Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Društvo

06.12.2020 u 19:40

Stranci ne treba da prodaju Vukovu azbuku srpskoj deci

Neću da Vukovu azbuku srpskoj deci prodaju stranci i na tome zarađuju, ne želim da oni dodaju i ispravljaju kvačice na slovima u bukvaru, jer udžbenik jedne zemlje je javno dobro njenih građana. Ovo je razlog zbog koga prof. dr Aleksandar Kavčić, svetski poznato ime u naučnim krugovima, svakog meseca ostavlja katedru na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu, gde predaje, preleće okean i na nekoliko dana dolazi u rodni Beograd da proveri kako napreduje štampanje školskih knjiga koje će pokloniti srpskoj deci. Svi kompleti za sve razrede osnovne škole biće u takozvanoj PDF formi besplatno ponuđeni roditeljima za štampanje sa internet stranice Fondacije „Alek Kavčić”, koju je nekadašnji đak Matematičke gimnazije i student Elektrotehničkog fakulteta u glavnom gradu osnovao kako bi započeo svoj

Region

17.09.2020 u 09:02

Srpska deca u Glamoču ne mogu da uče maternji jezik

Od našeg dopisnika Sarajevo – U Glamoču, opštini na jugozapadu BiH sa većinskim srpskim stanovništvom (43,5 odsto), koja, kao i Drvar i Grahovo, teritorijalno pripada Federaciji BiH (FBiH), deci srpske nacionalnosti uskraćeno je Ustavom zagarantovano pravo da uče maternji jezik. Pri upisu u školu srpski školarci moraju da se opredele hoće li učiti hrvatski ili „bosanski” jezik, jer u nastavnom planu resornog ministarstva Kantona 10, u čijem sastavu je i opština Glamoč, srpskog jezika nema. Zagarantovano pravo na izučavanje nacionalne grupe predmeta, po nastavnom programu Republike Srpske, uskraćeno je srpskoj deci i u Osnovnoj školi „Ahmet Hromadžić” u Bosanskom Petrovcu, zbog čega se većina njih opredeljuje za školovanje u Republici Srpskoj, u opštini Drnić, udaljenoj desetak

Kultura

13.07.2020 u 20:00

Reči i njihovi blizanci

Da li je reč „ruka” značenjski suprotstavljena reči „noga”? Da li se „brdu” suprotstavlja „ravnica” ili „dolina”? Koja je reč suprotna imenici „čovek” – „nečovek”, „životinja”, „Bog”, neka četvrta ili nijedna? Da li „kuća” znači baš isto što i „dom” i da li je „osećajan” isto što i „osetljiv”? Kada bi nauka imala precizne i jedinstvene odgovore na ova pitanja, verovatno bi bilo više rečnika sinonima, antonima, paronima. Ovakvi rečnici su važni zato što utiču na izoštravanje uvida u odnose među rečima, ali i pojmovima u odnosu kontrarnosti ili komplementarnosti, istoznačnosti ili sličnoznačnosti, nadređenosti ili podređenosti. Takvi rečnici predstavljaju izvrsne priručnike za one koji se srpskim jezikom bave na bilo koji način, a doprinose i boljem razumevanju logičkih odnosa, leksičkom

Kultura

21.06.2020 u 17:26

Više pažnje poklanjamo učenju stranih jezika nego srpskog

Prvi korak koji se može načiniti u popravljanju stanja pismenosti i kulture izražavanja jeste povećanje broja časova srpskog jezika u školama, ili bar razdvajanje nastave jezika od časova književnosti. Kolege iz „Društva za srpski jezik i književnost” iznele su ovih dana podatak da smo po broju časova maternjeg jezika na najnižoj lestvici u Evropi, kaže za naš list Rada Stijović, dobitnica značajnog priznanja Matice srpske – Povelje za negovanje srpske jezičke kulture. Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik, spada u red najboljih srpskih leksikografa. Urednik je „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan je od autora „Rečnika srpskoga jezika” u izdanju Matice srpske i autor dva dijalekatska rečnika. Osim leksikografijom, bavi se

Pisma čitalaca

13.06.2020 u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo? Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja? Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i

Kultura

06.04.2020 u 18:18

Rečnici na lomači

Svaka reč u rečničkim definicijama odmerava se pažljivo – ne sme biti suvišna, mora biti precizna, treba da je opštepoznata, što svrsishodnija i što neutralnija, brižljivo usklađena sa namenom rečnika. Zato ova dela nastaju dugo, pišu se sporo, definicije se stalno premeravaju i prekrajaju, a njihova izrada predstavlja intelektualni izazov prvoga reda. Ovo se naročito odnosi na pisanje jednojezičkih rečnika, u kojima se značenja reči nekog jezika opisuju rečima tog istog jezika. Zbog toga, valjda, u srpskoj leksikografiji nema mnogo rečnika srpskog jezika i zato njihovo objavljivanje treba da predstavlja prvorazredni kulturni događaj, povod za radost i ponos, jer se među koricama tih knjiga, kroz obrađene reči, za sva vremena, za sadašnje i buduće čitaoce, opisuje manji ili veći deo

