Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Beograd

16.05.2021 u 09:06

Umeća i ukusi Srbije

Izložba „Predeli, stari zanati i umeća – skrivena baština Srbije” pod sloganom „Oseti tradiciju” priređena je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Prikazane su fotografije iz dela Zavodovih publikacija „Ukusi Đerdapa”, „Ukusi Stare planine” i „Ukusi Zlatibora” autora Dejana Zagorca, a nastalih u okviru projekta „Gastronomska mapa Srbije”. Fotografije dočaravaju bogatstvo kulturnog nasleđa u tim područjima. Posebnu pažnju privukle su rukotvorine rađene starim tehnikama, poput vranjanskih ćilima, iz nasleđa porodice Jovanović-Đorđević. Tu su i takozvane „ženske crepulje” sa Stare planine, zlakuska lončarija i pirotska grnčarija, iz lične kolekcije dr Biljane Đorđević, muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Beogradu, koja je sinoć održala i predavanje na temu „Zlakusko

Društvo

02.12.2020 u 19:02

Svaki goblen jedna priča

Pančevo – „U doba Jugoslavije izrada goblena je bila vodeći hobi ženske populacije. Žene različitih profesija deo svog slobodnog vremena predano i posvećeno su provodile u višečasovnom bockanju rešetkastog platna. Bio je to njihov izbor, način relaksacije i želja da se potomcima ostavi trag, nešto lepo, ali i materijalno vredno, sve do danas. Ova izložba zapravo počinje od izvezenog spomenika na Kozari, koji sam kupio na buvljaku za samo 200 dinara i tokom rada na postavci shvatio koliko je poslednjih godina ova jugonostalgična tema jaka i među kolegama u bivšim republikama, da kroz ove minijature naprave omaž jednom vremenu”, kaže za „Politiku” etnolog Nikola Vlajić, autor izložbe „Jedan goblen jedna priča”, postavljene u Svečanoj sali pančevačkog Narodnog muzeju. Da Vinčijeva „Tajna

Društvo

10.11.2020 u 20:27

Napustio nas je poznati etnolog Dragomir Antonić

Poznati etnolog dr Dragomir Antonić pre dva dana izgubio je bitku sa virusom korona. Radio je u Etnografskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), bio je direktor Etnografskog muzeja u Beogradu, a zatim je radio u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge. Bio je i član Upravnog odbora RTS, kao i stalni spoljni saradnik u Naučnom programu. Dragomir Antonić rođen je 1948. godine u Čačku. Napisao je Srpski narodni kalendar, Običajnik kod Srba, Posni jelovnik, Običajni bonton, Bombardovanje se nastavlja, Sve o afrodizijacima, Običaji o Božiću, Posni kuvar, kao i scenarija za više od četrdeset emisija o našim narodnim običajima. Na Hilandaru je bio 50-60 puta, a godine 1983. snimio je film Život u manastiru Hilandar. Od 2012. svake godine je

Magazin

16.12.2018 u 16:22

Kapa od čoje sa biserima

U Etnografskom muzeju u Beogradu posetioci mogu videti izložbu „Narodna zanimanja u Srbiji – To smo mi”. Izložba traje do kraja januara 2019. – Izložba svedoči o identitetu, kako o onom narodnom koji se izražava kroz narodna zanimanja, tako i o identitetu samog Etnografskog muzeja. Kroz izložene predmete govorimo i o našoj kući, o onome što mi jesmo u Srbiji i kakav značaj imamo kao deo nacionalne istorije – kaže dr Miloš Matić, muzejski savetnik. Kujundžije poklanjale Etnografskom muzeju Svaki predmet koji je ovde izložen može da ispriča neku priču, da svedoči o starim zanatlijama, terzijama, abadžijama, korparima, kazandžijama, kolarima, da nam kaže ponešto o načinu života u prošlom i pretprošlom veku, pa i da ispriča priču o statusu i položaju u društvu njegovih pripadnika. A

Beograd

20.09.2018 u 23:39

Dan Etnografskog muzeja

Izložba „To smo mi – narodna zanimanja u Srbiji” predstavljena je u Etnografskom muzeju povodom obeležavanja 117 godina samostalnog rada ove kulturne ustanove. Brižljivo odabranom postavkom kreirana je priča o identitetu muzeja kao jedinstvu različitosti predstavljenih u dva paralelna toka, a to su razvoj života kroz opipljiva umeća i progres misli kroz nematerijalnu baštinu, sa idejom da se prikažu mnogi identiteti naših predaka u kojima se može prepoznati savremeni čovek. U skladu sa trendovima savremene muzeologije i nauke o baštini, koje su pre svega okrenute zajednici, koncept i sadržaj izložbe „To smo mi” naznačen je kao odgovor na pitanje šta Etnografski muzej predstavlja u našoj sredini, odnosno šta je ono što čini Etnografski muzej u malom. Ova izložba pokazuje ono čime

