Субота, 25.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: фреске

Друштво

31.07.2022 у 10:44

Обновљен стари сјај фресака у Студеници

КРАЉЕВО - У манастиру Студеница и овог лета се вредно ради - почели су радови на спољашној обнови Краљеве цркве, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви је сада видљив, па се после дугог низа година, како каже ауторка пројекта и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе, Стојанка Самарџић, коначно може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба. „Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за 4 године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. По први пут у задњих неколико година целине које смо рестаурирали

Култура

29.11.2021 у 13:50

Византијска шареница у оку камере

У каталогу нове изложбе фотографија Станка Костића и Галерије науке и технике Српске академије наука и уметности, посве симболичног наслова „Ћилим, пут нити”, посебну пажњу привлачи последња фотографија у низу – „Приказ шаренице на фресци у манастиру Каленић 14-15. век”. Пре открића ове пурпурне шаренице велики фотограф је рударио тематско-мотивским светом ћилима, који испоставиће се није само оријентално-турски већ и оријентално-византијски. Костић је оком своје камере успоставио хронологију настанка разноврсног спектра боја, шара и минијатура на српским ћилимима. Посебан фокус изложбе задржан је на чину ткања и стварања стваралачког синкретизма, где се кроз уметност ткања, певања и причања ствара један себи својствен свет. Нагласак је на стварању, а не на створеном. Костић креира

Култура

04.11.2021 у 12:43

Савремени изазови православног мисионарења

Година је деведесет и нека. Столеће двадесето. Три пријатеља – два иконописца и један иконограф – крећу на пут. Магистрала их води до манастира Тумане код Голупца. Тамо ће фреско-техником, у византијском стилу, осликати Цркву Светог архангела Гаврила. Биће то први живопис те врсте у Србији, после дугог периода секо-сликарства и доминације барокне и реалистичне иконографије. У манастиру их дочекује сестринство, састављено махом од времешних, али ведрих старица. Игуманија Матрона ће, током наредна два лета, колико је трајало осликавање, бити мати не само својим монахињама већ и споменутим београдским уметницима. Штедљиво сакупљајући новац само од прилога који су посетиоци манастира остављали на целивајућој икони, успела је да обнови цркву и споља и изнутра. На њој – нови бакарни кров, у њој

Магазин

07.07.2021 у 17:35

Манастир Сопоћани

Неизбрисив траг и сећање на стварање српске средњoвековне државе и њене утемељиваче, Немањиће, чувају њихове задужбине, цркве и манастири, а један од њих су Сопоћани. Овај мушки манастир налази се 17 километара западно од Новог Пазара и припада Епархији рашко-призренској. Саграђен је поред извора реке Рашке – у старом Расу, центру средњoвековне Србије – по којој је и држава Рашка носила име. Назив Сопоћани води порекло од словенске речи сопот, што значи извор. Сопоћане је подигао краљ Урош Први (1243–1276), трећи син Стефана Првовенчаног. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици и грађена је од 1263. до 1268. Више пута је рушена и обнављана. Празник силаска Светог духа на апостоле (Света Тројица) симболички се везује за рођендан цркве, а сам манастир, који је делом завршио цар

Друштво

13.05.2021 у 19:39

Напади на цркве на КиМ потенцијал за нови погром

„Напади на српске православне храмове на Косову и Метохији се континуирано дешавају и највећим делом имају етничку и верску позадину јер су усмерени конкретно против једне заједнице чије присуство неком очигледно смета”, саопштено је из Епархије рашко-призренске. Текстови који стижу са ове адресе, укључујући и оне у најдраматичнијим тренуцима увек су смирујући, позивају на разум и дијалог. Последње саопштење је, насупрот досадашњој пракси дубоко узнемирујуће. У њему се таксативно набрајају инциденти, напади на Српску православну цркву на целој територији Косова и Метохије: каменована Црква Свете Петке у Витини, покушај уклањања заставе у Клокоту, крађа у Партешу, пљачка у Драјковцу и Доњој Битињи, крађа грађевинског материјала у Витомирици у вредности од 4000 евра, каменовање цркве у

Писма читалаца

06.05.2021 у 08:29

Београд се недовољно одужио краљу Драгутину Немањићу

Подизањем импозантног споменика деспоту Стефану Лазаревићу, другог по реду у Београду, град је још једанпут захвалио за историјске заслуге овог знаменитог српског владара и књижевника. Пре деспота, Београд је као једну од своје две престонице имао краљ Србије Драгутин Немањић, касније назван сремски краљ. Оба поменута владара столовала су у Београду с дозволом мађарских краљева, који су током више векова владали Посавином и делом садашње Шумадије. Међутим, ни у предратној, ни у послератној Србији историјске заслуге Драгутина Немањића нису добиле заслужено обележје на улицама Београда. Име краља Драгутина сада носи споредна уличица дужине стотинак метара на Палилули, што није у сразмери с многобројним краљевим заслугама за српски народ. Браћа, краљеви Милутин и Драгутин били су

