Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
102.6	103.22	102.91
126.18	126.94	126.56

Kultura

06.10.2021 u 11:59

Zubin Mehta poslao reči podrške povodom odlaska Tasovca

Indijski dirigent Zubin Mehta, kao jedan od najboljih prijatelja nedavno preminulog direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca, uputio je reči podrške povodom večerašnjeg koncerta koji orkestar izvodi u Kolarčevoj zadužbini pod dirigentskom palicom šefa-dirigenta Gabrijela Felca. „Ovom veoma važnom prilikom, kada maestro Felc diriguje divnom Beogradskom filharmonijom na ovom kao i svakom koncertu posvećenom mom velikom prijatelju Ivanu Tasovcu, pozdravljam sve muzičare velike Filharmonije, mog dragog kolegu Gabrijela Felca, kao i sve Ivanove prijatelje prisutne na koncertu i uveravam vas da sam u mislima sa vama”, poručuje Mehta i dodaje da takođe „grli Ivanovu suprugu Mariju i decu”. „Moliću se da se Ivanova želja za novom koncertnom dvoranom ispuni i obećavam da ću na sve načine da

Društvo

29.09.2021 u 22:21

Preminuo Ivan Tasovac

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac (55) iznenada je preminuo nakon što mu je pozlilo, potvrđeno je Tanjugu Ekipa Hitne pomoći pokušala je reanimaciju. Ivan Tasovac je rođen je 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao klavir na Konzervatorijumu „Petar Iljič Čajkovski" u Moskvi, u klasi profesora Sergeja Dorenjskog. U dvanaestoj godini debitovao je kao pijanista sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije. Tokom profesionalne pijanističke karijere nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemljama. Bio je direktor Beogradske filharmonije od marta 2001. do septembra 2013. godine. U tom periodu rekonstruisana je zgrada Beogradske filharmonije,

Kultura

14.07.2021 u 19:42

Korak bliže Mehtinoj želji

U prvom intervjuu za „Politiku” davne 1976, kada je imao 40 godina, posle koncerta u Domu sindikata, slavni dirigent se požalo na lošu akustiku i novinaru „Politike” rekao da se nada da će sledeći put dirigovati u – novoj dvorani! Tek sada gotovo pola veka kasnije, objavljeno je da je završen međunarodni konkurs za idejno rešenje zgrade Beogradske filharmonije Zubin Mehta je ovih dana, sa punih 85 godina, na svom desetom gostovanju u Beogradu, ponovo podigao publiku na noge. I ponovo petnaestominutne ovacije. Tada, 1976, na svom drugom gostovanju u našem gradu, sa Filharmonijom iz Los Anđelesa u okviru evropske turneje, a u čast 200 godina američke nezavisnosti, imali su koncert u dvorani Doma sindikata. Počev od onog prvog, 1967, održanog u dvorani Kolarčevog narodnog

Kultura

08.07.2021 u 20:00

Mehta ponovo u gradu svoje mladosti

Prijateljstva iz mladosti nas ponekad odvedu u gradove na raznim stranama sveta u koje se posle rado vraćamo, vezani za njih neobjašnjivim nitima. Upravo takva priča postoji o Zubinu Mehti i našoj prestonici. Zato će slavni dirigent nastupiti deseti put sa Beogradskom filharmonijom 10. jula u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarca. Na programu su „kraljevska” dela simfonijske muzike „Pastoralna simfonija” Ludviga van Betovena i Prva simfonija Johanesa Bramsa. Ovaj gala koncert biće direktno emitovan na Drugom programu RTS-a, a prvi put posle godinu i po dana muzičari BF imaće priliku da sviraju pred punom salom. Naime Krizni štab za borbu protiv kovida 19 dao je dozvolu da se ovako značajan događaj održi u punom kapacitetu Velike dvorane Kolarčeve zadužbine od 883 sedišta. Te 2018.

Kultura

09.04.2021 u 09:07

Odlazak dirigenta Miodraga Janoskog

Miodrag Janoski, jugoslovenski i srpski dirigent (Veles, 11.08. 1936. – Mladenovac 6. 04. 2021.) nekadašnji dirigent Opere SNP-a, v. d. direktora Opere i v. d. upravnika SNP-a, preminuo je u 85. godini, navodi se u saopštenju Srskog narodnog pozorišta. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je na više odseka: 1966. violinu kod prof. Vladimira Markovića, na odseku za gudačke instrumente, potom kompozicije kod prof. Enrika Josifa i 1973. dirigovanje kod prof. Živojina Zdravkovića. Zvanje magistra stekao je na Akademiji za glazbu u Ljuljani. Tokom karijere usavršavao se u Sofiji kod prof. K. Ilijeva i u Sijeni kod prof. F. Ferara. Karijeru je počeo 1966. kao violinista u Beogradskoj filharmoniji, a bio je i član Beogradskog kamernog ansambla u svojstvu violiniste, čembaliste i asistenta

