Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

29.08.2021 u 21:00

Domaću štednju inflacija još ne obezvređuje

Inflacija je trenutno najvažnija tema u svetu. Zašto? Zato što ako je veća od očekivane, kao što je to sada slučaj u nekim zemljama, smanjuje realnu vrednost zarada, štednje u bankama, ulog u penzionim fondovima. To je neka vrsta nameta za ove vlasnike novca ili kako to ekonomisti stručno kažu „inflacija je porez”. Pedantni austrijski bankar Erste banke u Beču Tomas Šaufler već je izračunao na primeru štednje o kolikom gubitku je reč. On kaže da svaki štediša u Austriji u proseku izgubi godišnje 700 evra. Banke ne plaćaju gotovo nikakve kamate, a inflacija smanjuje vrednost novca. – U Austriji u bankama leži oko 385 milijardi evra na štednji bez ikakve kamate. Kod stope inflacije od sadašnjih 2,8 odsto, gubitak samo na osnovu toga je najmanje 6,3 milijardi evra – objasnio je

Ekonomija

29.07.2021 u 23:00

Kamate na štednju će još dugo ostati niske

Koliko je vest da je Evropska centralna banka prošle nedelje odlučila da ne povećava kamatne stope bila dobra za dužnike, toliko je njihova odluka da zadrže negativnu kamatu na depozite od 0,5 odsto bila loša za štediše. To znači da i ubuduće od novca položenog na štednju, konkretno evra, neće biti nikakve vajde. I tako je već godinama. Pri tom pandemija nije tome doprinela, ali je zato stanje produžila. Kamate su kod nas minimalne, još nisu negativne ma koliko se to nekome činilo da jesu. Mnogi devize imaju u bankama samo da im ne bi stajale u kući. Bankari „klijente” umesto na štedne usmeravaju da novac drže na deviznom računu, bez oročenja, s kojima istina mogu da raspolažu u svakom trenutku, ali je zato kamata 0,10 odsto godišnje. Neki kažu da se bum na tržištu nekretnina delom može

Ekonomija

26.07.2021 u 13:07

Smanjenje potrošnje energije za 40 odsto nacionalni cilj

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas u Vrbasu, gde je potpisan ugovor o rekonstrukciji Osnovne škole „Svetozar Miletić” i četiri vrtića, da će nakon završetka radova u ovim objektima računi za električnu i toplotnu energiju biti znatno umanjeni, a ukupna emisija ugljen-dioksida smanjena za 40 odsto, odnosno za oko 400 tona godišnje. Ona je rekla da je ovo nastavak projekta podizanja energetske efikanosti i upravljanja energijom koji ministarstvo realizuje zajedno sa jedinicama lokalne samouprave i Ambasadom Švajcarske. „Kada u aprilu budu gotovi radovi, svi ćemo imati priliku da vidimo kako će ovaj i ostali objekti izgledati i koliko projekat znači. Novac koji smo izdvojili nije mali, ali će uštede biti još veće i, što je još

Ekonomija

11.04.2021 u 20:00

Povoljni zajmovi za uštedu energije

Najava povoljnih zajmova za energetsku efikasnost, odnosno za zamenu prozora i izolaciju obradovala je našeg čitaoca koji bi na taj način da smanji račune za grejanje na gas kuće u Vojvodini. Prozore za sada ne bi menjao, već bi radio izolaciju za šta planira da potroši 200.000 dinara. Kako kaže za njegove godine i primanja nije veća investicija. Za zajam koji bi otplaćivao šest godina, po kamati od pet odsto, rata bi mu bila oko 3.200 dinara mesečno što smatra prihvatljivim. Stambeni objekti u Srbiji su energetski neefikasni i dobar deo utrošene energije „iscuri” kroz loše prozore. Za „popravku” dobijamo pomoć od međunarodnih finansijskih institucija i zahvaljujući tome zamena prozora i vrata i izolacija kuća postaje isplativija u kraćem roku. Uprava za energetsku efikasnost imaće ove

Ekonomija

19.01.2021 u 22:00

Povećana štednja u vreme korone

U prošloj godini , koju je obeležila pandemija, štednja stanovništva povećana je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji. Uz ekonomske razloge stabilnosti svakako se ne mogu zanemariti i oni o ograničenju kretanja jer nije bilo putovanja, letovanja. Kad nema potrošnje, logično, raste štednja. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto. Što se tiče devizne štednje ona je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijardi evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto. „U prethodnih godinu dana dinarska štednja je imala dinamičan rast i to je njen najviši nivo do sada. Posmatrajući kretanja i u kratkom i u dugom roku, i

