Tag: lekić-miodrag

Parafrazirajući naslov velikog Prustovog romana, hteli smo da ukažemo da su predsednički izbori u Francuskoj prošli i u atmosferi traganja za nekadašnjom veličinom zemlje. Istina, današnja Francuska je nuklearna sila, stalna članica Saveta bezbednosti, druga ekonomska sila u Evropi, zemlja tehnoloških inovacija, prestižnih univerziteta, mode... Ali Francusku danas karakteriše ekonomska kriza koja...

Dramatični događaji u Egiptu još nemaju (geo)politički ishod, ali moguće je uočiti nekoliko bitnih momenata koji ukazuju na dalekosežne promene u zemlji i regionu. Posle promena u Tunisu (i protesta u Alžiru) na red je došao Egipat. Radi se o zemljama arapskog Mediterana gde je decenijama vladala prividna stabilnost. Zapravo, vladala je stabilnost upravljanja i to tehnologijama vlasti koje su...

Vudro Vilson, univerzitetski profesor i američki predsednik, ostao je u istoriji kao obrazovani idealista koji je držao i do etičkih normi. On se zalagao, između ostalog, i za otvorenu spoljnu politiku i diplomatiju koja neće biti predmet tajnih i nemoralnih kombinacija i dogovora. Inspirisan američkim ustavom, Vilson je 8. januara 1918. u Kongresu proklamovao „14 tačaka”, principe koje je...

Prema Aristotelu, mera stvari, odnosno traženje mere, jeste vrednosni ideal kojem treba težiti. Oblici umerenosti su varijabilna kategorija, zavisno od konkretne situacije i oblasti dešavanja. Jedan francuski pesnik je rekao da je mera u ljubavi voleti bez mere – što zvuči lepo, sa čime se možemo, ali i ne moramo, složiti. Verovatno ćemo se jošteže saglasiti o meri stvari, kada pređemo na...

Kontroverze oko evropskog puta Grčke su počele jošprilikom njene kandidature. Nisu bašsvi bili saglasni da ona ispunjava uslove za ulazak uEZ. Ostala je tada upamćena rečenica francuskog predsednika Valeri Žiskar D’Estena:„Kako možemo Platonu reći ne!?” Grčka je postala članica Evropske zajednice 1981. Skoro tri decenije kasnije, dakle ovih dana, Grčka je glavna evropska tema, zbog duboke...

Pod ovim naslovom u Rimu je, septembra 2001, organizovana javna debata, posvećena budućnosti jugoslovenskog prostora, u okviru jedne inicijative rimskog gradonačelnika. Muhidin Hamamdzić, gradonačelnik Sarajeva, i potpisnik ovih redova bili su glavni učesnici rasprave, sa eksjugoslovenskihprostora. Obojicasmo saopštili dosta slične poglede nalazeći se i pred jednim zajedničkim problemom. Kako...