Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

21.02.2018 u 22:00

Jurišanje na srpski jezik

„U knjizi ‘Ratni ciljevi Srbije 1914–1918’ Milorada Ekmečića piše da kralj i Vlada nikada nisu donosili političke odluke a da nisu saslušali Cvijićevo i Belićevo mišljenje. Da li je i kod nas tako? Frapirala me je vest da Hrvatska traži osnivanje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i da se naša Vlada složila sa tim. To je udar na logiku” – rekao je prof. dr Miloš Kovačević na okruglom stolu „Srpski jezik danas” koji je juče održan u Dositejevoj zadužbini u Beogradu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika. – A druga vest glasi da će naše Ministarstvo prosvete da prizna diplome crnogorskog jezika. Da li su studije crnogorskog jezika ekvivalentne studijama srpskog jezika? Onaj ko odlučuje o tome ne pita za mišljenje Odbor za standardizaciju srpskog jezika, nego sam odgovara

Društvo

25.01.2018 u 11:41

Uvesti srpski na fakultete, da opismenimo profesore, pravnike…

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete. Predsednik Odbora Sreto Tanasić skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku. „ Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica”, rekao je Tanasić Tanjugu. On dalje primećuje da se „svi trudimo na besprekorno vladamo engleskim jezikom, kao da ćemo prevoditi za engleski dvor, voditi

Kultura

16.01.2018 u 22:00

Kojim srpskim jezikom govoriš

Na srpskom jezičkom prostoru uveliko traje proces balkanizacije; ta pojava se najčešće vezuje za usitnjavanje, rasparčavanje društvenih zajednica, a sad se to dešava i jeziku. Književni/standardni jezik koji je Vuk St. Karadžić stvorio za potrebe srpskog naroda i njegove kulture do kraja devetnaestog veka prihvaćen je na prostoru između Slovenije i Bugarske, odnosno u četiri bivše jugoslovenske republike. Taj jezik se u stogodišnjem trajanju nazivao i srpski i srpskohrvatski ili slično ovome, ali nije bilo sporno da je reč o lingvistički jednom jeziku. Od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka jačao je hrvatski jezički separatizam i, na kraju, Hrvati su definitivno proglasili hrvatski jezik. Za njima devedesetih godina i Muslimani u BiH, prozvavši se Bošnjaci, proglasiše bosanski jezik, asimetrično u odnosu na nacionalno ime.

Politika

08.01.2018 u 08:56

Završena Deklaracija o zaštiti srpskog jezika i kulture

Deklaracije o očuvanju srpskog jezika i kulture je završena i spremna je za potpisivanje i usvajanje, izjavio je danas generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, navodeći da je reč o aktu koji treba da zaštiti obeležje srpskog identiteta a to su srpski jezik i ćirilično pismo. „Reč je o pravno-političkom aktu koji Srbima treba da omogući ono što je normalno za svaki narod u Evropi i svetu, a to je da zaštiti obeležje njihovog identiteta, naš srpski jezik, naše ćirilično pismo”, rekao je Selaković gostujući na RTS-u. On je kazao da je obaveza svake države da ulože maksimum aktivnosti na očuvanju elemenata nacionalnog identiteta Srba i da se traži samo ono što se garantuje i što je omogućeno manjinama u Srbiji. Deklaracija će, kaže Selaković, zapravo biti Aneks Sporazuma o

Društvo

21.12.2017 u 21:44

Čuje se srpski od severa Amerike do juga Afrike

Norveška, Finska i Danska su nove zemlje u kojima je poslednjih godina počela da se organizuje nastava za decu srpskih državljana u dijaspori. Praksa da se naši mališani sa prebivalištem u inostranstvu obrazuju na maternjem jeziku uvedena je pre četiri decenije u okviru Jugoslovenske dopunske škole, a u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ponosno ističu da se broj srpskih odeljenja u svetu povećava. Dodatne grupe učenika formirane su u pet od deset zemalja u kojima se sprovodi nastava na srpskom. Južnoafrička Republika je najudaljenija tačka na svetu gde đaci slušaju nastavu iz tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Društvo