Друштво

09.12.2020 у 10:41

Преименоване фреске у Северној Македонији враћене у првобитно стање

Након апела македонским властима Српског културно-информационог центра „Спона” да се фреске српских светитеља у манастиру Светог Јоакима Осоговског у Кривој Паланци врате у првобитно стање, стигао је одговор из кабинета председника Републике Северне Македоније Стеве Пендаровског. Како се наводи у писму упућеном „Спони”, које је потписао генерални секретар председништва Миле Бошњаковски, „сагласно ингеренцијама информисане су институције надлежне за наведено питање и добили смо одговор да су упознати са ситуацијом и да предузимају адекватне активности”. У саопштењу Српског културно-информационог центра „Спона” истиче се да је „у међувремену потврђено да је оштећени део фресака од изузетне важности за оба народа у овом културно-историјском споменику – враћен у првобитно стање”. Додаје

Култура

19.02.2020 у 14:00

Дигитализацијом сачуване фреске манастира Србије

Министарство културе и информисања ће у току ове године, у оквиру пројекта Претраживач културног наслеђа Србије, уврстити и дигитализоване фреске манастира Грачаница и тиме додатно обогатити колекцију коју тај сајт поседује, преноси Танјуг. У оквиру Претраживача, на домену kultura.rs или kultura.srb, посетиоци су у могућности да добију основне информације о дигитализованом културном наслеђу и приступе интерактивној мапи установа културе на територији Србије. Како објашњава саветник Министарства културе у области дигитализације Ђуро Радовић, визија пројекта је да се најширој јавности представе дигитализовани фондови и обезбеде информације о културном наслеђу које се чува у нашим библиотекама, архивима, музејима, галеријама и заводима за заштиту споменика културе. „Србија баштини

Магазин

19.10.2019 у 10:27

Светитељи најдивнији изданци православног народа

Српску цркву и српску државу су створили Свеци, а не политичари – записао је својевремено Свети Владика Николај. Приметио је да изражена српска и словенска емотивност, подгревана вековним страдањем, није била подесна за реалну политику. Све политичке творевине Српског народа су краткорочне, а Српски Светитељи су стварали трајна дела – закључио је један од највећих после Светога Саве. Светитељи су најдивнији изданци сваког православног, па и Српског народа. Оно што истински и непобитно знамо о себи и свом постојању, знамо од када смо постали крштени народ, примивши Свето Крштење од Светих Кирила и Методија и њихових ученика. И тако, полако, тихо и неодступно, кроз историјски ход од осам векова, један по један, пројављивани су Светитељи Цркве Христове из Српскога рода. Претходно

Друштво

19.12.2016 у 10:54

Знамените супруге српске средњовековне историје

Продорног погледа или благих очију, са владарском круном или необичним оглављем, у хаљинама украшеним појасевима, бисерима и златом, странице „Политикиног” календара за 2017. годину красе ликови 12 владарки и племкиња са средњовековних фресака. Српкиње, Гркиње, Бугарке, биле су жене српских средњовековних владара и племића, како оних из лозе Немањића и Бранковића, тако и мање познатих велможа. Љубазношћу Народног музеја, односно његове Галерије фресака, из богатог фонда ове јединствене културне институције, „Политици” су уступљене за потребе овог календара фотографије фресака средњовековних госпођа. Стручну помоћ пружио је управник Галерије фресака мр Бојан Поповић. Календар почиње фреском из Студенице (око 1235. године), која је делимично очувана и на којој је представљена Ана

Претходна Следећа

1
2
3
4

Почетна / Тагови

25.07.2026 у 11:11

Вучић: Војска Србија данас неупоредиво снажнија, морамо да бринемо о својој будућности

25.07.2026 у 11:09

Милићевић: Србија постаје атрактивна инвестициона дестинација за америчке компаније

25.07.2026 у 11:01

Грузија поново остала без струје, други велики нестанак за два дана

25.07.2026 у 10:59

Додик на свечаности у манастиру Осовица: Светиња која вековима дели судбину српског народа

25.07.2026 у 10:56

Синиша Мали саопштио детаље нових исплата грађанима Србије

25.07.2026 у 10:53

Пожари у Француској и Шпанији: Евакуисано више од 200.000 људи