Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

17.07.2017 u 21:44

Podgorica – Na Filološkom fakultetu u Nikšiću, u studijskom programu za strane jezike i prevodilaštvo više neće biti predmeta srpski jezik. Umesto njega studenti će učiti nestandardizovani „crnogorski jezik” na koji će biti „prevedena” i dela srpskih pisaca. Ovaj nenaučni i neprihvaćeni način uvođenja nepriznatog jezika u naučne, obrazovne institucije, pa čak i na katedri za srpski jezik i književnost zabrinjava sve srbiste u Crnoj Gori nakon vesti da je pre neki dan kodifikaciju crnogorskog jezika odbio i Američki tehnički komitet čije je sedište u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, obrazlažući to činjenicom da je taj jezik „jedna od varijanti” srpskog jezika o čemu je pisao i naš list.

Kultura

12.07.2017 u 22:00

Novi predmeti i više časova srpskog jezika

Odavno je poznato da je nastava srpskog jezika malo zastupljena u osnovnoj školi, u srednjoj je premalo časova srpskog jezika, a na fakultetima se srpski jezik i ne uči. Ko god pogleda kako je s nacionalnim jezikom na drugim stranama složiće se da se tu stvari moraju menjati, kaže naučni savetnik prof. dr Sreto Tanasić, potpredsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nedavno predstavljena Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine posebno se bavi pitanjima jezika i pisma, konstatujući da „jezička kultura u javnom prostoru, kao i zastupljenost ćirilice kao istorijskog pisma srpskog naroda trpe negativne posledice koje iziskuju sistemska rešenja i podršku”. Kako bi u prosveti veća pažnja bila posvećena jeziku i pismu, predloženo je uvođenje različitih izbornih programa, kao i predmeta kultura

Kultura

16.05.2017 u 22:00

Srpski ili hrvatski – nije važno

Opšta je tendencija u zapadnoj Evropi da slavistika i njoj slične filologije ostaju u senci iza drugih „profitabilnijih” jezika poput arapskog, kineskog, japanskog ili španskog, kaže Dragana Grbić, lektor za srpski jezik na Institutu za slavistiku Univerziteta u Kelnu Srpski kulturni centri u vidu lektorata srpskog jezika na inostranim univerzitetima potisnuti su poslednjih godina u korist hrvatskih, bošnjačkih, crnogorskih lektorata – tako bar izgleda ovaj problem gledan iz Beograda. Međutim, činjenica je da se na stranim univerzitetima, kada je reč o našem delu Evrope, stvari posmatraju uopštenije, nadnacionalno, i da se naš jezik često izučava u okviru južnoslovenskih studija. O tome za naš list govori Angela Rihter, profesorka južnoslovenskih studija na Univerzitetu „Martin Luter” u

Kultura

13.05.2017 u 22:00

Na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika

Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak. Nekada su naši lektori bili poznati pisci, od Kiša do Danojlića, a sada se lektori srpskog jezika bore za opstanak na ovoj poziciji. Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete i nauke i kulture i informisanja međusobno „žonglirala” odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata.

Kultura

10.04.2017 u 22:00

Deklaracija, srpski jezik i srpskohrvatski rečnik

Deklaracija o zajedničkom jeziku ustalasala je prethodne nedelje javnost ukazivanjem na netrpeljivosti koje se na teritoriji nekadašnje Jugoslavije raspiruju insistiranjem na striktnoj razlici između naziva, nekada zajedničkog, jezika. Potpisnici deklaracije, njih sada oko 8.000, smatraju da svaka borba za jezički purizam predstavlja korišćenje jezika za izgovor preko kojeg se usađuju šovinizam i nacionalizam, ali ne daju konkretne predloge kako bi se to moglo prevazići... Ove godine iz štampe će izaći 20. tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

Kultura

30.03.2017 u 20:00

Zajednički jezik razdora

Hrvatska je prošle nedelje svečano obeležila 50 godina od potpisivanja deklaracije o hrvatskom književnom jeziku, kojom su se 1967. njihovi intelektualci pobunili protiv nametanja „zajedničkoga jezika” i udarili temelje hrvatske nezavisnosti. A ove nedelje više od 200 intelektualaca iz regiona podržalo je deklaraciju o povratku zajedničkog jezika na prostor nekadašnje Jugoslavije. Samo što se neće zvati srpskohrvatski.