Kultura

07.10.2020 u 20:15

Iskustva sa probama i koncertima su nas ohrabrila

Maestro Bojan Suđić zvanično je prekjuče najavio program 52. Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS) kao umetnički direktor ove manifestacije, koja će trajati od 1. do 13. novembra u našoj prestonici, na sceni Kolarčeve zadužbine i Madlenianuma. Na otvaranju će nastupiti posle duže pauze slavna pijanistkinja Marta Argerič, a manifestaciju će zatvoriti Beogradska filharmonija. Između ta dva datuma slušaćemo raznovrsne koncerte, vrhunskih svetskih i domaćih muzičara, biće dostojno obeleženo i 250 godina od rođenja Betovena, a u znak sećanja na nedavni odlazak kompozitorke i akademika Isidore Žebeljan, festival će početi zvucima njene „Molitve”. Isidora Žebenjan je bila moja školska drugarica prema kojoj sam gajio veliko prijateljstvo i poštovanje. Na Bemusu će se naći dve njene

Kultura

18.07.2020 u 19:00

Vedar osmeh i čvrsta ruka

U našem muzičkom životu, i na izvođačkom i na stvaralačkom planu, Darinka Matić Marović obeležila je jednu epohu. Nije bila samo dirigent velikih dometa, već je inspirisala mnoge naše autore da komponuju misleći na zvuk njenog „Kolegijuma”, njenog „Krsmanca”, na zvučni sklad koji postiže, na sugestivnost, dinamiku, pevnost, frazu. I horske minijature i opsežna vokalno-instrumentalna dela tumačila je duboko ponirući u svaki detalj, vajajući besprekorno velike plohe i celine, uvek potpuno posvećena muzici. „U izvođenju Pasije, Testamenta i Bune protiv dahija – to su tri moja najveća horska dela – imao sam zadovoljstvo da sarađujem sa Darinkom Matić Marović”, rekao je Rajko Maksimović u jednom razgovoru na talasima Radio Beograda 1991. godine. O premijernom izvođenju svoje Sile krsta

Kultura

16.07.2020 u 11:33

Njen život bio je muzika

Optimizam i radost krasili su ličnost Darinke Matić Marović (1937–2020), možda je u tome ključ svih uspeha koje je u životu, dugom 83 godine, postigla. To je prvi utisak na vest o smrti velike umetnice. Bila je prva žena dirigent, potom dekan Fakulteta muzičke umetnosti i zatim rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i to u – pet mandata. Pod njenom palicom kalili su se horovi „Kolegijum muzikum”, „Branko Krsmanović” (sada „Obilić”), Beogradska, Zagrebačka, Skopska filharmonija, orkestar RTS-a... Sarađivala je s operama širom sveta, nastupala na svim meridijanima služeći svojoj najvećoj strasti – muzici. Dirigovala je u četrdesetak zemalja sveta, a toliko je priznanja dobila da ih je nemoguće pobrojati. – U Herceg Novom sam prvi put zaplakala, a u život sam krenula iz

Kultura

15.07.2020 u 11:43

Preminula dirigent Darinka Matić Marović

U Beogradu je u 83. godini preminula profesor emeritus Darinka Matić Marović, potvrđeno je Tanjugu u umetničkim krugovima. Darinka Matić Marović bila je srpska dirigentkinja, nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i dekan Fakulteta muzičke umetnosti. Darinka Matić Marović rođena je 6. februara 1937. u Herceg Novom. U Kotoru je završila Višu realnu gimnaziju, a istovremeno je pohađala muzičku školu i svirala klavir. U Beogradu je diplomirala Muzičku akademiju - nastavnički odsek s glavnim predmetom klavir, potom i odsek dirigovanja. Još kao studentkinja upisala se u KUD „Branko Krsmanović”. U međuvremenu bila je i profesor u baletskoj školi „Lujo Davičo”, pa joj je život tekao između čočeka i baleta. Iz baletske škole prešla je u muzičku školu „Stanković”,

Kultura

27.05.2020 u 22:00

Dobar ukus je rezultat obrazovanja i kućnog vaspitanja

Balet „Ohridska legenda” Stevana Hristića u koreografiji Vladimira Logunova, pod upravom dirigenta Aleksandra Kojića čeka svoj novi termin za premijerno izvođenje na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu uz brojnu umetničku ekipu. Zbog pandemije virusa korona premijera baleta „Ohridska legenda” koja je bila planirana za dan SNP-a, 28. marta, je odložena. – Stevan Hristić je delo zamislio kao celovečernji balet, po modelu velikih ruskih ostvarenja ovog žanra. Njegov uzor u tom smislu su bili u prvom redu „Rajmonda” A. Glazunova i „Labudovo jezero” P. I. Čajkovskog. Sa druge strane, Hristić je, iako lajpciški đak, bio pod snažnim uticajem francuskog muzičkog impresionizma. On je čak boravio i u Parizu u vreme premijernog izvođenja Ravelovog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dirigenti