Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

13.06.2021 u 11:20

Nekada su neprijatelji crkve bili transparentni, a sada je mnogo vukova u jagnjećoj koži

KLENIKE - Patrijarh Porfirije poručio je u manastiru Prohor Pčinjski, povodom 950 godina od osnivanja tog manastira i 700 godina od upokojenja kralja Milutina koji ga je obnovio, da je molitva Hristova njegovom ocu poziv na jedinstvo i to ne na bilo kakvo jedinstvo, ne na jedinstveno u ideologijama ovoga sveta, ne na jedinstva koja nas dele od drugih, nego na jedinstvo upravo u Hristu. Tokom liturgije pročitan je odlomak iz Jevanđela po Jovanu, koja se zove Arhijerejska molitva Hristova, a u poslednjoj rečenici je molitva Hristova Bogu u kojoj Bog moli za sve - „molim te Oče da svi jedno budu”. Patrijarh kaže da mu je jedan čovek rekao da je narod umoran od podela - na mi i oni, na naše i njihovo. „Jedinstvo razbijamo pre svega mi sami, različitim fanatizmima, osuđivanjem jedni drugih,

Kultura

12.06.2021 u 20:28

Manastir Prohor Pčinjski – stariji i od Hilandara

VRANjE – Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, sutra obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio. Tim povodom će u toj, i od Hilandara starijoj svetinji, biti održana i svečana akademija. „Manastir je u 1070. godine izgradio vizantijski car Roman Diogen IV u znak zahvalnosti što mu je starac Prohor, tokom lova u dolini Pčinje, prorekao da će postati car”, ispričao je deo predanja portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović. On je za Tanjug naveo da će manastir, koji je spreman za obeležavanje velikog jubileja, za godinu dana pomerenog zbog pandemije, sutra posetiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Porfirije, kao i 15 arhijereja SPC i ostalih

Pisma čitalaca

11.06.2021 u 13:15

Neobični putevi igumana Danila

Nedavno je, u 69. godini, preminuo arhimandrit Danilo, iguman manastira Plužac kraj Osečine. Zanimljiva je priča o ovom neobičnom duhovniku, koji je u toku svog 48 godina dugog monaškog veka službovao, uglavnom kao iguman, u 11 manastira u osam zemalja – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Grčkoj, SAD, Kanadi, Australiji i Srbiji – na tri kontinenta: Evropi, Americi i Australiji. Prvi manastir u kojem se obreo 1973. godine, kao dvadesetogodišnji mladić prispeo iz rodnog sela Klenja u Mačvi, bio je Krka u Dalmaciji, nedaleko od Knina. Ovde je završio bogoslovsku školu i zamonašio se dobivši po velikom starozavetnom proroku ime Danilo. Potom je kao mladi monah 1976. godine postavljen za starešinu srpskog manastira Dragović u blizini Sinja, koji je pre toga godinama tavorio, zapušten i

Društvo

06.06.2021 u 20:00

Manastir Mateič: svedok vekova i nemara

Dominira krajolikom i svedoči o nemanjićkoj prošlosti ovog kraja, iz Kumanova se, kažu, vidi golim okom, ali su putevi do njega loši i može mu se doći u pohode samo terenskim vozilom. To je, međutim, najmanje važan razlog zbog čega je manastir Mateič, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, jedna od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih zadužbina, danas, kao i godinama unazad opusteo, teško oštećen, zapušten. Mauzolej carice Jelene i mladog Uroša Petog Nemanjića iz oko 1345. godine, s jedinstvenom dvanaestostranom glavnom kupolom i vrednim živopisom, najteže trenutke svoje duge istorije preživljavao je upravo u naše dane, 2001. godine, kada su ga kao svoju bazu koristili albanski separatisti koji su naneli teška oštećenja na kompleksu. Od tih rana manastir se ni danas nije oporavio, kao što se

Kultura

03.06.2021 u 20:00

Kosovizacija ugrožava baštinu na KiM

Najopasniji vid nasrtaja na srpsku kulturnu i duhovnu baštinu na Kosovu i Metohiji jeste njena kosovizacija koja podrazumeva podvođenje srpskog nasleđa pod nasleđe koje pripada svima, a o kojem se stara država, odnosno tzv. republika Kosovo. Na ovo je juče, drugog završnog dana skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”, organizovanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ukazao profesor dr Darko Tanasković, govoreći o Unesku i srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu. Profesor univerziteta u penziji i nekadašnji ambasador naše zemlje pri Unesku, prof. dr Tanasković istakao je da su nasrtaji na srpska kulturna i duhovna dobra na KiM stalni, nekad manjeg nekad većeg intenziteta, kao i da postoje tri metoda rasrbljavanja tog nasleđa. Jedan je

