Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: етнологија

Београд

16.05.2021 у 09:06

Умећа и укуси Србије

Изложба „Предели, стари занати и умећа – скривена баштина Србије” под слоганом „Осети традицију” приређена је у Заводу за проучавање културног развитка. Приказане су фотографије из дела Заводових публикација „Укуси Ђердапа”, „Укуси Старе планине” и „Укуси Златибора” аутора Дејана Загорца, а насталих у оквиру пројекта „Гастрономска мапа Србије”. Фотографије дочаравају богатство културног наслеђа у тим подручјима. Посебну пажњу привукле су рукотворине рађене старим техникама, попут врањанских ћилима, из наслеђа породице Јовановић-Ђорђевић. Ту су и такозване „женске црепуље” са Старе планине, злакуска лончарија и пиротска грнчарија, из личне колекције др Биљане Ђорђевић, музејског саветника Народног музеја у Београду, која је синоћ одржала и предавање на тему „Злакуско лончарство

Друштво

02.12.2020 у 19:02

Сваки гоблен једна прича

Панчево – „У доба Југославије израда гоблена је била водећи хоби женске популације. Жене различитих професија део свог слободног времена предано и посвећено су проводиле у вишечасовном боцкању решеткастог платна. Био је то њихов избор, начин релаксације и жеља да се потомцима остави траг, нешто лепо, али и материјално вредно, све до данас. Ова изложба заправо почиње од извезеног споменика на Козари, који сам купио на бувљаку за само 200 динара и током рада на поставци схватио колико је последњих година ова југоносталгична тема јака и међу колегама у бившим републикама, да кроз ове минијатуре направе омаж једном времену”, каже за „Политику” етнолог Никола Влајић, аутор изложбе „Један гоблен једна прича”, постављене у Свечаној сали панчевачког Народног музеју. Да Винчијева „Тајна

Друштво

10.11.2020 у 20:27

Напустио нас је познати етнолог Драгомир Антонић

Познати етнолог др Драгомир Антонић пре два дана изгубио је битку са вирусом корона. Радио је у Етнографском институту Српске академије наука и уметности (САНУ), био је директор Етнографског музеја у Београду, а затим је радио у сопственој агенцији за етнографске и сродне услуге. Био је и члан Управног одбора РТС, као и стални спољни сарадник у Научном програму. Драгомир Антонић рођен је 1948. године у Чачку. Написао је Српски народни календар, Обичајник код Срба, Посни јеловник, Обичајни бонтон, Бомбардовање се наставља, Све о афродизијацима, Обичаји о Божићу, Посни кувар, као и сценарија за више од четрдесет емисија о нашим народним обичајима. На Хиландару је био 50-60 пута, а године 1983. снимио је филм Живот у манастиру Хиландар. Од 2012. сваке године је

Магазин

16.12.2018 у 16:22

Капа од чоје са бисерима

У Етнографском музеју у Београду посетиоци могу видети изложбу „Народна занимања у Србији – То смо ми”. Изложба траје до краја јануара 2019. – Изложба сведочи о идентитету, како о оном народном који се изражава кроз народна занимања, тако и о идентитету самог Етнографског музеја. Кроз изложене предмете говоримо и о нашој кући, о ономе што ми јесмо у Србији и какав значај имамо као део националне историје – каже др Милош Матић, музејски саветник. Кујунџије поклањале Етнографском музеју Сваки предмет који је овде изложен може да исприча неку причу, да сведочи о старим занатлијама, терзијама, абаџијама, корпарима, казанџијама, коларима, да нам каже понешто о начину живота у прошлом и претпрошлом веку, па и да исприча причу о статусу и положају у друштву његових припадника. А кад смо

Београд

20.09.2018 у 23:39

Дан Етнографског музеја

Изложба „То смо ми – народна занимања у Србији” представљена је у Етнографском музеју поводом обележавања 117 година самосталног рада ове културне установе. Брижљиво одабраном поставком креирана је прича о идентитету музеја као јединству различитости представљених у два паралелна тока, а то су развој живота кроз опипљива умећа и прогрес мисли кроз нематеријалну баштину, са идејом да се прикажу многи идентитети наших предака у којима се може препознати савремени човек. У складу са трендовима савремене музеологије и науке о баштини, које су пре свега окренуте заједници, концепт и садржај изложбе „То смо ми” назначен је као одговор на питање шта Етнографски музеј представља у нашој средини, односно шта је оно што чини Етнографски музеј у малом. Ова изложба показује оно чиме