Beograd

28.12.2020 u 10:56

Kako do manjih računa za grejanje i struju

Novčanici sve tanji, a troškovi sve veći. Koje li je ovo poskupljenje struje po redu? Bilo je toplih dana, kako to da računi za grejanje ne donose ništa manje glavobolje? Pitanje svih pitanja je kako preživeti mesec ako se zna da ogroman deo plate odlazi baš na režije koje moramo da plaćamo. Postoje li bilo kakvi „trikovi” koji će pomoći našim anoreksičnim buđelarima? Izdaci za daljinsko grejanje jedan su od najvećih atentatora na naše mesečno imovinsko stanje, na koje jedva da možemo uticati, sem ukoliko ne plaćamo prema količini potrošene toplotne energije, za šta se već dugo zalažu i „Beogradske elektrane”, jer je kako kažu, to jedan od načina znatnog smanjenja potrošnje. Uz pomoć termoregulacionog ventila, sami možemo odrediti koliko ćemo se i kada zagrevati i stručnjaci kažu da

Ekonomija

28.10.2020 u 13:59

Građani Srbije u proseku štede 5.210 dinara mesečno

Građani Srbije u 2020. godini prosečno su štedeli 5.210 dinara mesečno, od toga 25 odsto građana štedi manje od 2.000 dinara, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Erste Grupe, koje je sprovela agencija IMAS International. Istraživanje o štednji u Srbiji 2020. godine pokazalo je da 47 odsto građana smatra da je njihova finansijska situacija u poslednje dve do tri godine ostala nepromenjena, dok je 25 odsto navelo da se pogoršala. Prema istraživanju, 36 odsto građana Srbije smatra da je štednja veoma važna, dok 15 odsto od ukupnog broja ispitanika koristi životno osiguranje, a njih 44 odsto ne štedi uopšte, prenosi Beta. Rezultati istraživanja su pokazali da 35 odsto građana nije zadovoljno iznosom štednje, a 28 odsto je uštedelo ili investiralo za 28 odsto manje nego u

Ekonomija

18.08.2020 u 22:00

Štednja stanovništva povećana i u vreme pandemije

Štednja u Srbiji nastavlja da raste uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj virusom korona, što nedvosmisleno ukazuje na nastavak poverenja stanovništva u stabilnost domaćeg finansijskog sistema, saopštila je juče Narodna banka Srbije. Dinarska štednja je krajem juna 2020. godine dostigla rekordnih 85,5 milijardi dinara, a u poslednjih osam godina, od juna 2012, gotovo je upetostručena, odnosno povećana za čak 67,9 milijardi dinara, saopšteno je iz NBS. Više od polovine ukupnog rasta, ili 34,2 milijarde dinara, ostvareno je u poslednje tri godine, ističu iz centralne banke. Dodaju da to potvrđuje da su monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost, koje su u prethodnom periodu postignute i koje se uspešno održavaju – bile preduslov za

Potrošač

17.08.2020 u 22:00

Rast štednje u kovid ekonomiji

Poput većine stanovnika Evropske unije i građani Srbije štede novac od kada je pandemija promenila gotovo svaki aspekt naših života. Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, stanje dinarske štednje građana u bankama iznosilo je 86,1 milijardu dinara, što je za 8,2 odsto više nego krajem 2019. U odnosu na isti period na štednim računima imali su svega 1,8 odsto više deviza. Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend jer se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a više su i kamatne stope. U NBS takođe ističu da dinarska štednja ima trend kontinuiranog rasta poslednjih godina. Ipak, pitanje je i čini se malo verovatnim da će taj rast dostići prošlogodišnje povećanje od 30 procenata. Stručnjaci ističu da je zbog neizvesne budućnosti čuvanje novca

Ekonomija

28.02.2020 u 07:58

Počinje isplata devizne štednje bivšim štedišama SFRJ

Isplata prve rate devizne štednje bivšim štedišama SFRJ, kojom Srbija ispunjava svoju međunarodnu obavezu isplate devizne štednje po osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, počinje danas. Kako je pre dva dana saopštilo Ministarstvo finansija, Srbija je za potrebe isplate emitovala obveznice u ukupnom iznosu od 87 miliona evra, koje su upisane na račune štediša kojima je utvrđeno pravo na isplatu, dok je za isplatu prve rate opredeljeno ukupno 10,89 miliona evra. Isplata devizne štednje obavlja se na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. Novac će se isplaćivati u osam jednakih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: štednja