Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
102.49	103.1	102.8
126.48	127.24	126.86

Društvo

31.07.2022 u 10:44

Obnovljen stari sjaj fresaka u Studenici

KRALjEVO - U manastiru Studenica i ovog leta se vredno radi - počeli su radovi na spoljašnoj obnovi Kraljeve crkve, trud restauratora koji već petnaest godina vraćaju stari sjaj freskama iz 13. i 16. veka u Bogorodičinoj crkvi je sada vidljiv, pa se posle dugog niza godina, kako kaže autorka projekta i savetnik u Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, Stojanka Samardžić, konačno može steći slika o lepoti prvobitnog izgleda freski iz nemanjićkog doba. „Intenzivno se radi poslednjih 15 godina, a planirano je da za 4 godine bude završeno sve u Bogorodičinoj crkvi. Posle dugog niza godina konačno se vide rezultati radova. Sada umesto belih fleka koje su postojale na freskama možemo da sagledamo njihovu prvobitnu lepotu. Po prvi put u zadnjih nekoliko godina celine koje smo

Kultura

29.11.2021 u 13:50

Vizantijska šarenica u oku kamere

U katalogu nove izložbe fotografija Stanka Kostića i Galerije nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, posve simboličnog naslova „Ćilim, put niti”, posebnu pažnju privlači poslednja fotografija u nizu – „Prikaz šarenice na fresci u manastiru Kalenić 14-15. vek”. Pre otkrića ove purpurne šarenice veliki fotograf je rudario tematsko-motivskim svetom ćilima, koji ispostaviće se nije samo orijentalno-turski već i orijentalno-vizantijski. Kostić je okom svoje kamere uspostavio hronologiju nastanka raznovrsnog spektra boja, šara i minijatura na srpskim ćilimima. Poseban fokus izložbe zadržan je na činu tkanja i stvaranja stvaralačkog sinkretizma, gde se kroz umetnost tkanja, pevanja i pričanja stvara jedan sebi svojstven svet. Naglasak je na stvaranju, a ne na stvorenom. Kostić

Kultura

04.11.2021 u 12:43

Savremeni izazovi pravoslavnog misionarenja

Godina je devedeset i neka. Stoleće dvadeseto. Tri prijatelja – dva ikonopisca i jedan ikonograf – kreću na put. Magistrala ih vodi do manastira Tumane kod Golupca. Tamo će fresko-tehnikom, u vizantijskom stilu, oslikati Crkvu Svetog arhangela Gavrila. Biće to prvi živopis te vrste u Srbiji, posle dugog perioda seko-slikarstva i dominacije barokne i realistične ikonografije. U manastiru ih dočekuje sestrinstvo, sastavljeno mahom od vremešnih, ali vedrih starica. Igumanija Matrona će, tokom naredna dva leta, koliko je trajalo oslikavanje, biti mati ne samo svojim monahinjama već i spomenutim beogradskim umetnicima. Štedljivo sakupljajući novac samo od priloga koji su posetioci manastira ostavljali na celivajućoj ikoni, uspela je da obnovi crkvu i spolja i iznutra. Na njoj – novi bakarni krov, u njoj

Magazin

07.07.2021 u 17:35

Manastir Sopoćani

Neizbrisiv trag i sećanje na stvaranje srpske srednjovekovne države i njene utemeljivače, Nemanjiće, čuvaju njihove zadužbine, crkve i manastiri, a jedan od njih su Sopoćani. Ovaj muški manastir nalazi se 17 kilometara zapadno od Novog Pazara i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. Sagrađen je pored izvora reke Raške – u starom Rasu, centru srednjovekovne Srbije – po kojoj je i država Raška nosila ime. Naziv Sopoćani vodi poreklo od slovenske reči sopot, što znači izvor. Sopoćane je podigao kralj Uroš Prvi (1243–1276), treći sin Stefana Prvovenčanog. Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici i građena je od 1263. do 1268. Više puta je rušena i obnavljana. Praznik silaska Svetog duha na apostole (Sveta Trojica) simbolički se vezuje za rođendan crkve, a sam manastir, koji je delom završio car

Društvo

13.05.2021 u 19:39

Napadi na crkve na KiM potencijal za novi pogrom

„Napadi na srpske pravoslavne hramove na Kosovu i Metohiji se kontinuirano dešavaju i najvećim delom imaju etničku i versku pozadinu jer su usmereni konkretno protiv jedne zajednice čije prisustvo nekom očigledno smeta”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Tekstovi koji stižu sa ove adrese, uključujući i one u najdramatičnijim trenucima uvek su smirujući, pozivaju na razum i dijalog. Poslednje saopštenje je, nasuprot dosadašnjoj praksi duboko uznemirujuće. U njemu se taksativno nabrajaju incidenti, napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu na celoj teritoriji Kosova i Metohije: kamenovana Crkva Svete Petke u Vitini, pokušaj uklanjanja zastave u Klokotu, krađa u Partešu, pljačka u Drajkovcu i Donjoj Bitinji, krađa građevinskog materijala u Vitomirici u vrednosti od 4000 evra, kamenovanje

