Tag: danilo-kiš

Sada se sve može reći. Pa i da je Danilo Kiš bio, na primer, slikar. Ako li onda krenemo u potragu za Kišovim slikama, zvučnim sinestezijskim senkama koje izazivaju vizuelne atrakcije, pa u Bašti, pepelu naiđemo na gizdavi, barokni okvir, ali i na hladno, noćno svetlo kakvog zalutalog Holanđanina, a u priči Slavno je za otadžbinu mretina setni zamah secesije, naša...

Prelistavam knjigu Danila Kiša, njegovu staru esejističku knjigu, i imam utisak da se nalazim u jednom bistrou blizu Trokadera i sedim licem u lice s njim, dok mi priča svojim snažnim, grubim glasom, kao da me grdi. Od svih velikih pisaca njegove generacije, francuskih i stranih, koji su osamdesetih godina živeli u Parizu, on je bio najneprimetniji. Boginja zvana Aktuelnost nije imala nikakav razlog...

Posle autorove smrti, interesovanje za delo Danila Kiša (1935–1989) u svetu zapravo nije ni opadalo ni raslo nego je opstajalo u istom intenzitetu. Umerenim tempom svake godine pojavljuje se po nekoliko novih izdanja, u proseku 5-6 godišnje. A ako bi se tu uračunala i ponovljena izdanja kod istog izdavača i u istoj ediciji, taj bi broj bio i veći. Još za života autora objavljeno je na desetine...

Sredinom sedamdesetih, negde krajem juna, u neko tromo nedeljno popodne, sedeli smo Kiš, Mirko Kovač i ja u mom tadašnjem iznajmljenom stanu, u Takovskoj ulici. Bio je vreo dan, ono kad grad omlitavi i zamre kao kakav dezerterski poligon, a potpareni asfalt se biba pod točkovima retkih vozila, poput naslaga vlažne mahovine. Njih dvojica su svratili, pošto su bili na ručku kod jedne Mirkove...