Tamo gde su hajduci presreli babu

Tokom nekoliko dana provedenih na Babinom zubu, teško je odlučiti šta je ovde lepše i živopisnije: priče i predanja meštana ovog dela Stare planine, gostoljubivost i ukusna jela ili divlja priroda.

Smešten sam u planinarskom domu, a u razgovoru sa meštanima saznajem kako je ovaj toponim na Staroj planini dobio ime. Predanje kaže da su ovim putevima nekada Turci prenosili blago iz Timočke krajine, preko Dervena za Tursku. Na tom putu često su ih presretali hajduci i oduzimali im dukate. Turci su se onda dosetili, našli neku držeću babu, i umesto njenog prtljaga natovarili je dukatima, a kada bi im ona posao odradila – bogato su je nagrađivali.

Vojni put

To se ponavljalo više puta i hajducima neko dojavi da ona pomaže Turcima u prenošenju blaga. Hajduci su, potom, presreli ženu na nekom brdašcu i zatražili od nje da im preda blago, ali je ona krenula da jadikuje kako je siromašna i kako nema ništa do – gole duše. Jedan od hajduka tada je naredio da se ona pretrese, ali kad je žena to čula, bacila je torbu i počela da beži. Kako je bežala, padne i slomi zub, a onda kako je skrenula – razbi i glavu. Mesto na kojem je hajduk naredio da se baba pretrese – nazvali su Tresibaba, tamo gde je slomila zub – Babin zub, a tamo gde je razbila glavu – Babina glava.

Sa Babinog zuba put vodi ka Midžoru (2.169 metara nadmorske visine), pa dalje ka manastiru Sveti Nikola, kao i selima Zaskovci i Topli Do.

Upoznajem se sa šumarima i predlažu mi da sa njima pođem u pravcu sela Topli Do, do kojeg ima osam kilometara. Prihvatam predlog, pa se posle dobrog doručka terenskom „nivom” spuštamo stazom ispod hotela na Babinom zubu. Jedan deo puta vodi preko pašnjaka, a zatim kroz guste bukove šume. Od njih saznajem da je Stara planina bogata tvrdim lišćarima: bukvom i hrastom. Od divljači ima vukova, jelena, divljih svinja. Rekli su mi da moraju stalno da kontrolišu planinu, jer ima puno bespravne seče.

Selo Topli Do nalazi se u uzanoj dolini i okruženo visokim planinskim vrhovima. Kroz selo protiče Toplodolska reka. Nekada je na čuvenom rimskom, vojnom, kasnije carskom drumu to bila važna stanica, na kojoj su se odmarale rimske legije, a i vekovima kasnije kroz ovaj kraj su često prolazile razne vojske. U centru sela su ploče sa imenima izginulih meštana u svetskim ratovima: nigde veće ploče i više imena!

Kuće su građene na padini i tako stisnute da deluju kao da su pravljene jedna preko druge. Sve je bordocrveno, a kuće su napravljene od naboja zemlje i drveta. Pitao sam se gde sam zašao i da li postoji veće siromaštvo u Srbiji?

Šetajući uskim uličicama, izazvao sam pažnju seljana. Nije ni čudo, autobus imaju jednom nedeljno ka Pirotu, a prvo veće naselje je Temska, na dvadesetak kilometara. Svi me pitaju: „Odakle si prijatelju, ko te dovede u naš Topli Do?”

„O Toplom Dolu sam mnogo slušao, pa evo me kod vas!”

Oko mene se skupilo dosta meštana. Svako mi postavlja neko pitanje. Videći moju dobronamernost, jedan me pita: „Vidimo da si sam, hodaš po Staroj planini kao neki kaluđer, gde ćeš ti konačiti, mrak će?”

Na to direktno pitanje sam odgovorio: „Kod vas, moji prijatelji.” Jedva su odlučili gde i kod koga.

Odseo sam kod Dojčila. On me je smestio u svoj dom. Živi sa suprugom. Dugo mi je pričao:

„Nekada sam imao veliko stado ovaca, ali sve sam ’batalio’ i ostao na nekoliko ’ovčica’ i na jednu ’kravicu’. Nekada se bogatstvo merilo po brojnosti stada i koliko si napravio sira i kačkavalja. Ovaca je bilo, koliko je bukovih stabala na planini. Godine su učinile svoje, a sve što je moglo, napustilo je planinu. Mladi su otišli ka Pirotu, Nišu i Beogradu. Sve ređe nam dolaze. Sete se na Đurđevdan. Tada se ne mogu parkirati automobili u selu. Nakon toga, gepeci su im puni mrsa, a na našim licima je uvek suza. Živimo od posete do posete, zaboravljeni, već dugo nemamo ni telefonske veze, a mobilne telefonije ovde nema.”

Skriveni vodopadi

Hteo sam da ga oraspoložim, ali nisam mogao. Pitao sam ga o kačkavalju.

Rekao mi je da se odavde kačkavalj na konjima nosio do Carigrada. Za večeru mi je spremio „belmuž”, a dok se specijalitet ovog kraja kuvao, mezetili smo uz sir, peglanu kobasicu i domaću rakiju.

U selu sam ostao dva dana. Obilazio ga, išao uzvodno od reke ka klisuri. Toplodolska reka izvire ispod Midžora, koji je veći deo godine pod snegom. Reka nastaje od više rečica i izvora na prostoru između Žarkove čuke, Tupunara, Midžora i Dugog Bila. Potoci koji je stvaraju imaju veliki pad, pa su svuda mnogobrojni vodopadi visoki preko pedeset metara. Poznati su: Čungušski, Piski i Jelenski skok. Mnogi su na nepristupačnijim lokacijama, dostupni samo planinarima i pastirima. Iznad sela sam video divlje konje. Prelepi pejzaži sa uzvišice su idealni za fotografisanje.