Rodni raskorak u moći

Rod­na ne­rav­no­prav­nost pred­sta­vlja naj­ra­ši­re­ni­ju ne­prav­du na­šeg do­ba i naš naj­ve­ći iza­zov u po­gle­du ljud­skih pra­va. S dru­ge stra­ne, rod­na rav­no­prav­nost je re­še­nje za ne­ke od naj­te­žih pro­ble­ma na­šeg vre­me­na. 

Že­ne su svu­da u sve­tu u lo­ši­jem po­lo­ža­ju od mu­ška­ra­ca – sa­mo za­to što su že­ne. Za pri­pad­ni­ce ma­nji­na, sta­ri­je že­ne, že­ne s in­va­li­di­te­tom i mi­grant­ki­nje, re­al­nost je još go­ra. 

Iako smo po­sled­njih de­ce­ni­ja sve­do­ci ve­li­kog na­pret­ka u pra­vi­ma že­na, od uki­da­nja dis­kri­mi­na­tor­nih za­ko­na do po­ra­sta u ško­lo­va­nju de­voj­či­ca, da­nas na­i­la­zi­mo na sna­žan ot­por. U ne­kim ze­mlja­ma sla­bi prav­na za­šti­ta od si­lo­va­nja i na­si­lja u po­ro­di­ci, dok se u ne­kim uvo­de me­re ko­je ne­ga­tiv­no po­ga­đa­ju že­ne, od me­ra šted­nje do pri­nud­ne re­pro­duk­ci­je. Sek­su­al­na i re­pro­duk­tiv­na pra­va ugro­že­na su sa svih stra­na. 

Antonio Gutereš (Foto EPA EFE - H.L.)

Sve se to de­ša­va jer je rod­na rav­no­prav­nost u su­šti­ni pi­ta­nje mo­ći. Zbog ve­kov­ne dis­kri­mi­na­ci­je i uko­re­nje­nog pa­tri­jar­ha­ta, u na­šim eko­nom­skim i po­li­tič­kim si­ste­mi­ma i pred­u­ze­ći­ma po­sto­ji ogro­man rod­ni ras­ko­rak u po­gle­du mo­ći. To vi­di­mo svu­da oko se­be. 

Že­ne su i da­lje is­klju­če­ne iz naj­vi­ših kru­go­va, od vla­da, pre­ko uprav­nih od­bo­ra, do pre­sti­žnih pri­zna­nja. Li­der­ke i že­ne iz jav­ne sfe­re iz­lo­že­ne su uz­ne­mi­ra­va­nju, pret­nja­ma i zlo­sta­vlja­nju, ka­ko na in­ter­ne­tu, ta­ko i u „fi­zič­kom sve­tu”.

Rod­na raz­li­ka u za­ra­da­ma je sa­mo simp­tom rod­ne raz­li­ke u mo­ći. 

Čak i pri­vid­no ne­u­tral­ni po­da­ci ko­ji se ko­ri­ste u od­lu­či­va­nju, od ur­ba­ni­stič­kog pla­ni­ra­nja do is­pi­ti­va­nja le­ko­va, če­sto po­la­ze od mu­škar­ca kao „pr­vog po­la” – mu­škar­ci se po­sma­tra­ju kao nor­ma, dok su že­ne iz­u­ze­tak. 

Že­ne i de­voj­či­ce se no­se i sa ve­kov­nom mi­zo­gi­ni­jom i ne­gi­ra­njem nji­ho­vih po­stig­nu­ća. Iz­vr­ga­va­ju se ru­glu kao hi­ste­rič­ne ili „pu­ne hor­mo­na”; sva­ko­dnev­no se pro­ce­nju­ju po iz­gle­du; ve­či­to im se na­me­ću mi­to­vi i ta­bui u ve­zi sa pri­rod­nim funk­ci­ja­ma nji­ho­vih te­la; sva­ko­dnev­no su iz­lo­že­ne sek­si­zmu, ma­čo­pa­me­to­va­nju i okri­vlji­va­nju žr­ta­va. 

To su­štin­ski uti­če na sve nas i one­mo­gu­ća­va nam da pre­va­zi­đe­mo mno­ge iza­zo­ve i opa­sno­sti ko­je sto­je pred na­ma. 

Po­gle­daj­mo ne­jed­na­kost. Za sva­ki do­lar ko­ji za­ra­de mu­škar­ci, že­ne za­ra­đu­ju 77 cen­ti. Pre­ma naj­no­vi­jem is­tra­ži­va­nju Svet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma, za pre­va­zi­la­že­nje ovog ras­ko­ra­ka bi­će po­treb­no 257 go­di­na. Pri to­me, že­ne i de­voj­či­ce sva­kog da­na pro­ve­du oko 12 mi­li­jar­di sa­ti bes­plat­no se sta­ra­ju­ći o dru­gi­ma, a taj rad se jed­no­stav­no ne uzi­ma u ob­zir pri do­no­še­nju eko­nom­skih od­lu­ka. Da bi­smo ostva­ri­li pra­vič­nu glo­ba­li­za­ci­ju ko­ja svi­ma ko­ri­sti, tre­ba da do­no­si­mo jav­ne po­li­ti­ke na osno­vu sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka ko­ji uva­ža­va­ju stvar­ni do­pri­nos že­na. 

