Jurišanje na srpski jezik
„U knjizi ‘Ratni ciljevi Srbije 1914–1918’ Milorada Ekmečića piše da kralj i Vlada nikada nisu donosili političke odluke a da nisu saslušali Cvijićevo i Belićevo mišljenje. Da li je i kod nas tako? Frapirala me je vest da Hrvatska traži osnivanje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i da se naša Vlada složila sa tim. To je udar na logiku” – rekao je prof. dr Miloš Kovačević na okruglom stolu „Srpski jezik danas” koji je juče održan u Dositejevoj zadužbini u Beogradu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
– A druga vest glasi da će naše Ministarstvo prosvete da prizna diplome crnogorskog jezika. Da li su studije crnogorskog jezika ekvivalentne studijama srpskog jezika? Onaj ko odlučuje o tome ne pita za mišljenje Odbor za standardizaciju srpskog jezika, nego sam odgovara na to pitanje. Ne može da se sprovodi jezička politika ako su u sukobu stavovi nauke i politike. Naša država ne priznaje vlastitu nauku. Ako država sama o tome odlučuje, neka nam kaže da joj naša struka nije potrebna – dodao je Miloš Kovačević.
Prof. dr Slobodan Remetić u svom referatu je govorio o tome da se malo gde na srpsku kulturnu i jezičku baštinu „tako bezočno juriša” kao na prostoru Bosne i Hercegovine. „Otima nam se i prisvaja sve – pisci i njihova dela: od Šantića, Andrića, Selimovića, Kočića, Ćopića do savremenih stvaralaca”, kaže Remetić.
– Neki bi u amanet Erdoganu dali Bosnu i Hercegovinu, ali svojataju srednjovekovna jevanđelja kako bi nam uzeli i prošlost. Svojataju se, sakate i falsifikuju srpskim/srpskoslovenskim jezikom pisani spomenici. Miroslavljevo jevanđelje svojataju i Bošnjaci i Hrvati, dodao je Remetić.
Podsetio je da je prošle godine u Banjaluci održan okrugli sto u organizaciji Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, SANU i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. I u skladu sa zaključcima tog skupa, Akademiji nauka Republike Srpske već je dostavljen do najsitnijih detalja razrađen projekat „Crkvenoslovenski spomenici srpski iz Bosne i Huma”.
– Šestogodišnji interdisciplinarni poduhvat podrazumeva angažovanje stručnjaka iz Srbije i Srpske, zatim ozbiljan angažman naših diplomatskih predstavništava širom Evrope, Srpske pravoslavne crkve i drugih relevantnih adresa na poslovima prikupljanja i snimanja srednjovekovnih spomenika koji su, u celosti ili fragmentarno, rasuti po manastirima, bibliotekama, arhivama i drugim srodnim evropskim adresama – rekao je Remetić.
Jelica Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Nikšiću, ukazala je na to da u školama u Crnoj Gori ne mogu da se zaposle oni koji imaju diplomu profesora srpskog jezika. Navela je i da su Crnogorci prethodnih godina preuzeli nastavne programe za pojedine predmete od Hrvata, skinuvši ih sa sajta hrvatskog Zavoda za školstvo.
– Nekadašnji predsednik Ekspertske grupe koja je radila na reformi obrazovanja u Hrvatskoj Boris Jokić je za podgoričke medije rekao da je crnogorski Zavod za školstvo kopirao dobar deo hrvatskih kurikuluma – iz fizičkog vaspitanja, istorije, geografije, pa i crnogorskog jezika. Kako iz crnogorskog jezika posebno je pitanje... Jokić je ovaj čin nazvao nemoralnim i nečasnim, rekavši da očekuje reakciju Hrvatske kako bi se zaštitio intelektualni rad oko 500 ljudi koji su učestvovali u pisanju reforme – rekla je Jelica Stojanović. Profesor emeritus Slavko Gordić je naglasio da jezik predstavlja „so i hleb” svake kulture, izrazivši bojazan da će ćirilica u budućnosti biti zastupljena samo u bukvaru i na nadgrobnim spomenicima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