Društvo

18.07.2018 u 14:39

Živo kulturno nasleđe Srbije

Žitnim klasovima, ružama, krstom i svim onim što simbolizuje izobilje, zdravlje i napredak domaćinstva – ukrašen je slavski kolač. Šare su uz molitvu svetitelju, zaštitniku porodice, od testa kao tankim vezenim nitima pravili ženski prsti. Slavski kolač seče se u crkvi ili uz blagoslov sveštenika u porodici kada se okupe njeni članovi, rodbina i prijatelji. Pali se slavska sveća i čita „Oče naš”. Srbi prepoznaju slavu kao važan porodični praznik i iskazivanje nacionalnog identiteta. Koliko je veliki značaj krsne slave potvrđuje i činjenica da je upisana na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Trideset sedam elemenata upisanih u Nacionalni registar, kao i nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koje je na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog

Magazin

08.03.2018 u 13:15

Suvenir za najviše državnike i dar za najbliže

Nekad je pletenje bio svakodnevni rad. Naročito zimi. Naročito žena. Ono što se plelo, oblačilo se ili čuvalo, da se ponese kada se po udaji napusti roditeljski dom. Tople čarape, prsluci, suknje, haljine, tekstil za pokućstvo... Nije mogla da se zamisli kuća bez ormara sa poređanim metrima pamučne spreme. Umeće pletenja, vezenja, tkanja, pustovanja (ručno valjanje vune) prenosila se sa baka i mama na mlađe. U moderno vreme međutim, heklani miljei polako su postajali – demode. Industrijska proizvodnja potisnula je ručne razboje, pa su se rukotvorine našle u zapećku. Žene, pod teretom drugih obaveza prestale su da se interesuju za tradicionalne tehnike i sve je manje onih koje znaju da prenesu ove veštine na mlađe generacije. Ipak, vremenom, što zbog mode, koja je vratile etno-motive u

Magazin

16.02.2018 u 08:15

Trag ostao samo u muzejima

Da nema stakla ispred postavljenog trpezarijskog stola, sa srebrnim escajgom, salvetama sa finim vezom i izrezbarenog ogledala u pozadini, koje podseća da su to eksponati – posetioci Etnografskog muzeja u Beogradu mogli bi da očekuju poziv na kafu ili čaj nekog od članova porodice Radanović. Izložba „Iz prošlosti jedne porodice Osijek – Petrinja – Beograd” posvećena ovoj srpskoj familiji svojevremena je vremenska mašina koja posetioce prosto „uvuče” u 19. vek. Međutim, srpska familija iz Osijeka, verni svedok građanskog načina života kroz više od dva veka, kojoj je posvećena izložba ugašena je 1989. smrću poslednjeg izdanka porodice. Zahvaljujući naslednicima i preko ženske linije, Tomića iz Petrinje, takođe ugledne familije, u koju se udala jedna od kćerki Radanovića, porodična

Magazin

22.12.2017 u 13:15

Putovanje kroz vreme u mađarskoj etno-kući

Poštovani, veoma sam zadovoljan lednjakom koji sam od vas kupio: ovaj model u sravnjenju sa starim, troši za istu količinu mesa – manje leda, a to za mene znači veliku uštedu. Ovako počinje pismo upućeno 1939. godine Franji Ujvariju, inovatoru i vlasniku Tvornice strojeva, uglednom žitelju Temerina, koje je danas požutelo svedočanstvo uz izloženi lednjak (preteču savremenih frižidera) u tajhazu, etno-kući mađarskog stanovništva ovog dela Bačke. Na mađarskom jeziku tajhaz znači zavičajna kuća. Nekada se, naime, saonicama išlo do obližnjih reka, bara, u konkretnom slučaju do Jegričke reke, gde su se sekle velike kocke leda da bi se u primitivnim uređajima održala niska temperatura i svežina namirnica. Zavičajna kuća otvorena je pre 14 godina.

Magazin

14.12.2017 u 08:15

Selo koje „glumi” Ćosićevo mitsko Prerovo

U vreme kada ljudi jedva poznaju najbližu rodbinu i deda obično predstavlja najdaljeg pretka koga znaju, Dragan Gligorijević iz Jagodine čuva vekovnu tradiciju svojih predaka. Kao da ga je, kako sam kaže, Bog predodredio da čuva porodično „blago” sa očeve i majčine strane. Kuća u Gornjem Račniku nadomak Jagodine, ostala s majčine strane, jedna je od najvrednijih stvari koje je, ne samo spasao zuba vremena već i ovekovečio, jer se u njoj ovih dana snima serija „Koreni” po istoimenom kultnom romanu Dobrice Ćosića. Kuća oslikana bojama još 1891. – Čatmara je napravljena pre 134 godine od blata i slame. Deda Relja mi je pričao da su grede iz planine dovožene u duplim zaprežnim kolima.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: etnologija