Još je­dan pri­mer je di­gi­tal­na teh­no­lo­gi­ja. Za­i­sta za­bri­nja­va rod­na ne­rav­no­te­ža na uni­ver­zi­te­ti­ma, u star­tap pred­u­ze­ći­ma i Si­li­ci­jum­skim do­li­na­ma na­šeg sve­ta. Ti teh­no­lo­ški cen­tri ob­li­ku­ju dru­štva i pri­vre­de bu­duć­no­sti i ne sme­mo da do­zvo­li­mo da još vi­še učvr­ste i po­ja­ča­ju do­mi­na­ci­ju mu­ška­ra­ca. 

Ili, po­gle­daj­mo ra­to­ve ko­ji pu­sto­še svet. Iz­me­đu na­si­lja pre­ma že­na­ma, ugnje­ta­va­nja gra­đa­na i gra­đan­ki i kon­fli­ka­ta po­sto­ji pa­ra­le­la. Ka­ko jed­no dru­štvo tre­ti­ra žen­sku po­lo­vi­nu svog sta­nov­ni­štva ja­sno uka­zu­je ka­ko će tre­ti­ra­ti dru­ge. I u mir­nim dru­štvi­ma, mno­ge že­ne su u ži­vot­noj opa­sno­sti u sop­stve­nim do­mo­vi­ma. 

Čak i u od­go­vo­ru na pro­me­ne kli­me po­sto­je rod­ne raz­li­ke. Ini­ci­ja­ti­ve za sma­nje­nje ot­pa­da i re­ci­kla­žu usme­re­ne su pre­te­žno ka že­na­ma, dok su mu­škar­ci sklo­ni­ji da se uzda­ju u ne­is­pro­ba­na teh­no­lo­ška re­še­nja. S dru­ge stra­ne, eko­no­mist­ki­nje i po­sla­ni­ce u par­la­men­ti­ma su sprem­ni­je da po­dr­že eko­lo­ški ori­jen­ti­sa­ne me­re ne­go mu­škar­ci. 

Naj­zad, po­li­tič­ka za­stu­plje­nost je naj­ja­sni­ji po­ka­za­telj rod­ne raz­li­ke u mo­ći. U par­la­men­ti­ma ši­rom sve­ta, mu­škar­ci su pro­seč­no za­stu­plje­ni­ji od že­na u od­no­su tri pre­ma je­dan, ali za­stu­plje­nost že­na sto­ji u ja­koj ko­re­la­ci­ji sa ino­va­ci­ja­ma i ula­ga­nji­ma u zdrav­stvo i obra­zo­va­nje. Ni­je slu­čaj­nost to što se upra­vo že­ne na­la­ze na če­lu vla­da ko­je re­de­fi­ni­šu po­jam eko­nom­ske uspe­šno­sti ta­ko da se uzmu u ob­zir i do­bro­bit sta­nov­ni­štva i odr­ži­vost. 

Za­to je je­dan od mo­jih naj­vi­ših pri­o­ri­te­ta u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma bio da po­ve­ćam za­stu­plje­nost že­na u na­šem ru­ko­vod­stvu. Do sa­da smo ostva­ri­li rod­ni pa­ri­tet u naj­vi­šem ru­ko­vod­stvu, a u na­red­nim go­di­na­ma ra­di­će­mo na do­sti­za­nju pa­ri­te­ta na svim ni­vo­i­ma. Svet je u ne­vo­lji, a rod­na rav­no­prav­nost je su­štin­ski ele­ment re­še­nja. Za pro­ble­me ko­je su iza­zva­li mu­škar­ci, no­si­o­ci re­še­nja su lju­di. Rod­na rav­no­prav­nost je put ka re­de­fi­ni­sa­nju i pre­o­bli­ko­va­nju mo­ći u ko­rist svih. 

Dva­de­set pr­vi vek mo­ra da bu­de vek ka­da će že­ne do­sti­ći rav­no­prav­nost u mi­rov­nim i tr­go­vin­skim pre­go­vo­ri­ma, uprav­nim od­bo­ri­ma i uči­o­ni­ca­ma, u Gru­pi 20 i Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma. 

Ume­sto da i da­lje na­sto­ji­mo da pro­me­ni­mo že­ne, vre­me je da me­nja­mo si­ste­me ko­ji im ne do­zvo­lja­va­ju da ostva­re svo­je po­ten­ci­ja­le. 

*„Po­li­ti­ka” je do­bi­la eks­klu­ziv­no pra­vo za ob­ja­vlji­va­nje ovog tek­sta u Sr­bi­ji