Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

10.12.2016 u 09:00

Najugroženiji Romi, žene i osobe sa invaliditetom

Kao najdominantniji oblik kršenja ljudskih prava građani Srbije ističu veoma duge sudske procese i nemogućnost efikasnog pristupa pravdi. Vlada je pristupila rešavanju ovog probema, a potvrda za to je i nedavno otvoreno Pregovaračko poglavlje 23, koji se odnosi na vladavinu prava. Verujem da će građani u narednom periodu osetiti efekte primene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je usvojen prošle godine, kaže Suzana Paunović, v. d, direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. A na pitanje koje su najugroženije društvene grupe u Srbiji, naša sagovornica navodi da su to osobe sa invaliditetom, žene, starije osobe i pripadnici romske nacionalne manjine. – Poslednji popis stanovništva pokazuje da u Srbiji

Svet

28.10.2016 u 19:55

Rusija nije reizabrana u Savet UN za ljudska prava

ŽENEVA – Rusija nije reizabrana u Savet UN za ljudska prava tokom današnjeg glasanja Generalne skupštine UN o izboru novih članova, čiji će trogodišnji mandat početi 2017. godine. Umesto te zemlje, generalna skupština UN izabrala je Mađarsku i Hrvatsku da predstavljaju istočnu Evropu u tom savetu, prenosi AFP. Rojters navodi da je Mađarska dobila 144 glasa, Hrvatska 114, a Rusija 112 glasova. Više od 80 humanitarnih organizacija i organizacija za ljudska prava tražilo je nedavno od članica UN da ne izaberu Rusiju u Savet UN za ljudska prava zbog vojnih akcija Moskve u Siriji. Među potpisnicima ovog apela, koji je upućne pred izbore za 14 mesta u 47-članom Savetu, jesu Hjuman rajts voč, Ker internešenel i Refudžis internešenel. Rusija, Mađarska i Hrvatska su se kandidovale

Hronika

23.10.2016 u 22:00

Strazbur dosudio veće odštete

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dosudio je od 1.500 do 2.800 evra odštete građanima Srbije koji su zbog predugog trajanje suđenja od Ustavnog suda „dobili” odštete od 300 do 600 evra. Reč je o presudi u predmetu „Savić i drugi protiv Srbije”, gde je osmoro naših građana tužilo državu zbog toga što su njihovi krivični i parnični postupci pred našim sudovima trajali između sedam i devet godina. – Reč je o predmetu u kojem je Evropski sud prvi put ispitivao visinu naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud nije obrazložio zašto smatra da su iznosi koje je dosudio Ustavni sud Srbije mali – kaže mr Nataša Plavšić, zastupnica Srbije pred sudom u Strazburu, koja je iznela ove podatke na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji. „Da li se

Društvo

11.03.2016 u 13:12

Janković: 2015. godina bila teška po pitanju ljudskih prava

Zaštitnik građana Saša Janković kazao je danas, na predstavljanju izveštaja Komiteta pravnika za ljudska prava - Jukom, da je prošla godina bila teška po pitanju ljudskih prava, ali da će izazova biti i u 2016. godini. „Izbeglička kriza, koju su naše institucije dočekale nespremno, pokazala je da neki davno usvojeni standardi ljudskih prava nemaju čvrste osnove ni u mnogim stabilnijim demokratijama. Ekstremistički pokreti, koji se zasnivaju na negiranju ljdskih prava, jačaju. Svakodnevno prisustvujemo zloupotrebi ljudskih prava”, rekao je Janković. Ona je dodala da izbeglicama nisu poznata njihova prava i da se u Srbiji na početku krize nije poštovala odredba Konvencije o ljudskim pravima po kojoj je apsolutno zabranjeno proterivanje ili kažnjavanje izbeglica zbog nelegalnog ulaska u zemlju, ali da

Društvo

24.02.2016 u 10:52

AI kritikuje Srbiju zbog izbeglica, medija i braće Bitići

LONDON - Organizacija Amnesti internešenel (AI) ocenila je da Srbija izbeglicama nije obezbedila odgovarajući pristup međunarodnoj zaštiti, da vlasti ograničavaju slobodu medija, da se sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sporo primenjuje, kao i da je sporo procesuiranje ratnih zločina. „Uprkos nekim poboljšanjima u primeni zakona o azilu, vlasti nisu uspele da obezbede izbeglicama efikasan pristup međunarodnoj zaštiti”, ocenjuje AI u izveštaju o stanju ljudskih prava 2015. godine. Organizacija navodi da je kroz Srbiju prošlo više od 600.000 izbeglica i migranata, a da je od nešto više od 485.000 registrovanih samo 656 osoba podnelo zahtev za azil. Do kraja novembra je intervjuisana 81 izbeglica, a od tog broja 16 je dobilo izbeglički status, a 14 subsidijarnu zaštitu