Društvo

19.03.2017 u 12:39

Srpski se uči od Kanade do Dubaija

Nasa država nastavu na srpskom organizuje u deset zemalja u svetu - Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Belgiji, Norveškoj, Finskoj, Južnoafričkoj Republici i Kini, u nekim zemljama o tome vode brigu nasa dijaspora i crkva, ali i jedan broj samih država u kojima žive naši ljudi, poput Nemačke, Švedske. . . Tako će u Francuskoj od iduće školske godine, kako su preneli mediji, srpski jezik ući u tamošnji školski sistem, što znači da će u redovnim školama za one koji se opredele za njega, kao za izborni predmet, on postati deo obavezne nastave. Nemačke pokrajine, u čijoj nadležnosti je obrazovanje, nude u svojim školskim programima učenje jezika zemlje porekla dece, pa se tako, među stranim jezicima od kojih je nastava turskog najposećenija, nalazi i srpski. U

Kultura

09.03.2017 u 16:15

Reči pod lupom

Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je zbornik radova o leksici srpskog jezika „Reči pod lupom”, koji je priredila Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo izdanje objedinjuje 36 tekstova, objavljivanih u „Politici” u toku 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo naš lektor Gradimir Aničić. Da nije bilo te „Politikine” akcije ne bi bilo ni ove knjige. Trinaest naučnika i saradnika Instituta za srpski jezik SANU, koji rade i na izradi „Rečnika SANU”, svoja istraživanja u okviru doktorskih studija prilagodili su novinskom izrazu i široj publici. Ove tekstove, na predlog izdavača Simona Simonovića, Rajna Dragićević sabrala je u ovaj zbornik, želeći, kako je rekla, da poveže leksikološku energiju doktoranada, kojima je

Društvo

24.02.2017 u 09:03

Počinje akcija „Negujmo srpski jezik”

Akcija „Negujmo srpski jezik” zvanično počinje i u Srbiji, a njom se želi da se pažnja javnosti usmeri ka jezičkoj kulturi i opštoj pismenosti, izjavio je danas ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. „Predviđeno je da se u gradovima Srbije održi prvo promocija postera „Negujmo srpski jezik”, gde veliki broj poznatih ličnosti iz javnog i kulturnog života afirmišu tačne odgovore na neke jezičke nedoumice koje su vrlo česte, akcija je bila na nivou grada Beograda, mnogi su se odazvali našem pozivu, a sad smo je podigli na viši nivo”, rekao je Vukosavljević za RTS. Napominje da akcija, koja počinje u Nišu, podrazumeva obilazak 17 okruga u Srbiji, a predviđeno je da traje u dva dela, do juna meseca, pa nakon letnje pauze. Akcija „Negujmo srpski jezik”, koja je trajala u

Kultura

15.02.2017 u 08:30

U jeziku se ogledaju i raskoli

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara. Tim povodom, samo dan kasnije, u Loznici će biti predstavljen zbornik „Mu o Vuku” (Centar za kulturu „Vuk Karadžić”, Loznica, 2016), nastao u periodu od 2010. do 2015. godine tokom razgovora naših stručnjaka o jeziku i književnosti, okupljenih na Vukovim saborima u Tršiću. Tekstovi baštine teme od vukovskog nasleđa moderne srpske poezije, preko prevodilačkih izazova dela vukovske tradicije, pa do analize srpske kulture od Vuka do danas – sve se mogu objediniti jednim pitanjem: Šta mi, ljudi modernog doba, imamo da kažemo o Vuku? Dajana Đedović, dugogodišnja direktorka lozničkog Centra za kulturu „Vuk Karadžić” (na čelu ove kuće bila je punu deceniju, od 2006. do 2016. godine), koja je ujedno i urednik zbornika, zajedno sa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik