Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Magazin

12.08.2019 u 13:02

Koliko puta ste dobili rođendanski poklon koji vam se nije dopao, ali ste ipak ljubazno zahvalili pokušavajući da sakrijete razočaranje? Jednom mladom Indijcu manjkalo je takve pristojnosti, pa je u naletu besa poklon od roditelja bacio u reku, preneo je Bi-Bi-Si. Snimak tog čina dospeo je na društvene mreže gde je privukao veliku pažnju korniska budući da je reč o poklonu vrednom oko 50.000 dolara. Slavljenik je, naime, želeo novi auto što je i dobio. Ali, umesto „jaguara” dobio je ključeve Be-Em-Vea, što ga je razljutilo toliko da je četvorotočkaš završio u mutnoj vodi. Sin bogatog zemljoposednika sa severa Indije ubrzo se predomislio, pa se dao u spašavanje novog automobila. Your browser doesn’t support video. Please download the file: video/youtube

Magazin

07.09.2018 u 08:15

Gibanica na slami

Posle Ilije – sunce sve milije. O Preobraženju se preobražavaju i voda i gora. Postaje hladnije, nema više kupanja. Ove narodne mudrosti se baš i nisu uklapale u ambijent „Seljačkog partija na slami” u banatskom Mokrinu. Parti bi održan na Svetog sveštenomučenika Evsignija, u subotu 18. avgusta, dan uoči Preobraženja. Mučenik Evsignije kao da je s lanca pustio paklene jezike pripeke na mokrinsko vašarište gde se odvijao parti. Vreo gvozdeni sač je pritisnuo seljački svetac, silne šatre, stotine automobila, svetinu i slamu, harali su dim i jara – ona Baba Fatamorgana terala je preko vašarišta bar hiljadu kozlića!... U čast završetka žetve Parti na slami je nešto kao nastavak žetvene tradicije u gornjem Banatu, posebno u Mokrinu. Ovo selo sa 26.000 jutara zemlje i 36 parnih

Magazin

31.08.2018 u 08:15

U carstvu kula sa kamenim „kapama”

Jedinstven prirodni spomenik u Evropi, čak 202 zemljane figure privlače turiste, ali i čitav ovaj kraj u znaku je misterija: od uvijenih stabala šljiva do čudotvornih biljaka i Caričinog gradaGuste šume, brežuljci, voćnjaci i izvori lekovite vode. Cvrkut ptica i potoci kojima teče žuto-crvena voda jer u okolnim brdima ima olova, cinka, zlata, srebra i drugih metala. Radan planina, na jugu Srbije. Vazda mistična i puna legendi. Turisti pohode njena istorijska i arheološka mesta, mnogi borave u banjama, vole je i planinari. Za sve, koji su u njenim gradovima i selima, ona je vrelo opstanka. Ponosni su što jedna takva planina može da se diči legendama, misterijama, junacima, ratnicima, čudotvornim lekovitim biljem. Ljudi koji žive na Radan planini su čestiti i gostoljubivi. Ako im prođete

Magazin

15.08.2018 u 13:15

Obavezna jakna za Visočku banju

Do Visočke banje iz centra Arilja vodi četrdesetak kilometara uskog asfaltnog puta. U zelenu oazu ušuškanu u kanjonu Velikog Rzava stiže se za manje od sata obazrive vožnje. Posetioci koji prvi put dolaze trebalo bi da imaju na umu da je na 600 metara nadmorske visine, što je ujedno najniža tačke klisure kroz koju protiče reka sa izvorištem podno planine Mučanj, uvek za nekoliko stepeni hladnije. Bez džempera i ličnog peškira ne dolazi se u banju pod vedrim nebom, ispod sela Visoka. Najčešći gosti su meštani okolnih mesta – Arilja i Ivanjice, Čačani i slučajni turisti. Jer, iako je reč o banji, lokalitet ima samo dva primitivna betonska bazena natkrivena limom, do kojih vodi uska staza – delo ruku lokalnih stanovnika. Zato svako ko očekuje banjanje neka se spremi za potpuno drugačiji

Društvo

11.08.2018 u 22:00

Od najduže klisure do najveće mačke u Evropi

Beograđani rado govore da je njihov grad jedina evropska prestonica koja se nalazi na ušću (dve reke). To je, ipak, samo zabluda. Nasuprot tome, u našoj zemlji zaista postoje mnoge geografske osobenosti poput najveće klisure u Evropi. Zanimljivu geografiju Srbije dopunjuje i „zanimljiva biologija”, odnosno mnoštvo retkih ili jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta – od natalijine ramonde do orla krstaša. Što se tiče prestonica na ušćima, na Starom kontinentu postoji još nekoliko glavnih gradova koji leže na mestima susreta dva rečna toka. Među njima su, na primer, Minsk, u kojem se Nemiga uliva u Svislač, zatim Podgorica, na ušću Ribnice u Moraču, litvanski Vilnjus, u kojem se „sreću” Vilija i Neris, kao i Luksemburg, glavni grad istoimenog vojvodstva, u kojem se reka Petrus uliva u

Magazin

07.08.2018 u 08:15

Rtanj i rtanjsko biće

Veliki srpski pesnik Miodrag Pavlović, davno je tome, označio je planinu Rtanj kod Boljevca i Sokobanje kao sedište srpskih bogova, dodirujući tom svojom slikom davno predanje ljudi ovog kraja. Od objavljivanja Pavlovićeve knjige pesama „Divno čudo”, pre bezmalo pola veka (1971), ovo predanje će biti raspršeno nadaleko, na razne strane, ne samo zemlje Srbije, ono će preći lokalne granice i čak zaintrigirati svet. Pogotovo kada su ovdašnji zaljubljenici u Rtanj pre nekoliko godina, dok su na raznim stranama narastali glasovi o „smaku sveta”, navodno najavljenom u starom majanskom kalendaru, duhovito proširili tvrdnju da i ako se to zaista dogodi, Rtanj neće biti zbrisan s lica Zemlje. Jedinstvena energija Zašto? Zato što ga čuvaju drevni bogovi...

Magazin

30.07.2018 u 08:15

Pod oblacima, na vrhu Kablara

Krenete li širom otvorenih očiju kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru opiće vas njena lepota zajedno sa Ovčar banjom koja samuje u njenom srcu, željna gostiju i vreve. Iako su termalni izvori ove, jedne od najmanjih i najmlađih banja u Srbiji odavnina bili poznati, prošli su vekovi i vekovi da bi tek u novije doba bila priznata za banju, ma šta to značilo. Nataložene uspomene prošlih vremena – koje sa visine nadgledaju, kršni Ovčar i Kablar – vidljive su na svakom koraku. Kroz banju je nekada vodio put prema moru, i sada se nazire izbledela asfaltna trasa, uz Zapadnu Moravu je brektao voz ćira, a ovde je i spomenik pesniku Branku V. Radičeviću, nekada vernom gostu. Bilo nekad... Srpska Sveta Gora Danas banja ima samo jednu prodavnicu, broj postelja u jedinom hotelu ne bi bio dovoljan za veći

Magazin

11.07.2018 u 08:15

Tamo gde su hajduci presreli babu

Tokom nekoliko dana provedenih na Babinom zubu, teško je odlučiti šta je ovde lepše i živopisnije: priče i predanja meštana ovog dela Stare planine, gostoljubivost i ukusna jela ili divlja priroda. Smešten sam u planinarskom domu, a u razgovoru sa meštanima saznajem kako je ovaj toponim na Staroj planini dobio ime. Predanje kaže da su ovim putevima nekada Turci prenosili blago iz Timočke krajine, preko Dervena za Tursku. Na tom putu često su ih presretali hajduci i oduzimali im dukate. Turci su se onda dosetili, našli neku držeću babu, i umesto njenog prtljaga natovarili je dukatima, a kada bi im ona posao odradila – bogato su je nagrađivali. Vojni put To se ponavljalo više puta i hajducima neko dojavi da ona pomaže Turcima u prenošenju blaga. Hajduci su, potom, presreli ženu na

Magazin

20.06.2018 u 13:15

Oaze razbibrige i dobrog zalogaja

O kojoj god dunavskoj čardi da pripovedate, od Bezdana do Beograda, uvek će se naljutiti vlasnici onih koje niste pomenuli. Kako smo mnoge čarde pohodili, odlučujemo se da nijednoj ne pomenemo ime, nego da čitaocima „Magazina” ispričamo šta nude od hrane, pića, veselja i gostoprimstva. Jer, ide leto, stižu žege, a gde ćete uveče ili vikendom nego u neku od dunavskih čardi. Čak i ako vam nije blizu. Kućerak na četiri stuba Kako je bilo nekad, tako je i danas: čarde pod svoje svodove prihvataju veseljake i one koji su tužni, obične, ali i bogatije goste, ljubitelje dobrog zalogaja, razbibrige, pesme i potpunog opuštanja. – Ako želite da vam se duša odmori kraj Dunava, da se proveselite, uživate u hrani i hladnom vinu, onda dođite u neku od čardi – preporučuje Slavko Sladojev, stari

Magazin

15.06.2018 u 08:15

Čudesno rtanjsko bilje

Čak i oni koji nisu ljubitelji vrućih biljnih napitaka, a još manje veruju u njihova lekovita svojstva, čuli su za rtanjski čaj, a o njemu znaju, i naručuju ga iz Srbije, i kupci iz drugih zemalja. Glavni sastojak je planinski čubar (čubrica, vresak, latinski Satureja montana), redak i zaštićeni stanovnik planine Rtanj, po kojoj je čaj dobio ime. Ova biljka se koristi i kao začin, naročito omiljen u bugarskoj kuhinji, navodno deluje poput afrodizijaka – bar su tako verovali antički Grci i stari Rimljani – dok se naša narodna medicina usmerila na njene po zdravlje blagotvorne osobine. Nije baš svemoguća, ali... Znalci tvrde da čaj od belih, ljubičastih ili ružičastih cvetova čubrice, koji se beru u avgustu i septembru, olakšava varenje, smiruje nadimanje i kašalj, zaustavlja proliv, pojačava imunitet,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: zanimljivosti