног, вређати, бити груб.” Али, и ту има једно ограничење. Зато није на одмет да сваки заклети полемичар бар прелиста овај Шопенхауеров приручник.

(Из књиге „Предлог за читање” објављене 2000. године у издању Библиотеке града Београда)