Малер у мом срцу

Дела Густава Малера су заштитни знак маестра Габријела Фелца, вишегодишњег шефа-диригента Београдске филхармоније (БФ), и он је један од малобројних музичара на свету (има их око тридесет) који је снимио свих десет симфонија поменутог композитора. И то пре своје педесете године. Са занимљивом каријером у оперском и симфонијском репертоару Фелц је и велики заговорник музике 19. и 20. века. На позицији је генералног музичког директора Дортмундске опере и шефа-диригента Дортмундске филхармоније од 2013/14. Са Београдском филхармонијом је од 2017/18, а уговори са обе куће продужени су до сезоне 2024/25. Рођен је у Берлину 1971. Студирао је клавир и дириговање на музичкој академији Ханс Ајзлер у родном граду и био асистент Герда Албрехта у Хамбуршкој државној опери и капелмајстор у Либеку и Бремену. Од 2004. је девет сезона радио са Штутгартском филхармонијом и у том периоду је постао добитник награде Фондације „Рахмањинов”, захваљујући опсежном циклусу концерата овог композитора. Био је и главни гостујући диригент у Базелском позоришту (2008–2013), које је током његовог мандата два пута проглашено оперском кућом године. Сарађивао је с многим значајним светским оркестрима. Међу најважнијим догађајима у сезони 2021/22. био је почетак новог циклуса „Прстена Нибелунга” Вагнера у Дортмунду (почевши од Валкире) у режији Петера Конвичнија. Габријел Фелц је добро познат нашој публици по многим занимљивим музичким пројектима и има одличну сарадњу са члановима Београдске филхармоније.

Музику Густава Малера заволели сте још у детињству. Како се то догодило, шта вас је у њој фасцинирало?

Мој живот музичара није текао глатко. Када сам почео да развијам фокус ка оркестарској музици, први је био Бетовен, а ја сам имао тада свега шест година. Мој отац, као гудач, имао је велику колекцију плоча, познате снимке Шесте и Седме симфоније. То су били моји почеци, а потом сам сâм открио Штрауса и био сам фасциниран звуком и оркестрацијом тог композитора. Затим, ту је Вагнер, као вечити део мог живота, одувек сам био опчињен том музиком. Овај почетак од ничега до тоталне фасцинације с Малером није био тако лак, а открио сам га веома рано, неке делове сам заволео одмах, као што је почетак Пете или Осме симфоније, што је врло необично за дечака од десет година, ипак нисам могао да разумем Малера у том добу. Био сам под великим утицајем других композитора. Малер је у мом срцу постепено растао, било је потребно време да ту и остане. Тек сам у тинејџерском добу постао прави његов обожаватељ и почео да истражујем и ноте и да се занимам за дириговање, а Густав Малер је као један од највећих композитора и најкомпликованијих за дириговање, имао велики утицај на моју одлуку о будућем позиву.

Недавно сте с Београдском филхармонијом извели Седму Малерову симфонију, с обзиром на то да постоји десет, колико још недостаје да их с нашим оркестром изведете у целости?

То је занимљиво питање. Колеге и ја смо често причали о циклусу у Београду, чак и сада кад смо изводили Седму симфонију, људи су нас питали и тражили Пету симфонију. Изводили смо раније Прву, Другу, Шесту, Седму и Девету, тренутно нам недостају Трећа, Четврта, Пета, Осма и Десета. Све је могуће, био бих веома задовољан и срећан да изведемо читав циклус заједно, међутим, мислим да би проблем била Осма симфонија, зато што у Коларцу нема довољно простора.

Комплетирање свих Малерових симфонија означили сте као неописиво искуство. Снимили сте његов целокупни симфонијски циклус са филхармонијским оркестрима из Штутгарта и Дортмунда, који је објављен у продукцији куће „Драјер-Гајд”. Каква су ваша искуства и осећања после тога?

Малеру је потребно време. У мом искуству диригента, знао сам његову музику одлично као осамнаестогодишњак. Почео сам као диригент са 19 година и до 35. нисам дириговао ниједном Малеровом симфонијом. Било је прилика, али сам био довољно паметан да избегнем, и кажем не, и тражим друге програме, да будем асистент диригенту приликом проба Малерових симфонија. Редослед циклуса симфонија на компакт-диску био је у почетку потпуно случајан. Прво је снимљена Симфонија бр. 7, коју сам добро познавао, и на којој сам радио као асистент познатог диригента, годинама пре. Имао сам свој концепт, који је проверен на пробама. Овај диск је био веома успешан, услед чега смо почели да размишљамо о снимању читавог циклуса. И од 2006. до 2021. године то је трајало са свим снимањима, пробама и извођењима у различитим градовима, такође је било одустајања од одређених снимака, јер мом слуху нису одговарали и косили су се са мојом визијом музике. Ових готово 15 година испуњене су константним радом и веома сам поносан на овај циклус, чак сам сваки текст и описе за дискове радио сам. Ако бих могао да издвојим неки део, што би било веома тешко за мене, онда бих се определио за Симфонију бр. 6.

Малеров најплоднији период јесте онај проведен у Бечу када је водио Бечку оперу и филхармонију, то је време где се стварао нови стил познат као сецесија, време Климта, Оскара Кокошке, а и композиторова супруга Алма га је обележила. Малер је читао Достојевског, Канта, Шопенхауера, Ничеа, волео је Вагнера и Брукнера. Да ли сте имали потребу да истражите његов живот и мотиве да компонује симфоније које ми данас слушамо?

Свиђа ми се веома ово питање. Малер је био интелектуални вођа у Европи у своје време, имао велики утицај на људе, имао је пуно обожаватеља, људи су га уважавали, од диригената, преко солиста, инструменталних и вокалних, сви су желели да сарађују са њим. Не можемо описати његов утицај на уметност у Европи као мали, тај утицај је био огроман. Имао је бриљантан ум, а био је и веома нервозан, нестрпљив и непријатан према људима, али његово образовање и све књиге које је читао, које сте ви навели, направили су од његових симфонија драме, људске драме, драме о егзистенцији, од рођења до смрти, психологију страха, неуротске кризе. Малер је описао то најбоље сам, написати симфонију значи направити нови свет, она мора обухватити све. Био је амбициозан и желео је да превазиђе границе музике. То је јединствена музика, не постоји таква као што је Малерова, то су веома компликована дела и када чујете нешто што се не може препознати у прве две секунде – онда је то Малер. Имамо и веома прогресивни осврт на оркестар, чак и неки модерни композитори данас нису толико ентузијастични у детаљима. С друге стране, имамо доста ега у музици, што је чини веома персоналном, личном, пратити то као интерпретaтор није уопште лако.

Десета симфонија је остала незавршена, Малер је компоновао два става, а касније је Дерик Кук успео да доврши ово дело. Да ли сте имали неодумице у вези с његовим извођењем, рецимо маестро Леонард Бернштајн није желео да га изводи, али Сајмон Ретл јесте?

Да, моја одлука о Куковој верзији Десете симфоније веома је јасна и значи „немојте то радити”. Када сам био студент, путовао сам у Бирмингем и причао сам тада са Сајмоном Ретлом о Малеру. Знам да је он велики фан ове едиције и да је у једном периоду са оркестрима изводио управо ову верзију, јер је био сигуран и виртуозан. Сећам се 2008. или 2009. године да сам слушао његово извођење с Берлинском филхармонијом, било је то одлично интерпретирање Десете Малерове симфоније, али чак и са најбољим диригентом и оркестром у земљи, нисам био убеђен да бих могао да покушам да диригујем сам. Једино сам покушао Адађо, као први став, што је за мене једино и потпуно Малер, и веома кратак став „Пургаторио”, као микс Малера и Кренека. Они се налазе у мом циклусу дискова као једини представници Десете симфоније. Разумем Бернштајна веома добро. Чак и у мом циклусу нашао сам коментар композитора Ернста Кренека, који је подробно испитивао Малерове белешке и веома је занимљив јер управо говори о томе да је завршавање ове симфоније немогућа мисија и да не постоји шанса да се то изведе.

С Дортмундском филхармонијом снимили сте циклус дела Рахмањинова, да ли бисте желели опус неког другог композитора да снимите са БФ и какви су ваши планови с нашим оркестром?

Рахмањинов је композитор који ме је заинтересовао веома рано и имам посебан однос са његовим делима, јер сам такође свирао и клавир и његову клавирску музику. Волим његове симфоније и рекао бих да се сада његова Трећа симфонија много више свира у Немачкој него пре тридесет година. То је дело које бих ја увек изводио при првом сусрету са неким оркестром. Волео бих да имам више снимака са Београдском филхармонијом. Наш диск са Симфонијом „Иља Муромец” Рајнхолда Глијера, за немачку издавачку кућу „Драјер-Гајдо”, био је одличан и успешан. Било би добро снимити нека занимљивија и ретко извођена дела, као што су Симфонија „Драматика” Оторина Респигија, и Симфонија у фис-молу, Корнголда, композитора ког веома ценим. Планови са БФ оркестром значе за мене више извођења Малерових симфонија, да би се завршио циклус, затим свирати нову музику, коју оркестар није изводио никад раније, пример би било Бартоково дело за гудаче, перкусије и челесту и клавир. Ако би се понудила нова концертна сала и ја се нашао у тој ситуацији на овој позицији, рекао бих две ствари сигурно – Малерова Симфонија бр. 8, чак за отварање, и читав циклус „Прстен Нибелунга” Рихарда Вагнера у концертној верзији. Верујем да би београдска публика уживала у овој музици и била фасцинирана њоме.

Ви сте упоредо и генерални музички директор Дортмундске опере и шеф-диригент Дортмундске филхармоније и шеф-диригент Београдске филхармоније. Какви су планови за даље, да ли права каријера за диригента долази тек после његове педесете године?

Радим готово 22 године као музички директор, свакодневно у Немачкој. Веома сам поносан на то. То значи много енергије и живота, срца и душе, за сваки оркестар где сам главни диригент. Нисам толико сигуран да ли бих преузео и следећу позицију, након Дортмунда. Мој крај мандата у Дортмунду се назире, након дугог периода, веома сам поносан на оркестар и мој однос с њима је одличан. Кад је реч о будућности са БФ, уживам у раду с њима, али одлука о томе ко ће даље бити с њима, требало би бити одлука оркестра. Доста диригујем на гостовањима, од 26. године, сада сам сваке сезоне одсутан и као отац четворо деце морам признати да није лако. То елегантно подносимо у породици, веома смо срећни и у стабилном односу, што мени много значи, као особи која је дуго на путу и ради константно. И када сам присутан у сопственом дому, радни дан некада почиње рано ујутру и траје до касних сати ноћу. Можда је сада време да се посветим и другим стварима и темама, не живим живот као да је музика једино што постоји, то није моја поента. После много година дириговања мислим да би требало да се релаксирам и видим шта ће се даље дешавати.