Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

06.10.2016 u 15:06

Prva stoleća slovenskog književnog jezika kod Srba

Prošlo je nešto više od 1150 godina od Velikomoravske misije Solunske braće (863–2013) i od stvaranja prvog slovenskog „književnog“ jezika, koji se danas obično naziva „staroslovenskim“ (u svoje vreme zvao se prosto, „slovenskim“, ѩzъıkъ slovѣnьskъıi). Da su Srbi rani sudeonici dela sv. Ćirila i Metodija, zna se još od XIX veka, kada se nauka upoznala sa sadržajem pisama pape Jovana VIII koji je, radeći na osnivanju slovenske crkve u Panoniji (870), vodio 873. godine prepisku, osim s panonskim knezom Koceljom i nemačkim kraljevima Ludovikom i Karlomanom i brojnim episkopima, još i sa srpskim knezom Mutimirom († 891).

Kultura

05.10.2016 u 15:06

Počeci srpskog jezika

Najstariji period u istoriji srpskog jezika pripada ranom srednjem veku. U prvim stolećima na Balkanu, dugo po spuštanju sa severa, Srbi su još deo opšteslovenske etnolingvističke zajednice. Na prostoru nekadašnjih provincija Dalmacije, Donje Panonije i Gornje Mezije bilo je, u manjim grupama, i drugih ili nešto drugačijih etničkih grupa (najvidljiviji su ostaci u toponimiji), ali je, sudeći po izvorima i razvoju na terenu, srpska narodna skupina bila najbrojnija. Ona je, na svome zemljištu, dala opšti ton integrativnim i formativnim procesima.

Društvo

04.10.2016 u 10:05

Niti smo pobednici, niti smo poraženi

Imenice pobeda i poraz su suprotnosti – antonimi, a glagoli pobediti i poraziti su sinonimi – imaju isto značenje! Svejedno je da li smo pobeđeni ili poraženi. Svejedno je i da li smo nekoga pobedili ili porazili. Bilo bi bolje da smo stalni pobednici, ali to nije uvek moguće. Nekada smo pobednici, nekada poraženi. Zato moramo negovati pobednički duh, stalno se dizati, ustajati da budemo spremni na borbu neprestanu. Kako u životu, tako i u jeziku. Novinarstvo je u 20. veku presudno doprinosilo razvoju srpskog jezika. Ogroman je uticaj na razvoj književnog jezika prvih novinara „Politike” u eposi s početka prošlog veka. Danas je razlika između „žute” i „ozbiljne” štampe sasvim mala. Svakodnevnim, kafanskim i uličnim jezikom mediji podilaze najnižem ukusu. Jezik „vesti s estrade” počeo je

Kultura

26.09.2016 u 18:04

Jezik najbrže propada nemarom

Trebinje – Stižemo u jedan od najlepših gradova Republike Srpske, u kojem će biti održana tribina našeg lista „Sačuvajmo srpski jezik”, opažajući atmosferu donekle „povišenog napona” na ulicama, kolone automobila koje promiču sa stranačkim barjacima. Taj metež deo je predizborne kampanje uoči lokalnih izbora u BiH, parola koje pripadaju svetu politike, dok će u drugačijem duhu govoriti učesnici „Politikine” tribine pred punim amfiteatrom Hidroelektrana na Trebišnjici: Miloš Kovačević, profesor Beogradskog, Kragujevačkog i Sarajevskog univerziteta, Milanka Babić, profesor Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Jelica Stojanović, profesor na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, Sreto Tanasić, profesor Univerziteta u Nišu, i Mihailo Šćepanović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, kao

Kultura

26.09.2016 u 09:07

Mesec srpske kulture u Mađarskoj

Specijalno za „Politiku” Budimpešta –U Budimpešti i još nekoliko gradova u Mađarskoj, u toku je manifestacija „Mesec srpske kulture” sa nizom raznorodnih programa, koje organizuje Srpski kulturni centar u saradnji sa brojnim ustanovama i organizacijama iz Mađarske i iz Srbije. Tako je u petak, 23. septembra, u biblioteci Instituta za slovenske i baltičke jezike Filozofskog fakulteta državnog Univerziteta „Etveš Lorand” u Budimpešti, održan okrugli sto na temu „Kako sačuvati i razvijati srpski jezik i kulturu u rasejanju”. Na skupu čiji je domaćin bio Smer za srpski jezik i književnost ovog fakulteta, učestvovali su prof. dr Dragan Nikodijević, prorektor za nauku Univerziteta „Džon Nezbit”, narodni poslanik i književnik Aleksandar Čotrić, pesnik i vlasnik izdavačke kuće „Arte” Miodrag

