Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Komentari

13.09.2018 u 08:42

*Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komentari

04.11.2016 u 08:15

Kusi memoari

Znanje o porodičnom stablu Vasilija Krestića i kazivanje o široj i užoj porodici, kao i školovanje, sve do studija istorije, uobičajeno je i malo zanimljivo. Sećanje u ,,Zapamćenjima” postaje smisleno tek s prijemom na Filozofski fakultet, a uzbudljivije ulaskom i radom u SANU. Potonji period Krestićevog života ima obeležje stvaralačkog istoriografskog rada i javne političke delatnosti. O svom istoriografskom radu Krestić je pisao malo, pomenuvši dva svoja teksta i dve svoje knjige, iz inače bogatog stvaralačkog opusa. Ta dela su u neposrednoj vezi s njegovim javnim nastupima i ispravnim političkim blagonazorima. Prvi tekst objavljen u „Politici”, o jeziku, nema značaj koji mu je memoarista pridao, ali ima drugi, štampan u „Književnim novinama”: „Geneza genocida nad Srbima u Hrvatskoj”

Polemika

06.07.2016 u 08:15

Joldaš, bre

Ako je Zukorlić „šamar srpskoj nauci i obrazovanju” (Dušan Teodorović, „Politika”, 1. jul), šta je onda pesnica? Da li su, zbog tog šamara, srpska nauka i obrazovanje u nokdaunu? Bez obzira na to da li će posle efendijinog šamara doći joldaševa (joldaš = saputnik, drug) pesnica, odgovor na postavljeno pitanje odavno znamo – jesu! Ko je najodgovorniji za takvo stanje u nauci i obrazovanju? Iako se o ovome može raspravljati, sporiti i mogu se iznositi mnogi argumenti, nesumnjivu odgovornost snose tri ustanove: 1) Ministarstvo prosvete (time i vlade Srbije, ova i sve ranije), 2) Univerzitet u Beogradu i 3) SANU. Skupštinski Odbor za obrazovanje i nauku, na čijem čelu je efendija Zukorlić, iako zakonodavna institucija, od znatno manjeg je značaja i uticaja od tri pomenute. To znam iz

Komentari

07.06.2016 u 08:15

Revizionisti

Miroslav Lazanski sve češće zalazi u povest srpskog i ostalih naroda i, s neke visine, deli svima lekcije. U jednoj kratkoj belešci branio je stavove Miroslava Perišića iznete u knjizi o Sarajevskom atentatu, u kojoj je priložen samo jedan doušnički dokument o pripremama atentata, kakvih je bilo na desetine. Novinaru Lazanskom bio je to dovoljan dokaz da optuži Beč zašto „tom izveštaju nije poklonio adekvatnu pažnju”. I, kao neki svevišnji istoriografski sudac, dodao: „Dokazi su, dakle, tu, ali neki bi i dalje da optužuju Srbiju za početak Prvog svetskog rata...” Taj koji optužuje Srbiju sam ja, čije ime nije hteo da spomene („Politika”, 4. januar 2015). Time se uključio u polemiku koju sam vodio s Miloradom Vučelićem u „Pečatu” i „Večernjim novostima” i Borivojem Miloševićem u „Politici”

Komentari

08.03.2016 u 08:15

Knjigonajavljivači

U nezdravoj intelektualnoj atmosferi u Srbiji izbila su na površinu četiri problema, i ne zna se koji je od kojeg neprijatniji. Prvi problem su plagijati, drugi nikada nenapisane knjige (večito nedovršeni rukopisi), treći sumnjive magistarske i doktorske disertacije, četvrti prodaja diploma. U ovom tekstu osvrćem se podrobnije na prva dva problema, dok na preostala dva samo ukazujem. Niko nije napravio statistiku o tome koliko je magistarskih i doktorskih disertacija objavljeno a koliko ih je ostalo neobjavljeno i prekriveno prašinom fakultetskih matičnih registratura ili su nestale iz arhiva matičnih fakulteta. Jedno je sasvim sigurno, ima više neobjavljenih magistarskih radova od doktorskih disertacija, što je prirodno, ali je neprirodno da ima, i sve je više, nepublikovanih

Polemika

23.12.2015 u 08:15

Istorik i Nedić

Kad me je deo inteligencije, ponajviše iz Demokratske stranke, optuživao da sam cepao, seckao, palio i uništavao knjige „Službenog glasnika” niko nije ustao u moju odbranu (izuzetak je Ratko Dmitrović), iako su svi znali da knjige nikada nisam bacao na lomaču. Svi su bili nemi, čak i one moje kolege kojima sam štampao jednu, dve, a ponekim i više knjiga. Bojan Dimitrijević je moj student i kolega, jedan od onih koji je tih dana bio nem, iako je dobro znao da se nisam ničim ogrešio u svom radu sa knjigama, ni kao profesor, ni kao direktor. Uprkos svom anemičnom istoriografskom zanatu osećam kolegijalnu dužnost da ga podržim. U TV emisiji Olivere Kovačević, iako sa odmerenim stavovima, Dimitrijević je prošao loše i zbog toga što je novinar hteo da bude istoričar koji podučava povesnika,

Politika

31.01.2015 u 15:00

Ljušić morao u penziju još pre tri meseca

„Bivši v. d. direktora ’Službenog glasnika’ Radoš Ljušić je morao po sili zakona da ode iz ove državne institucije još u novembru prošle godine jer je tada napunio 65 godina i nikako nije mogao da ostane u stalnom radnom odnosu. Eventualno je mogao da bude angažovan honorarno”, kaže sagovornik „Politike”, zaposlen u ovoj izdavačkoj kući, jedan od malobrojnih koji je uopšte bio spreman da, makar...

Ostali komentari

29.01.2015 u 08:15

Neoprezna srbijanska vlada i „naivna srpska deca”

Poletarac u srpskoj istoriografiji B. M. („Princip nije klečao”, „Politika”, 21. januar 2015), bez ijedne poznate knjige, ne zaslužuje odgovor na lažne optužbe, ali sam dužan da čitaocima „Politike” skrenem pažnju na neke činjenice. Od više teških pitanja iznetih u intervjuu u „Večernjim novostima” (14. decembar 2014) sve se svelo na zloupotrebu glagola klečati koji sam koristio u prenesenom...

Ostali komentari

07.01.2015 u 12:00

Povesničko tra-la-la

Intervju objavljen u „Večernjim novostima“ (14. decembar): „Ultimatumi Srbiji i danas su bolni kao onaj iz 1914“, izazvao je je mnogobrojne komentare, među njima i kritiku mladog povesnika Borivoja Miloševića, koji se oglasio u „Politici“ deset dana kasnije („Mladobosanci nisu bili puki beogradski pioni“, 24. 12.). Njegove zamerke i komentari napisani su na podsticaj njegovog starijeg kolege...

Šta da se radi

26.01.2009 u 22:00

Najbolnije pitanje: srbijansko-crnogorski odnosi

Spoljna politika Srbije je naša najslabije isprofilisana politika. Ona je, nesporno, i najteža, te stoga ne mogu a da ne iskažem čuđenje što je u poslednje vreme poveravana i neiskusnim i mladim ljudima. Čak se i raniji iskusni i stariji političari i državnici, i pored dobre diplomatske službe Srbije, nisu sigurno kretali u međunarodnim vodama. U kakve je tek probleme zapadao sadašnji mlađani...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ljušić-radoš