20.12.2017 u 22:00

Katedre pomažu opstanak srpskog jezika u svetu

Da bi se sprečilo da se na svetskim univerzitetima gase katedre za srpski jezik Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je odlučilo da osnuje odbor za lektorate, koji će brinuti o ovim telima u inostranstvu. To je dogovoreno na sastanku Mladena Šarčevića, ministra prosvete, sa Vladanom Vukosavljevićem, ministrom kulture i informisanja. Prilikom susreta u Ministarstvu prosvete istaknuto je da bi afirmacija srpskog jezika, književnosti i kulture u svetu trebalo da bude vidljivija i jedan od prioriteta srpske politike. Dva ministra su ocenila da se u javnosti već godinama s pravom postavlja pitanje srpskih lektorata u inostranstvu i ukazuje na činjenicu da ih je sve manje.

Region

13.12.2017 u 13:30

Amerikanci priznali crnogorski jezik, a svoj još nisu

Od našeg stalnog dopisnika Podgorica – Ujedinjeni savetodavni komitet u Vašingtonu dodelio je međunarodni kod za crnogorski jezik. Ta institucija je u nekoliko navrata odbijala da kodifikuje crnogorski jezik uz obrazloženje da je reč „o jednom te istom jeziku, to jest samo o varijanti srpskog jezika”. Mentori crnogorskog jezika slave ovu vest, dok drugi veruju da je njegova kodifikacija moguća taman onoliko koliko je i Amerikancima pošlo za rukom da kodiraju – američki jezik kao zaseban od engleskog. Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević” sa Cetinja devet godina je pokušavala da se o međunarodnoj kodifikaciji crnogorskoj jezika usaglasi sa Tehničkim komitetom ISO 639-2, čije je sedište u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu.

Kultura

16.11.2017 u 14:00

Sedam decenija Instituta za srpski jezik SANU

Sedamdeset godina od osnivanja Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti obeleženo je juče svečanom akademijom, održanom u SANU. Zvanicama su se obratili predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je naglasio da je Institut za srpski jezik strateška institucija čiji posao nije nimalo lak, i dr Jasna Vlajić-Popović, direktorka Instituta za srpski jezik, koja je napomenula da je Institut za srpski jezik SANU osnovan 15. jula 1947. godine i da je do danas ostao centralna naučna ustanova u Srbiji za sistematsko proučavanje srpskog jezika i izradu kapitalnih rečnika. – Za ovaj institut vezana su vodeća imena srpske lingvistike 20. veka: Aleksandar Belić, osnivač i prvi direktor, njegovi učenici akademici Irena Grickat-Radulović, Milka Ivić, Pavle Ivić i Mitar Pešikan, kao i

Društvo

13.11.2017 u 09:00

Identitet i istorija naroda čuva se u jeziku

U proučavanje i negovanje osnovnog oruđa kulture jednog naroda, generacije saradnika Instituta za srpski jezik ugradile su sedamdeset godina rada. Povodom značajnog jubileja, u SANU će prekosutra biti održana svečana akademija. Institut je formiran pri Srpskoj akademiji nauka 1947, na temeljima Leksikografskog odseka, koji je 1893. ustanovila Srpska kraljevska akademija. Definisan je kao centralna naučna ustanova za proučavanje našeg jezika, njegove prošlosti i sadašnjosti. Koliko je veliko i bogato to polje istraživanja, efektno je opisao doskorašnji direktor Instituta dr Sreto Tanasić: „Sve što smo stvorili i sve što nam se dogodilo, čuva se u jeziku, zato je jezik najpouzdaniji čuvar istorije i identiteta.”

Tema nedelje

30.09.2017 u 21:50

Nosilica, nosiljka ili nosilja

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik