Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Magazin

25.05.2016 u 12:01

Naučnici tvrde da i drveće spava

Ideja da hrast ili smreka noću „spavaju” deluje čudno, ali naučnici su prvi put uspeli da snime fizičke promene na drveću koje, na neki način, odgovaraju procesu spavanja kod ljudi i životinja. Kako je objavljeno na sajtu Tehničkog univerziteta u Beču, austrijski, finski i mađarski naučnici, koristeći laserske skenere, analizirali su promene u položaju grana i lišća dve breze, u Austriji i Finskoj. „Naši rezultati pokazali su da se drvo spusti tokom noći, što se može videti u promeni položaja grana i lišća”, rekao je Eu Putonen, sa finskog Instituta za geoprostorna istraživanja, preneo je Tanjug. On je dodao da promene nisu prevelike, svega deset centimetara za drvo visoko oko pet metara, ali da su sistematične i instrumenti mogu da ih zabeleže. Za merenje laserima naučnici su se

Magazin

20.05.2016 u 16:13

Zemlja „dobila” kiseonik pre 2,33 milijarde godina

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života. Naučnici su tek nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na „svega” plus-minus sedam miliona godina. Na taj način, kako je navedeno u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), koji je objavljen u naučnom magazinu „Sajens”, smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina. Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgra i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF), preneo je Tanjug. Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek

Magazin

13.05.2016 u 13:15

Slušanjem talasa prate otapanje leda

Kembridž – Naučnici američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), Univerziteta Prinston i njihovi saradnici razvili su novu tehniku praćenja sezonskih promena ledenog pokrivača na Grenlandu. Reč je o tehnici kojom se, zahvaljujući merenju seizmičkih vibracija koje stvaraju talasi udarajući u stene, prati otapanje leda, izvestile su svetske agencije. Najzagađeniji gradovi na svetu u Iranu i Indiji Ženeva – U gradu Zabol u Iranu, gde su tokom leta česte peščane oluje, zabeležen je najzagađeniji vazduh na planeti, a za njim slede indijski gradovi Gvalior, Alahabad, Patna i Rajpur, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Stručnjaci SZO istakli su da iako se Indija suočava sa „ogromnim izazovom”, mnoge zemlje su u toliko lošem ekološkom stanju da čak ni

Magazin

25.04.2016 u 13:46

Korejska verzija „Mojsijevog čuda” u obalama ostrva Đindo

Đindo – I ovog aprila, kao i svake godine, desetine hiljada posetilaca hrle na jugozapadno južnokorejsko ostrvo Đindo sa korpama, kofama, budacima i baterijskim lampama, dakle pod punom opremom za dugo očekivani lov na morske plodove u „korejskoj verziji Mojsijevog čuda”, izvestile su svetske agencije. Reč je o popularnom ostrvskom festivalu čiji je glavni događaj prirodni fenomen razdvajanja mora – takozvana korejska verzija Mojsijevog čuda. U obalama ostrva Đindo voda se ne razdvoji na dva dela odjednom, kao u biblijskoj priči, već se povuče na sat vremena usled dejstva plime i oseke, izvestila je južnokorejska agencija Jonhap. Kada se voda povuče, iza sebe ostavlja morsko dno u dužini od čak 2,8 kilometra i širini od oko 40 metara, koje se onda, kao na dlanu, pruža pred

Magazin

22.04.2016 u 12:10

Stop seči drveća Bjalovješke šume

Varšava – Svetske ekološke organizacije među kojima su „Grinpis” i Svetski fond za zaštitu prirode (VVF) podnele su 19. aprila Evropskoj komisiji žalbu na plan poljske vlade da seče drveće u Bjalovješkoj šumi, jednoj od poslednjih prašuma u Evropi, izvestio je AFP. Poljski ministar životne sredine Jan Šiško najavio je kontroverzni plan da poveća broj stabala predviđenih za seču u ovoj šumi koja se nalazi između Belorusije i Poljske, a kao razlog navodi invaziju insekata drvnih štetočina iz reda potkornjaka, preneo je „Euroaktiv”. Inače, procenjuje se da prašuma, koja se prostire sa obe strane poljsko-beloruske granice, postoji već 12.000 godina. Ekolozi i naučnici odmah su uputili protest, Evropska komisija je izrazila zabrinutost, a „Grinpis” je za poziv da se odluka povuče sakupio

Magazin

20.04.2016 u 13:49

Raste broj tigrova u divljini

Broj tigrova u prirodnom staništu dosegao je 3.890 jedinki, što je prvo povećanje u ovom veku. Ohrabrujuća vest je saopštena pre nekoliko dana na trećoj ministarskoj konferenciji posvećenoj zaštiti ove divlje vrste u Nju Delhiju. Reč je o značajnom rastu od 690 jedinki, prvom rastu od poslednjeg popisa ovih životinja 2010. godine. Pod patronatom Svetskog foruma za prirodu i Svetskog foruma za zaštitu tigrova, pre šest godina prebrojano je samo 3.200 tigrova u divljini u svetu. Iako ova vest ohrabruje, kako su prenele svetske agencije, na skupu koji je otvorio premijer Indije Narendra Modi moglo se čuti da je povećanju broja popisanih životinja doprinela i upotreba sofisticiranih, digitalnih uređaja za praćenje njihovog kretanja u prirodi. Sastanak u Indiji je bio treća azijska

Život i stil

15.04.2016 u 12:41

Pande „okupirale” tržni centar u Parizu

Skulpture pandi, od stiropora, postavljene su u jednom tržnom centru u centru Pariza. Ovu neobičnu postavku priredila je Svetska fondacija za prirodu, koja je ovaku izložbu prvu put organizovala u glavnom gradu Francuske još 2008. godine. Do ove godine, slične postavke organizovane su u najvećim gradovima širom sveta, kako bi se ukazalo da čovekovo delovanje negativno utiče na pande. U Parizu je postavljeno više od 1.600 skulptura pandi kako bi se ljudi podsetili da samo toliko džinovskih pandi još uvek živi u divljini u svetu i da bi se čovečanstvo osvestilo po pitanjima zaštite ove ugrožene vrste.

Nauka

31.03.2016 u 14:10

Sve manje pokretnog leda na Arktiku

Površina ledenog pokrivača koji se hvata na površini Atlantskog okeana na Arktiku sve je manja, a direktan krivac je sve toplija klima, novi su podaci kojima NASA upozorava na loše eko-stanje u ovom delu planete. Kako se navodi u najnovijem izveštaju, sačinjenom na osnovu podataka zabeleženih do sredine februara, uočen je novi neslavni rekord. Pokretna ledena kapa sredinom prošlog meseca iznosila je „samo” 14,52 miliona kvadratnih kilometara što je najmanja površina od 1979. godine od kada se obavljaju merenja. Ni prošle godine stanje nije bilo bolje. Pre 12 meseci površina površinskog leda na vodenom delu severnog dela planete iznosila je 14,54 miliona kvadratnih kilometara. Kako svetski mediji prenose izjavu Volta Majera, stručnjaka za morski led iz NASA, ta površina najčešće varira

Nauka

14.03.2016 u 18:47

Topao februar oborio rekorde

Preliminarni podaci američke svemirske agencija Nasa pokazuju da je kombinacija rekordno snažnog fenomena El Ninjo i globalnog zagrevanja, kojem doprinosi čovek, podigla temperaturu u svetu do nivoa koji nije zabeležen od 1880. kada je počelo merenje. Ovaj februar bio je najtopliji do sada i treći je mesec uzastopno koji obara rekord, objavio je „Gardijan”. Podaci Nase pokazali su da je prosečna temperatura na površini naše planete bila za 1,35 Celzijusovih stepeni viša od proseka u referentnom periodu, a to su tri decenije od 1951. do 1980. godine. Ovaj februar bio je najtopliji do sada i treći je mesec uzastopno koji obara rekord. Nikada do sada nisu tri uzastopna meseca bila toplija od istorijskog proseka, upozoravaju naučnici Ova anomalija veća je od one zabeležene u januaru

Magazin

14.03.2016 u 13:05

Roboti istražuju morske dubine

Eksperimentalni robot pomaže naučnicima da otkriju misterije osetljivog pomorskog života. Poznata pod imenom „Meki prsti”, ova podvodna mašina može da sakupi uzorke sa velikih dubina, daleko izvan domašaja ronilaca. Novi robot radi pod jakim pritiskom, spuštajući se na više od 150 metara dubine kako bi sakupio uzorke sa grebena. Uz pomoć svojih istančanih hvataljki, ta mašina može da prikupi koralne uzorke, a da ne polomi koral i tako naškodi ostatku ekosistema. „Sva mekana robotika koju pravimo radi ili na hidrauliku ili na pritisak. Dokle god je unutrašnji pritisak veći od spoljašnjeg, dobićete pokret”, objasnio je mašinski inženjer Kevin Galovej, član tima sa Instituta „Vis” univerziteta Harvard, koji je napravio ovog robota, preneo je „Glas Amerike”. Prsti ovog robota su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zelena-planeta-šarena