Uvodnik

28.01.2016 u 22:00

Migranti i izbeglice

Ako bi mi naredili da vadim zlatne zube iz usta izbeglica, i to bih radio. Ova izjava danskog policajca Mihaela Hansena jednom švedskom dnevnom listu šokirala je Skandinaviju. Kao pandur, kazao je, on mora da sluša naređenja. Tako je poslušao i naređenje da zatvori granicu i spreči prolaz migrantima. Bilo je to prvo zatvaranje granice između Danske i Švedske posle dugog niza godina i javnost ovih zemalja je tu odluku nove danske desne vlade dočekala sa nevericom. Zamislite kakve bi reakcije izazvala Hansenova izjava da ju je izgovorio neki srpski čuvar javnog reda i mira? Možemo samo da nagađamo, jer taj film nismo gledali. Umesto toga, slike srpskih policajaca koji čuvaju, igraju se i na hladnom betonu graničnog prelaza Preševo ušuškavaju decu izbeglica obišle su svet. Kada

Društvo

26.01.2016 u 11:11

Ombudsman žali zbog Nikolićeve izjave o čuvanju gena

Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je žaljenje zbog izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića o čuvanju genetskog materijala jer se njome nedovoljno uvažava činjenicu da je Srbija država svih građana koji u njoj žive, a ne samo srpskog naroda, objavljeno je na sajtu zaštitnika. Janković je istakao da su građani Srbije ravnopravni i institucije Srbije svim građanima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ravnopravno štite i podržavaju pravo na potomstvo i identitet. „Apelujem na sve, a posebno najviše organe Republike Srbije, da na svakom mestu i u svakoj prilici neguju i podstiču ravnopravnost svih građana ove države, koja pođednako pripada svakom od nas i čiji smo pođednako svi mi koji u njoj živimo”, saopštio je Janković. On je dodao da su mediji preneli izjavu

Svet

21.12.2015 u 08:10

Putin, Kameron i Orban protiv Strazbura

Sud za ljudska prava u Strazburu previše zadire u odluke država. Ovu rečenicu nije izgovorio predsednik Rusije Vladimir Putin kada je u utorak potpisao zakon koji omogućava ruskom ustavnom sudu da razmotri da li će primeniti odluke međunarodnih sudova za ljudska prava – izgovorio ju je premijer Velike Britanije Dejvid Kameron pre četiri godine. Iako Britanci nisu izmenili svoje zakonodavstvo, oni godinama jednostavno ne primenjuju odluke suda u Strazburu, uprkos tome što su među prvim članicama Saveta Evrope potpisali Konvenciju o ljudskim pravima, koja je stupila na snagu 1953. godine. Nezadovoljstvo nadležnostima ovog suda jedna je od tema koju Kameron koristi u pregovorima sa Briselom, zahtevajući promenu obaveza Velike Britanije prema EU, kako bi uopšte ostala u ovoj zajednici. Novi

Društvo

10.12.2015 u 12:52

Vučić: Važno je da kao država i društvo budemo pravedniji

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je najvažnije da Srbija kao država i društvo bude pravednija i da se u 2016. godini uradi više na unapređenju ljudskih prava. Na svečanosti povodom Međunarodnog dana ljudskih prava u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, Vučić je okupljenoj deci poručio da su ona najvažnija i da je najvažnije da znaju da imaju svoja prava. „O pravima dece do juče nismo znali ništa i ponašali smo se više u skladu sa našom tradicijom i običajima koji su dolazili iz porodice, a koji su nekada bili dobri, a nekada loši”, kazao je Vučić. On je ukazao da se neretko dogodi da se o ljudskim pravima razmišlja samo 10. decembra kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, ali da to ne bi trebalo da se dešava. „Neće nam biti ni bolje ni

Društvo

10.12.2015 u 10:13

Mogerini: EU će braniti ljudska prava gde god su ugrožena

BRISEL – Visoka predstavnica EU Federika Mogerini saopštila je danas povodom Dana ljudskih prava da će Unija nastaviti da zagovara, brani i promoviše ljudska prava na svim mestima u svetu gde su ona ugrožena. U svetlu aktuelnih, rastućih izazova za ljudska prava i vladavinu zakona i u kontekstu globalne ekonomske krize, siromaštva i sve veće nejednakosti, dokumenti poput Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ostaju oslonac EU u unapređenju i odbrani ljudskih prava i osnovnh sloboda, navela je Mogerini u saopštenju. Ta dva temeljna dokumenta su utvrdila građanska, politička, ekonomska, kulturna i socijalna prava koja pripadaju svim ljudima od rođena do kraja života i promenila sudbinu mnogih, rekla je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ljudska prava