Kultura

16.09.2016 u 14:00

I književna kritika je u tranziciji

Novi Sad – Ogranak SANU u Novom Sadu prihvatio je predlog akademika Mira Vuksanovića da se u pet godina zaredom organizuje okrugli sto „Srpska književnost danas”. Do sada su organizovana dva skupa: „Srpska poezija danas” (2014) i „Srpska proza danas” (2015). Juče, u Ogranku SANU u Novom Sadu, organizovan je okrugli sto s temom: „Srpska književna kritika i esejistika danas”. Osnovna namera projekta, objašnjava akademik Miro Vuksanović, jeste da se definiše savremeni srpski književni korpus. To znači da se dobije kratak, ali što obuhvatniji prikaz savremenog književnog stvaranja na srpskom jeziku, u svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, drama, literatura za decu), u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama. Takav posao je neophodno započeti,

Kultura

14.09.2016 u 20:10

Mladi slavisti u postojbini Nemanjića

Srpska srednjovekovna država i kultura bile su teme studijskog putovanja u Despotovac, manastire Manasiju i Ravanicu, koje je Međunarodni slavistički centar Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu upriličio za strane stipendiste, studente srpskog jezika. To je samo jedan od programa koje i ove godine, tradicionalno, organizuje MSC, domaćin 46. međunarodnog skupa slavista, u nameri da studente srpskog jezika iz čak 18 zemalja sveta i praktično upozna sa srpskom istorijom, institucijama i spomenicima kulture. Slavisti će prilikom ovog gostovanja posetiti i Galeriju fresaka, Muzej Nikole Tesle, Vojni muzej, Zadužbinu Ive Andrića, Institut za srpski jezik, Narodnu biblioteku, Institut za srpsku književnost i umetnosti i kraljevski dvorski kompleks Beli dvor, Hram Svetoga Save, Konak kneginje

Srbija

08.09.2016 u 08:05

Kako učiti srpski kao nematernji jezik

Subotica – O čemu je devojka maštala noseći kablić na pijacu? Šta za nju predstavljaju crvena ćurdija i anterija? Koliko dece kojima je maternji jezik mađarski može da razume ove rečenice, i koliko im u svakodnevnom snalaženju može biti od pomoći to što znaju šta je ćurdija i anterija? Citat je tek nasumično odabran iz udžbenika za učenje srpskog kao nematernjeg jezika u drugom razredu srednje škole. Nastavnici odavno upozoravaju da ono što se uči u školi nije od pomoći đacima iz manjinskih zajednica da nauče srpski jezik, kao zvanični službeni jezik države. U Subotici, izrazito mešovitoj sredini, odavno je jasno da će dete koje nema drugara na igralištu koje govori srpski teško iz udžbenika naučiti jezik države u kojoj živi. Da problem postoji vidljivo je i iz koalicionog sporazuma

Kultura

23.08.2016 u 18:42

Akademci iz Evrope u Tršiću

Studenti srbistike iz više evropskih država i ove godine, peti put zaredom, okupili su se u Letnjoj školi srpskog jezika, kulturne istorije i prevođenja „Tršić”, u rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića. Oni će tokom intenzivnog programa, koji traje do 27. avgusta, sticati iskustva u prevođenju, širiti znanja iz kulturne istorije Srba i upoznavati se sa narodnom tradicijom i starim zanatima poput kaligrafije, tkanja i izrade gusala. – Letnja škola je pokrenuta radi popularizacije i promocije srpske književnosti i kulture na inostranim katedrama, na kojima se srpski proučava kao strani jezik. Slavistika i njoj slične filologije ostaju u senci ispred drugih „profitabilnijih” jezika, poput arapskog, kineskog, japanskog ili španskog – kaže dr Dragana Grbić, koja je osmislila i pokrenula

Kultura

20.04.2016 u 18:05

Svi smo mi u biblioteci

Kada zajednički interes očuvanja srpskog jezika ujedini Skupštinu grada Beograda, Biblioteku grada Beograda i Filološki fakultet, i kada je podrže Udruženje izdavača i knjižara Srbije, poznate ličnosti i mediji, onda je uspeh neizostavan, zaključeno je na jučerašnjem panelu „Negujmo srpski jezik – svi smo mi čitaoci”, održanom na Odeljenju umetnosti u Biblioteci grada.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: srpski jezik