Društvo

02.06.2021 u 16:37

Žive vaskrsli Arhangeli u kanjonu Bistrice

PRIZREN – Pred kapijom smo manastira posvećenog Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, u narodu poznatom kao Arhangeli, na samo dva i po kilometra od Prizrena , zadužbini cara Dušana. U kanjonu reke Bistrice, građeni su Arhangeli od 1343. do 1352. godine, sa grobnom crkvom cara Dušana posvećenoj Svetim arhangelima i Crkvom Svetog Nikole. Kroz vekove je manastir rušen, paljen, kao što je opljačkan i u junu 1999. i u martovskom pogromu 2004. godine. Bratstvo, koje je tog marta čuvao nemački Kfor i uz čiju pomoć su evakuisani, već u leto se vratilo u manastirski kompleks. Počeli su obnovu, boraveći u kontejnerima u manastirskoj porti, na goloj ledini. Ponovo smo u Arhangelima, gde smo poslednji put bili 15. marta 2004. godine, pred sami pogrom, kada je malo šta nagoveštavalo da će

Kultura

01.06.2021 u 14:18

Očuvanje kulturnog nasleđa jedan od uslova opstanka srpskog naroda na KiM

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je danas naučni skup „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i tom prilikom naglasila da spomeničko nasleđe na KiM predstavlja ključni element nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda, a istovremeno važan i prepoznati deo kulturnog nasleđa Evrope i sveta. Gojković je istakla da je naše kulturno blago na Kosovu i Metohiji decenijama, i sve do danas, izloženo različitim vrstama nasilja i pretnji, otvorenim nasrtajima i fizičkom uništavanju, kao i svakodnevnim kampanjama i pritiscima, pokušajima brisanja i falsifikovanja. „U periodu od 1999. do danas, nepovratno je uništen deo srpske srednjevekovne duhovne i kulturne baštine od

Magazin

27.05.2021 u 21:40

Sva vrata za Srbe otvorena

Biti trideset i nešto dana u Svetoj zemlji je blagodatna sreća. Bilo je to poklonjenje svetim mestima gde je živeo, stradao i vaskrsao naš Gospod Isus Hristos – u Jerusalimu, Vitlejemu, Nazaretu, Judejskoj pustinji i Sinajskoj gori. Kada dođete u Svetu zemlju, u Jerusalim, centar svetskih religija, videćete mnoštvo različitosti, življenje starog i novog. Naoružane Jevreje do zuba, policajce i vojnike, čak i civile s dugim cevima. Zašto je tako, jasno je kada se zna da je Bliski istok prepoznatljiv po terorizmu, kukavički postavljenim eksplozivima. Zato stranac, šetajući uskim ulicama starog Jerusalima u početku oseća nelagodnost, ali kasnije u susretu sa svetinjama strah – iščezava. Verska povezanost Srba sa Svetom zemljom ima svoju blistavu istoriju od Svetog Save i Nemanjića, dinastije

Politika

23.05.2021 u 10:44

Priština lažima prikriva nedela

Još se nije slegla prašina oko pisma koje su predstavnici privremenih prištinskih institucija poslali organizaciji „Evropa nostra” zahtevajući da se manastir Visoki Dečani skine s liste najugroženijih evropskih spomenika, a Priština je otišla korak dalje. Direktor kosovskog narodnog muzeja Ajet Leci uputio je pismo direktorkama Narodnog i Etnografskog muzeja iz Beograda i predsedniku SANU tražeći da se Prištini „vrate arheološki i etnografski artefakti koji se i dalje čuvaju u centralnoj Srbiji”. Na ovu provokaciju reagovalo je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije navodeći da je reč o još jednoj u nizu zloupotreba kulture radi promocije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i fabrikovanja lažnog legitimiteta navodnih institucija. „Dok se na međunarodnom planu

Politika

18.05.2021 u 17:13

Selaković: Zahtevi iz Prištine o Dečanima govore o njihovim namerama

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da to što privremeni organi u Prištini zahtevaju od organizacije „Evropa nostra” da manastir Visoki Dečani uklone sa Uneskove liste sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, dovoljno govori o njihovim namerama. Manastir Visoki Dečani jedna je od najvećih srpskih svetinja i nažalost, jedan je od najugroženijih spomenika svetske kulture u Evropi i na svetu, naveo je Selaković, ističući da se neugroženost dokazuje delima, a ne pozivima na tviteru ili političkim pritiscima. „Naročito se ne dokazuje oduzimanjem 24 hektara manastirske imovine, izgradnjom magistralnog puta pored manastira uprkos odluci suda, oružanim napadima, terorističkim grafitima na zidovima manastira ili verbalnim pretnjama bratstvu”, naveo je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: manastir