Четвртак, 23.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.77	117.42
	102.4	103.01	102.7
	125.88	126.64	126.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: диригенти

Култура

06.10.2021 у 11:59

Зубин Мехта послао речи подршке поводом одласка Тасовца

Индијски диригент Зубин Мехта, као један од најбољих пријатеља недавно преминулог директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца, упутио је речи подршке поводом вечерашњег концерта који оркестар изводи у Коларчевој задужбини под диригентском палицом шефа-диригента Габријела Фелца. „Овом веома важном приликом, када маестро Фелц диригује дивном Београдском филхармонијом на овом као и сваком концерту посвећеном мом великом пријатељу Ивану Тасовцу, поздрављам све музичаре велике Филхармоније, мог драгог колегу Габријела Фелца, као и све Иванове пријатеље присутне на концерту и уверавам вас да сам у мислима са вама”, поручује Мехта и додаје да такође „грли Иванову супругу Марију и децу”. „Молићу се да се Иванова жеља за новом концертном двораном испуни и обећавам да ћу на све начине да

Друштво

29.09.2021 у 22:21

Преминуо Иван Тасовац

Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац (55) изненада је преминуо након што му је позлило, потврђено је Танјугу Екипа Хитне помоћи покушала је реанимацију. Иван Тасовац је рођен је 1966. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао клавир на Конзерваторијуму „Петар Иљич Чајковски" у Москви, у класи професора Сергеја Дорењског. У дванаестој години дебитовао је као пијаниста са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније. Током професионалне пијанистичке каријере наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, бившим југословенским републикама и другим земљама. Био је директор Београдске филхармоније од марта 2001. до септембра 2013. године. У том периоду реконструисана је зграда Београдске филхармоније,

Култура

14.07.2021 у 19:42

Корак ближе Мехтиној жељи

У првом интервјуу за „Политику” давне 1976, када је имао 40 година, после концерта у Дому синдиката, славни диригент се пожало на лошу акустику и новинару „Политике” рекао да се нада да ће следећи пут дириговати у – новој дворани! Тек сада готово пола века касније, објављено је да је завршен међународни конкурс за идејно решење зграде Београдске филхармоније Зубин Мехта је ових дана, са пуних 85 година, на свом десетом гостовању у Београду, поново подигао публику на ноге. И поново петнаестоминутне овације. Тада, 1976, на свом другом гостовању у нашем граду, са Филхармонијом из Лос Анђелеса у оквиру европске турнеје, а у част 200 година америчке независности, имали су концерт у дворани Дома синдиката. Почев од оног првог, 1967, одржаног у дворани Коларчевог народног

Култура

08.07.2021 у 20:00

Мехта поново у граду своје младости

Пријатељства из младости нас понекад одведу у градове на разним странама света у које се после радо враћамо, везани за њих необјашњивим нитима. Управо таква прича постоји о Зубину Мехти и нашој престоници. Зато ће славни диригент наступити десети пут са Београдском филхармонијом 10. јула у 20 часова у Великој дворани Коларца. На програму су „краљевска” дела симфонијске музике „Пасторална симфонија” Лудвига ван Бетовена и Прва симфонија Јоханеса Брамса. Овај гала концерт биће директно емитован на Другом програму РТС-а, а први пут после годину и по дана музичари БФ имаће прилику да свирају пред пуном салом. Наиме Кризни штаб за борбу против ковида 19 дао је дозволу да се овако значајан догађај одржи у пуном капацитету Велике дворане Коларчеве задужбине од 883 седишта. Те 2018.

Култура

09.04.2021 у 09:07

Одлазак диригента Миодрага Јаноског

Миодраг Јаноски, југословенски и српски диригент (Велес, 11.08. 1936. – Младеновац 6. 04. 2021.) некадашњи диригент Опере СНП-а, в. д. директора Опере и в. д. управника СНП-а, преминуо је у 85. години, наводи се у саопштењу Срског народног позоришта. На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 1966. виолину код проф. Владимира Марковића, на одсеку за гудачке инструменте, потом композиције код проф. Енрика Јосифа и 1973. дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љуљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је почео 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента

Култура

07.10.2020 у 20:15

Искуства са пробама и концертима су нас охрабрила

Маестро Бојан Суђић званично је прекјуче најавио програм 52. Београдских музичких свечаности (БЕМУС) као уметнички директор ове манифестације, која ће трајати од 1. до 13. новембра у нашој престоници, на сцени Коларчеве задужбине и Мадленианума. На отварању ће наступити после дуже паузе славна пијанисткиња Марта Аргерич, а манифестацију ће затворити Београдска филхармонија. Између та два датума слушаћемо разноврсне концерте, врхунских светских и домаћих музичара, биће достојно обележено и 250 година од рођења Бетовена, а у знак сећања на недавни одлазак композиторке и академика Исидоре Жебељан, фестивал ће почети звуцима њене „Молитве”. Исидора Жебењан је била моја школска другарица према којој сам гајио велико пријатељство и поштовање. На Бемусу ће се наћи две њене композиције

Култура

18.07.2020 у 19:00

Ведар осмех и чврста рука

У нашем музичком животу, и на извођачком и на стваралачком плану, Даринка Матић Маровић обележила је једну епоху. Није била само диригент великих домета, већ је инспирисала многе наше ауторе да компонују мислећи на звук њеног „Колегијума”, њеног „Крсманца”, на звучни склад који постиже, на сугестивност, динамику, певност, фразу. И хорске минијатуре и опсежна вокално-инструментална дела тумачила је дубоко понирући у сваки детаљ, вајајући беспрекорно велике плохе и целине, увек потпуно посвећена музици. „У извођењу Пасије, Тестамента и Буне против дахија – то су три моја највећа хорска дела – имао сам задовољство да сарађујем са Даринком Матић Маровић”, рекао је Рајко Максимовић у једном разговору на таласима Радио Београда 1991. године. О премијерном извођењу своје Силе крста 1998,

Култура

16.07.2020 у 11:33

Њен живот био је музика

Оптимизaм и радост красили су личност Даринке Матић Маровић (1937–2020), можда је у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83 године, постигла. То је први утисак на вест о смрти велике уметнице. Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата. Под њеном палицом калили су се хорови „Колегијум музикум”, „Бранко Крсмановић” (сада „Обилић”), Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, оркестар РТС-а... Сарађивала је с операма широм света, наступала на свим меридијанима служећи својој највећој страсти – музици. Дириговала је у четрдесетак земаља света, а толико је признања добила да их је немогуће побројати. – У Херцег Новом сам први пут заплакала, а у живот сам кренула из Котора.

Култура

15.07.2020 у 11:43

Преминула диригент Даринка Матић Маровић

У Београду је у 83. години преминула професор емеритус Даринка Матић Маровић, потврђено је Танјугу у уметничким круговима. Даринка Матић Маровић била је српска диригенткиња, некадашњи ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности. Даринка Матић Маровић рођена је 6. фебруара 1937. у Херцег Новом. У Котору је завршила Вишу реалну гимназију, а истовремено је похађала музичку школу и свирала клавир. У Београду је дипломирала Музичку академију - наставнички одсек с главним предметом клавир, потом и одсек дириговања. Још као студенткиња уписала се у КУД „Бранко Крсмановић”. У међувремену била је и професор у балетској школи „Лујo Давичо”, па јој је живот текао између чочека и балета. Из балетске школе прешла је у музичку школу „Станковић”, где

Култура

27.05.2020 у 22:00

Добар укус је резултат образовања и кућног васпитања

Балет „Охридска легенда” Стевана Христића у кореографији Владимира Логунова, под управом диригента Александра Којића чека свој нови термин за премијерно извођење на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду уз бројну уметничку екипу. Због пандемије вируса корона премијера балета „Охридска легенда” која је била планирана за дан СНП-а, 28. марта, је одложена. – Стеван Христић је дело замислио као целовечерњи балет, по моделу великих руских остварења овог жанра. Његов узор у том смислу су били у првом реду „Рајмонда” А. Глазунова и „Лабудово језеро” П. И. Чајковског. Са друге стране, Христић је, иако лајпцишки ђак, био под снажним утицајем француског музичког импресионизма. Он је чак боравио и у Паризу у време премијерног извођења Равеловог

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

23.07.2026 у 16:34

Мојсиловић затражио од Кфора да заштити Србе и српско наслеђе на КиМ

23.07.2026 у 16:33

„Србијаводе”: Радови на брани „Сврачково” теку по плану уз појачан надзор

23.07.2026 у 16:28

Вучевић: Нова изборна листа носиће име „Уједињена Србија”

23.07.2026 у 16:25

Пентагон страхује од рата на два фронта

23.07.2026 у 16:24

Скупштина града: на дневном реду новогодишња расвета и безбедносни систем кроз јавно-приватна партнерства

23.07.2026 у 16:23

Синиша Мали представио пројекат Експо 2027 делегацији Чешке