Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Коментари

13.09.2018 у 08:42

Суровост – Карађорђева карактерна црта

*Професор Филозофског факултета у Београду ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари

04.11.2016 у 08:15

Куси мемоари

Знање о породичном стаблу Василија Крестића и казивање о широј и ужој породици, као и школовање, све до студија историје, уобичајено је и мало занимљиво. Сећање у ,,Запамћењима” постаје смислено тек с пријемом на Филозофски факултет, а узбудљивије уласком и радом у САНУ. Потоњи период Крестићевог живота има обележје стваралачког историографског рада и јавне политичке делатности. О свом историографском раду Крестић је писао мало, поменувши два своја текста и две своје књиге, из иначе богатог стваралачког опуса. Та дела су у непосредној вези с његовим јавним наступима и исправним политичким благоназорима. Први текст објављен у „Политици”, о језику, нема значај који му је мемоариста придао, али има други, штампан у „Књижевним новинама”: „Генеза геноцида над Србима у Хрватској” (1986).

Полемика

06.07.2016 у 08:15

Јолдаш, бре

Ако је Зукорлић „шамар српској науци и образовању” (Душан Теодоровић, „Политика”, 1. јул), шта је онда песница? Да ли су, због тог шамара, српска наука и образовање у нокдауну? Без обзира на то да ли ће после ефендијиног шамара доћи јолдашева (јолдаш = сапутник, друг) песница, одговор на постављено питање одавно знамо – јесу! Ко је најодговорнији за такво стање у науци и образовању? Иако се о овоме може расправљати, спорити и могу се износити многи аргументи, несумњиву одговорност сносе три установе: 1) Министарство просвете (тиме и владе Србије, ова и све раније), 2) Универзитет у Београду и 3) САНУ. Скупштински Одбор за образовање и науку, на чијем челу је ефендија Зукорлић, иако законодавна институција, од знатно мањег је значаја и утицаја од три поменуте. То знам из сопственог

Коментари

07.06.2016 у 08:15

Ревизионисти

Мирослав Лазански све чешће залази у повест српског и осталих народа и, с неке висине, дели свима лекције. У једној краткој белешци бранио је ставове Мирослава Перишића изнете у књизи о Сарајевском атентату, у којој је приложен само један доушнички документ о припремама атентата, каквих је било на десетине. Новинару Лазанском био је то довољан доказ да оптужи Беч зашто „том извештају није поклонио адекватну пажњу”. И, као неки свевишњи историографски судац, додао: „Докази су, дакле, ту, али неки би и даље да оптужују Србију за почетак Првог светског рата...” Тај који оптужује Србију сам ја, чије име није хтео да спомене („Политика”, 4. јануар 2015). Тиме се укључио у полемику коју сам водио с Милорадом Вучелићем у „Печату” и „Вечерњим новостима” и Боривојем Милошевићем у „Политици” о

Коментари

08.03.2016 у 08:15

Књигонајављивачи

У нездравој интелектуалној атмосфери у Србији избила су на површину четири проблема, и не зна се који је од којег непријатнији. Први проблем су плагијати, други никада ненаписане књиге (вечито недовршени рукописи), трећи сумњиве магистарске и докторске дисертације, четврти продаја диплома. У овом тексту осврћем се подробније на прва два проблема, док на преостала два само указујем. Нико није направио статистику о томе колико је магистарских и докторских дисертација објављено а колико их је остало необјављено и прекривено прашином факултетских матичних регистратура или су нестале из архива матичних факултета. Једно је сасвим сигурно, има више необјављених магистарских радова од докторских дисертација, што је природно, али је неприродно да има, и све је више, непубликованих докторских

Полемика

23.12.2015 у 08:15

Историк и Недић

Кад ме је део интелигенције, понајвише из Демократске странке, оптуживао да сам цепао, сецкао, палио и уништавао књиге „Службеног гласника” нико није устао у моју одбрану (изузетак је Ратко Дмитровић), иако су сви знали да књиге никада нисам бацао на ломачу. Сви су били неми, чак и оне моје колеге којима сам штампао једну, две, а понеким и више књига. Бојан Димитријевић је мој студент и колега, један од оних који је тих дана био нем, иако је добро знао да се нисам ничим огрешио у свом раду са књигама, ни као професор, ни као директор. Упркос свом анемичном историографском занату осећам колегијалну дужност да га подржим. У ТВ емисији Оливере Ковачевић, иако са одмереним ставовима, Димитријевић је прошао лоше и због тога што је новинар хтео да буде историчар који подучава повесника,

Политика

31.01.2015 у 15:00

Љушић морао у пензију још пре три месеца

„Бивши в. д. директора ’Службеног гласника’ Радош Љушић је морао по сили закона да оде из ове државне институције још у новембру прошле године јер је тада напунио 65 година и никако није могао да остане у сталном радном односу. Евентуално је могао да буде ангажован хонорарно”, каже саговорник „Политике”, запослен у овој издавачкој кући, један од малобројних који је уопште био спреман да, макар...

Остали коментари

29.01.2015 у 08:15

Неопрезна србијанска влада и „наивна српска деца”

Полетарац у српској историографији Б. М. („Принцип није клечао”, „Политика”, 21. јануар 2015), без иједне познате књиге, не заслужује одговор на лажне оптужбе, али сам дужан да читаоцима „Политике” скренем пажњу на неке чињенице. Од више тешких питања изнетих у интервјуу у „Вечерњим новостима” (14. децембар 2014) све се свело на злоупотребу глагола клечати који сам користио у пренесеном...

Остали коментари

07.01.2015 у 12:00

Повесничко тра-ла-ла

Интервју објављен у „Вечерњим новостима“ (14. децембар): „Ултиматуми Србији и данас су болни као онај из 1914“, изазвао је је многобројне коментаре, међу њима и критику младог повесника Боривоја Милошевића, који се огласио у „Политици“ десет дана касније („Младобосанци нису били пуки београдски пиони“, 24. 12.). Његове замерке и коментари написани су на подстицај његовог старијег колеге...

Шта да се ради

26.01.2009 у 22:00

Најболније питање: србијанско-црногорски односи

Спољна политика Србије је наша најслабије испрофилисана политика. Она је, неспорно, и најтежа, те стога не могу а да не искажем чуђење што је у последње време поверавана и неискусним и младим људима. Чак се и ранији искусни и старији политичари и државници, и поред дoбре дипломатске службе Србије, нису сигурно крeтали у међународним водама. У какве је тек проблеме западао садашњи млађани...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: љушић-радош