Beograd

02.03.2020 u 08:26

Bekstvo od prošlosti i trange-frange biznis

Kakve usluge mušterijama nudi dućan „Play states Elite”, šta se može kupiti u butiku „Leather stor”, a šta u sličnom pod firmom „Natura Siberica”? Ili u „The manual Co”? Za prodavnicu poetskog naziva „Extreme Intimo” dalo bi se naslutiti koješta, ali ne i za „Toyzzz”, mada sa onoliko slova Z u logu naziv najpre vuče na spavanje, ili bar dosadu. Tu su još i „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Čak se i komšijska bakalnica podičila novim, engleskim nazivom. A kako je krenulo, malo ko bi se iznenadio kada bi radnja Bogoslovskog fakulteta sa crkvenim potrepštinama i prigodnom literaturom stešnjena uz češku ambasadu, naspram kafea „St. Mark’s Place” u senci Crkve Svetog Marka, danas-sutra osvanula pod nazivom – „Accessories SPC”. Uz tu radnjicu, od

Kultura

24.02.2020 u 20:00

Zaboravljene reči srpskog jezika

Od sto pedeset hiljada reči savremenog srpskog jezika koje su obrađene u šestotomnom Rečniku Matice srpske, samo dve stotine je onih koje uza se imaju oznaku da potiču iz crkvenoslovenskog, ruskoslovenskog ili ruskog jezika. Ovaj iznenađujući podatak izneo je profesor rusistike Bogoljub Stanković, dodajući da je broj pozajmljenica samo na slovo A u ovom rečniku tri-četiri puta veći od ukupnog broja slavenizama u celokupnom Matičinom rečniku i da ima više turcizama samo na slovo A i B od ukupnog broja slavenizama u svim tomovima ovog rečnika. Posle pobede Vukove reforme, u srpski književni jezik ušla je narodna leksika, a izbrisan je i zaboravljen leksički sloj slavenosrpskog jezika, koji su sačinjavale srpskoslovenske, ruskoslovenske, ruske i srpske narodne reči. Slavenosrpska leksička

Društvo

21.02.2020 u 20:00

Informatičari na stazama Nikole Tesle

Subotica – Ove godine prvu nagradu na konkursu „Stazama Nikole Tesle” Saveza inženjera i tehničara Srbije osvojila je grupa informatičara koju čine dr Stevan Ostrogonac, Tibor Rac, Robert Hajnal i Borko Rastović. Nagrađeni su za ideju naprednijeg sistema za automatsko generisanje preporuka koji obuhvata korišćenje različitih tipova podataka kojima raspolažu sajtovi za elektronsko poslovanje. Tema ne govori mnogo onima koji nisu u svetu informatike, ali ako se pojednostavljeno kaže – omogućava korisnicima da lakše pronađu oglas, sadržaj koji traže, a na osnovu njihovih i prethodnih interesovanja ljudi za koje sistem proceni da su im slični – postaje jasnija. „Sistem za automatsko preporučivanje sadržaja je intuitivna stvar. To je algoritam koji vam servira sadržaj na sajtu u skladu sa

Region

21.01.2020 u 16:14

Srpski jezik od naredne godine u osnovnim školama u Sloveniji

LjUBLjANA – Srpski jezik od naredne školske godine biće dostupan u osnovnim školama u Sloveniji kao dodatna aktivnost, a do ovoga je došlo nakon povezivanja brojnih organizacija Srba u Sloveniji u jednu krovnu organizaciju, te dogovora vlada Srbije i Slovenije. Zbog velikog interesovanja dece rok za prijavu za učenje srpskog jezika je produžen do 1. marta, prenosi agencija Srna. Predsednik Saveza Srba Slovenije Marko Sladojević kaže da će se nastava srpskog jezika odvijati kroz tri predmeta, Srpski jezik, Srbija moja otadžbina i Istorija i kultura srpskog naroda. On je rekao da će Slovenija obezbediti prostor u školama i pokriti troškove za struju, vodu i grejanje, dok će nastavnike plaćati i odabrati Srbija. Najviše dece do sada je prijavljeno u ljubljanskoj školi „Livada”, gotovo 30,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik