Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: зелена-планета-шарена

Магазин

25.05.2016 у 12:01

Научници тврде да и дрвеће спава

Идеја да храст или смрека ноћу „спавају” делује чудно, али научници су први пут успели да сниме физичке промене на дрвећу које, на неки начин, одговарају процесу спавања код људи и животиња. Како је објављено на сајту Техничког универзитета у Бечу, аустријски, фински и мађарски научници, користећи ласерске скенере, анализирали су промене у положају грана и лишћа две брезе, у Аустрији и Финској. „Наши резултати показали су да се дрво спусти током ноћи, што се може видети у промени положаја грана и лишћа”, рекао је Еу Путонен, са финског Института за геопросторна истраживања, пренео је Танјуг. Он је додао да промене нису превелике, свега десет центиметара за дрво високо око пет метара, али да су систематичне и инструменти могу да их забележе. За мерење ласерима научници су се

Магазин

20.05.2016 у 16:13

Земља „добила” кисеоник пре 2,33 милијарде година

Први значајни, неповратни прилив кисеоника у Земљину атмосферу догодио се пре скоро 2,33 милијарде година, што је, напослетку, довело до настанка вишећелијског живота. Научници су тек недавно успели да маргину грешке на тако великом броју сведу на „свега” плус-минус седам милиона година. На тај начин, како је наведено у истраживању стручњака америчког Института за технологију Масачусетс (МИТ), који је објављен у научном магазину „Сајенс”, смањена је досадашња маргина грешке која је износила између десет милиона и више стотина милиона година. До открића су дошли анализирањем седиментних језгра и одређивањем главног прелаза у обрасцу масено независне фракције изотопа сумпора (С-МИФ), пренео је Танјуг. Иако данас 21 одсто Земљине атмосфере чини кисеоник, тај гас није одувек био

Магазин

13.05.2016 у 13:15

Слушањем таласа прате отапање леда

Кембриџ – Научници америчког Института за технологију Масачусетс (МИТ), Универзитета Принстон и њихови сарадници развили су нову технику праћења сезонских промена леденог покривача на Гренланду. Реч је о техници којом се, захваљујући мерењу сеизмичких вибрација које стварају таласи ударајући у стене, прати отапање леда, известиле су светске агенције. Најзагађенији градови на свету у Ирану и Индији Женева – У граду Забол у Ирану, где су током лета честе пешчане олује, забележен је најзагађенији ваздух на планети, а за њим следе индијски градови Гвалиор, Алахабад, Патна и Рајпур, саопштила је Светска здравствена организација (СЗО). Стручњаци СЗО истакли су да иако се Индија суочава са „огромним изазовом”, многе земље су у толико лошем еколошком стању да чак ни немају

Магазин

25.04.2016 у 13:46

Корејска верзија „Мојсијевог чуда” у обалама острва Ђиндо

Ђиндо – И овог априла, као и сваке године, десетине хиљада посетилаца хрле на југозападно јужнокорејско острво Ђиндо са корпама, кофама, будацима и батеријским лампама, дакле под пуном опремом за дуго очекивани лов на морске плодове у „корејској верзији Мојсијевог чуда”, известиле су светске агенције. Реч је о популарном острвском фестивалу чији је главни догађај природни феномен раздвајања мора – такозвана корејска верзија Мојсијевог чуда. У обалама острва Ђиндо вода се не раздвоји на два дела одједном, као у библијској причи, већ се повуче на сат времена услед дејства плиме и осеке, известила је јужнокорејска агенција Јонхап. Када се вода повуче, иза себе оставља морско дно у дужини од чак 2,8 километра и ширини од око 40 метара, које се онда, као на длану, пружа пред посетиоцима

Магазин

22.04.2016 у 12:10

Стоп сечи дрвећа Бјаловјешке шуме

Варшава – Светске еколошке организације међу којима су „Гринпис” и Светски фонд за заштиту природе (ВВФ) поднеле су 19. априла Европској комисији жалбу на план пољске владе да сече дрвеће у Бјаловјешкој шуми, једној од последњих прашума у Европи, известио је АФП. Пољски министар животне средине Јан Шишко најавио је контроверзни план да повећа број стабала предвиђених за сечу у овој шуми која се налази између Белорусије и Пољске, а као разлог наводи инвазију инсеката дрвних штеточина из реда поткорњака, пренео је „Еуроактив”. Иначе, процењује се да прашума, која се простире са обе стране пољско-белоруске границе, постоји већ 12.000 година. Еколози и научници одмах су упутили протест, Европска комисија је изразила забринутост, а „Гринпис” је за позив да се одлука повуче сакупио

Магазин

20.04.2016 у 13:49

Расте број тигрова у дивљини

Број тигрова у природном станишту досегао је 3.890 јединки, што је прво повећање у овом веку. Охрабрујућа вест је саопштена пре неколико дана на трећој министарској конференцији посвећеној заштити ове дивље врсте у Њу Делхију. Реч је о значајном расту од 690 јединки, првом расту од последњег пописа ових животиња 2010. године. Под патронатом Светског форума за природу и Светског форума за заштиту тигрова, пре шест година пребројано је само 3.200 тигрова у дивљини у свету. Иако ова вест охрабрује, како су пренеле светске агенције, на скупу који је отворио премијер Индије Нарендра Моди могло се чути да је повећању броја пописаних животиња допринела и употреба софистицираних, дигиталних уређаја за праћење њиховог кретања у природи. Састанак у Индији је био трећа азијска конференција на

Живот и стил

15.04.2016 у 12:41

Панде „окупирале” тржни центар у Паризу

Скулптуре панди, од стиропора, постављене су у једном тржном центру у центру Париза. Ову необичну поставку приредила је Светска фондација за природу, која је оваку изложбу прву пут организовала у главном граду Француске још 2008. године. До ове године, сличне поставке организоване су у највећим градовима широм света, како би се указало да човеково деловање негативно утиче на панде. У Паризу је постављено више од 1.600 скулптура панди како би се људи подсетили да само толико џиновских панди још увек живи у дивљини у свету и да би се човечанство освестило по питањима заштите ове угрожене врсте.

Наука

31.03.2016 у 14:10

Све мање покретног леда на Арктику

Површина леденог покривача који се хвата на површини Атлантског океана на Арктику све је мања, а директан кривац је све топлија клима, нови су подаци којима НАСА упозорава на лоше еко-стање у овом делу планете. Како се наводи у најновијем извештају, сачињеном на основу података забележених до средине фебруара, уочен је нови неславни рекорд. Покретна ледена капа средином прошлог месеца износила је „само” 14,52 милиона квадратних километара што је најмања површина од 1979. године од када се обављају мерења. Ни прошле године стање није било боље. Пре 12 месеци површина површинског леда на воденом делу северног дела планете износила је 14,54 милиона квадратних километара. Како светски медији преносе изјаву Волта Мајера, стручњака за морски лед из НАСА, та површина најчешће варира из године

Наука

14.03.2016 у 18:47

Топао фебруар оборио рекорде

Прелиминарни подаци америчке свемирске агенција Наса показују да је комбинација рекордно снажног феномена Ел Нињо и глобалног загревања, којем доприноси човек, подигла температуру у свету до нивоа који није забележен од 1880. када је почело мерење. Овај фебруар био је најтоплији до сада и трећи је месец узастопно који обара рекорд, објавио је „Гардијан”. Подаци Насе показали су да је просечна температура на површини наше планете била за 1,35 Целзијусових степени виша од просека у референтном периоду, а то су три деценије од 1951. до 1980. године. Овај фебруар био је најтоплији до сада и трећи је месец узастопно који обара рекорд. Никада до сада нису три узастопна месеца била топлија од историјског просека, упозоравају научници Ова аномалија већа је од оне забележене у јануару

Магазин

14.03.2016 у 13:05

Роботи истражују морске дубине

Експериментални робот помаже научницима да открију мистерије осетљивог поморског живота. Позната под именом „Меки прсти”, ова подводна машина може да сакупи узорке са великих дубина, далеко изван домашаја ронилаца. Нови робот ради под јаким притиском, спуштајући се на више од 150 метара дубине како би сакупио узорке са гребена. Уз помоћ својих истанчаних хватаљки, та машина може да прикупи коралне узорке, а да не поломи корал и тако нашкоди остатку екосистема. „Сва мекана роботика коју правимо ради или на хидраулику или на притисак. Докле год је унутрашњи притисак већи од спољашњег, добићете покрет”, објаснио је машински инжењер Кевин Галовеј, члан тима са Института „Вис” универзитета Харвард, који је направио овог робота, пренео је „Глас Америке”. Прсти овог робота су направљени

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

27.06.2026 у 19:24

Додик: Република Српска загледана у стабилну и моћну Србију

27.06.2026 у 19:22

Мађарска нуклеарка „Пакш” смањила производњу због високе температуре Дунава

27.06.2026 у 19:18

На платоу испред Скупштине почео главни програм скупа „Србија, једна породица”

27.06.2026 у 19:14

Изложба и филмови у част Павла Вуисића

27.06.2026 у 19:11

Вучић: Устав Србије је за нас свето писмо када је реч о Косову и Метохији

27.06.2026 у 18:57

Теретњаци чекају сат времена на Батровцима