Друштво

18.07.2018 у 14:39

Живо културно наслеђе Србије

Житним класовима, ружама, крстом и свим оним што симболизује изобиље, здравље и напредак домаћинства – украшен је славски колач. Шаре су уз молитву светитељу, заштитнику породице, од теста као танким везеним нитима правили женски прсти. Славски колач сече се у цркви или уз благослов свештеника у породици када се окупе њени чланови, родбина и пријатељи. Пали се славска свећа и чита „Оче наш”. Срби препознају славу као важан породични празник и исказивање националног идентитета. Колико је велики значај крсне славе потврђује и чињеница да је уписана на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа. Тридесет седам елемената уписaних у Национални регистар, као и нематеријално културно наслеђе Србије које је на Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног

Магазин

08.03.2018 у 13:15

Сувенир за највише државнике и дар за најближе

Некад је плетење био свакодневни рад. Нарочито зими. Нарочито жена. Оно што се плело, облачило се или чувало, да се понесе када се по удаји напусти родитељски дом. Топле чарапе, прслуци, сукње, хаљине, текстил за покућство... Није могла да се замисли кућа без ормара са поређаним метрима памучне спреме. Умеће плетења, везења, ткања, пустовања (ручно ваљање вуне) преносила се са бака и мама на млађе. У модерно време међутим, хеклани миљеи полако су постајали – демоде. Индустријска производња потиснула је ручне разбоје, па су се рукотворине нашле у запећку. Жене, под теретом других обавеза престале су да се интересују за традиционалне технике и све је мање оних које знају да пренесу ове вештине на млађе генерације. Ипак, временом, што због моде, која је вратиле етно-мотиве у

Магазин

16.02.2018 у 08:15

Траг остао само у музејима

Да нема стакла испред постављеног трпезаријског стола, са сребрним есцајгом, салветама са финим везом и изрезбареног огледала у позадини, које подсећа да су то експонати – посетиоци Етнографског музеја у Београду могли би да очекују позив на кафу или чај неког од чланова породице Радановић. Изложба „Из прошлости једне породице Осијек – Петриња – Београд” посвећена овој српској фамилији својевремена је временска машина која посетиоце просто „увуче” у 19. век. Међутим, српска фамилија из Осијека, верни сведок грађанског начина живота кроз више од два века, којој је посвећена изложба угашена је 1989. смрћу последњег изданка породице. Захваљујући наследницима и преко женске линије, Томића из Петриње, такође угледне фамилије, у коју се удала једна од кћерки Радановића, породична

Магазин

22.12.2017 у 13:15

Путовање кроз време у мађарској етно-кући

Поштовани, веома сам задовољан ледњаком који сам од вас купио: овај модел у сравњењу са старим, троши за исту количину меса – мање леда, а то за мене значи велику уштеду. Овако почиње писмо упућено 1939. године Фрањи Ујварију, иноватору и власнику Творнице стројева, угледном житељу Темерина, које је данас пожутело сведочанство уз изложени ледњак (претечу савремених фрижидера) у тајхазу, етно-кући мађарског становништва овог дела Бачке. На мађарском језику тајхаз значи завичајна кућа. Некада се, наиме, саоницама ишло до оближњих река, бара, у конкретном случају до Јегричке реке, где су се секле велике коцке леда да би се у примитивним уређајима одржала ниска температура и свежина намирница. Завичајна кућа отворена је пре 14 година.

Магазин

14.12.2017 у 08:15

Село које „глуми” Ћосићево митско Прерово

У време када људи једва познају најближу родбину и деда обично представља најдаљег претка кога знају, Драган Глигоријевић из Јагодине чува вековну традицију својих предака. Као да га је, како сам каже, Бог предодредио да чува породично „благо” са очеве и мајчине стране. Кућа у Горњем Рачнику надомак Јагодине, остала с мајчине стране, једна је од највреднијих ствари које је, не само спасао зуба времена већ и овековечио, јер се у њој ових дана снима серија „Корени” по истоименом култном роману Добрице Ћосића. Кућа осликана бојама још 1891. – Чатмара је направљена пре 134 године од блата и сламе. Деда Реља ми је причао да су греде из планине довожене у дуплим запрежним колима.

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 07:23

Москва преко ОЕБС-а и даље саопштава став европским земљама

09.06.2026 у 07:12

„Градска чистоћа” данас сузбија комарце са земље и воде

09.06.2026 у 07:10

Поступак за прву отмицу „земунског клана” може да застари

09.06.2026 у 07:08

Америчка конгресменка: Преговори о Украјини живи и здрави

09.06.2026 у 07:05

Бекерат: Подржавамо Србију на путу ка ЕУ

09.06.2026 у 07:04

Теретњаци чекају сатима, за путничка возила нема задржавања