Pisma čitalaca

06.05.2021 u 08:29

Beograd se nedovoljno odužio kralju Dragutinu Nemanjiću

Podizanjem impozantnog spomenika despotu Stefanu Lazareviću, drugog po redu u Beogradu, grad je još jedanput zahvalio za istorijske zasluge ovog znamenitog srpskog vladara i književnika. Pre despota, Beograd je kao jednu od svoje dve prestonice imao kralj Srbije Dragutin Nemanjić, kasnije nazvan sremski kralj. Oba pomenuta vladara stolovala su u Beogradu s dozvolom mađarskih kraljeva, koji su tokom više vekova vladali Posavinom i delom sadašnje Šumadije. Međutim, ni u predratnoj, ni u posleratnoj Srbiji istorijske zasluge Dragutina Nemanjića nisu dobile zasluženo obeležje na ulicama Beograda. Ime kralja Dragutina sada nosi sporedna uličica dužine stotinak metara na Paliluli, što nije u srazmeri s mnogobrojnim kraljevim zaslugama za srpski narod. Braća, kraljevi Milutin i Dragutin bili

Društvo

09.12.2020 u 10:41

Preimenovane freske u Severnoj Makedoniji vraćene u prvobitno stanje

Nakon apela makedonskim vlastima Srpskog kulturno-informacionog centra „Spona” da se freske srpskih svetitelja u manastiru Svetog Joakima Osogovskog u Krivoj Palanci vrate u prvobitno stanje, stigao je odgovor iz kabineta predsednika Republike Severne Makedonije Steve Pendarovskog. Kako se navodi u pismu upućenom „Sponi”, koje je potpisao generalni sekretar predsedništva Mile Bošnjakovski, „saglasno ingerencijama informisane su institucije nadležne za navedeno pitanje i dobili smo odgovor da su upoznati sa situacijom i da preduzimaju adekvatne aktivnosti”. U saopštenju Srpskog kulturno-informacionog centra „Spona” ističe se da je „u međuvremenu potvrđeno da je oštećeni deo fresaka od izuzetne važnosti za oba naroda u ovom kulturno-istorijskom spomeniku – vraćen u prvobitno stanje”. Dodaje

Kultura

19.02.2020 u 14:00

Digitalizacijom sačuvane freske manastira Srbije

Ministarstvo kulture i informisanja će u toku ove godine, u okviru projekta Pretraživač kulturnog nasleđa Srbije, uvrstiti i digitalizovane freske manastira Gračanica i time dodatno obogatiti kolekciju koju taj sajt poseduje, prenosi Tanjug. U okviru Pretraživača, na domenu kultura.rs ili kultura.srb, posetioci su u mogućnosti da dobiju osnovne informacije o digitalizovanom kulturnom nasleđu i pristupe interaktivnoj mapi ustanova kulture na teritoriji Srbije. Kako objašnjava savetnik Ministarstva kulture u oblasti digitalizacije Đuro Radović, vizija projekta je da se najširoj javnosti predstave digitalizovani fondovi i obezbede informacije o kulturnom nasleđu koje se čuva u našim bibliotekama, arhivima, muzejima, galerijama i zavodima za zaštitu spomenika kulture. „Srbija baštini

Magazin

19.10.2019 u 10:27

Svetitelji najdivniji izdanci pravoslavnog naroda

Srpsku crkvu i srpsku državu su stvorili Sveci, a ne političari – zapisao je svojevremeno Sveti Vladika Nikolaj. Primetio je da izražena srpska i slovenska emotivnost, podgrevana vekovnim stradanjem, nije bila podesna za realnu politiku. Sve političke tvorevine Srpskog naroda su kratkoročne, a Srpski Svetitelji su stvarali trajna dela – zaključio je jedan od najvećih posle Svetoga Save. Svetitelji su najdivniji izdanci svakog pravoslavnog, pa i Srpskog naroda. Ono što istinski i nepobitno znamo o sebi i svom postojanju, znamo od kada smo postali kršteni narod, primivši Sveto Krštenje od Svetih Kirila i Metodija i njihovih učenika. I tako, polako, tiho i neodstupno, kroz istorijski hod od osam vekova, jedan po jedan, projavljivani su Svetitelji Crkve Hristove iz Srpskoga roda. Prethodno

Društvo

19.12.2016 u 10:54

Znamenite supruge srpske srednjovekovne istorije

Prodornog pogleda ili blagih očiju, sa vladarskom krunom ili neobičnim oglavljem, u haljinama ukrašenim pojasevima, biserima i zlatom, stranice „Politikinog” kalendara za 2017. godinu krase likovi 12 vladarki i plemkinja sa srednjovekovnih fresaka. Srpkinje, Grkinje, Bugarke, bile su žene srpskih srednjovekovnih vladara i plemića, kako onih iz loze Nemanjića i Brankovića, tako i manje poznatih velmoža. Ljubaznošću Narodnog muzeja, odnosno njegove Galerije fresaka, iz bogatog fonda ove jedinstvene kulturne institucije, „Politici” su ustupljene za potrebe ovog kalendara fotografije fresaka srednjovekovnih gospođa. Stručnu pomoć pružio je upravnik Galerije fresaka mr Bojan Popović. Kalendar počinje freskom iz Studenice (oko 1235. godine), koja je delimično očuvana i na kojoj je predstavljena Ana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: freske