Родни раскорак у моћи

Род­на не­рав­но­прав­ност пред­ста­вља нај­ра­ши­ре­ни­ју не­прав­ду на­шег до­ба и наш нај­ве­ћи иза­зов у по­гле­ду људ­ских пра­ва. С дру­ге стра­не, род­на рав­но­прав­ност је ре­ше­ње за не­ке од нај­те­жих про­бле­ма на­шег вре­ме­на. 

Же­не су сву­да у све­ту у ло­ши­јем по­ло­жа­ју од му­шка­ра­ца – са­мо за­то што су же­не. За при­пад­ни­це ма­њи­на, ста­ри­је же­не, же­не с ин­ва­ли­ди­те­том и ми­грант­ки­ње, ре­ал­ност је још го­ра. 

Иако смо по­след­њих де­це­ни­ја све­до­ци ве­ли­ког на­прет­ка у пра­ви­ма же­на, од уки­да­ња дис­кри­ми­на­тор­них за­ко­на до по­ра­ста у шко­ло­ва­њу де­вој­чи­ца, да­нас на­и­ла­зи­мо на сна­жан от­пор. У не­ким зе­мља­ма сла­би прав­на за­шти­та од си­ло­ва­ња и на­си­ља у по­ро­ди­ци, док се у не­ким уво­де ме­ре ко­је не­га­тив­но по­га­ђа­ју же­не, од ме­ра штед­ње до при­нуд­не ре­про­дук­ци­је. Сек­су­ал­на и ре­про­дук­тив­на пра­ва угро­же­на су са свих стра­на. 

Антонио Гутереш (Фото ЕПА ЕФЕ - Х.Л.)

Све се то де­ша­ва јер је род­на рав­но­прав­ност у су­шти­ни пи­та­ње мо­ћи. Због ве­ков­не дис­кри­ми­на­ци­је и уко­ре­ње­ног па­три­јар­ха­та, у на­шим еко­ном­ским и по­ли­тич­ким си­сте­ми­ма и пред­у­зе­ћи­ма по­сто­ји огро­ман род­ни рас­ко­рак у по­гле­ду мо­ћи. То ви­ди­мо сву­да око се­бе. 

Же­не су и да­ље ис­кљу­че­не из нај­ви­ших кру­го­ва, од вла­да, пре­ко управ­них од­бо­ра, до пре­сти­жних при­зна­ња. Ли­дер­ке и же­не из јав­не сфе­ре из­ло­же­не су уз­не­ми­ра­ва­њу, прет­ња­ма и зло­ста­вља­њу, ка­ко на ин­тер­не­ту, та­ко и у „фи­зич­ком све­ту”.

Род­на раз­ли­ка у за­ра­да­ма је са­мо симп­том род­не раз­ли­ке у мо­ћи. 

Чак и при­вид­но не­у­трал­ни по­да­ци ко­ји се ко­ри­сте у од­лу­чи­ва­њу, од ур­ба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња до ис­пи­ти­ва­ња ле­ко­ва, че­сто по­ла­зе од му­шкар­ца као „пр­вог по­ла” – му­шкар­ци се по­сма­тра­ју као нор­ма, док су же­не из­у­зе­так. 

Же­не и де­вој­чи­це се но­се и са ве­ков­ном ми­зо­ги­ни­јом и не­ги­ра­њем њи­хо­вих по­стиг­ну­ћа. Из­вр­га­ва­ју се ру­глу као хи­сте­рич­не или „пу­не хор­мо­на”; сва­ко­днев­но се про­це­њу­ју по из­гле­ду; ве­чи­то им се на­ме­ћу ми­то­ви и та­буи у ве­зи са при­род­ним функ­ци­ја­ма њи­хо­вих те­ла; сва­ко­днев­но су из­ло­же­не сек­си­зму, ма­чо­па­ме­то­ва­њу и окри­вљи­ва­њу жр­та­ва. 

То су­штин­ски ути­че на све нас и оне­мо­гу­ћа­ва нам да пре­ва­зи­ђе­мо мно­ге иза­зо­ве и опа­сно­сти ко­је сто­је пред на­ма. 

По­гле­дај­мо не­јед­на­кост. За сва­ки до­лар ко­ји за­ра­де му­шкар­ци, же­не за­ра­ђу­ју 77 цен­ти. Пре­ма нај­но­ви­јем ис­тра­жи­ва­њу Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма, за пре­ва­зи­ла­же­ње овог рас­ко­ра­ка би­ће по­треб­но 257 го­ди­на. При то­ме, же­не и де­вој­чи­це сва­ког да­на про­ве­ду око 12 ми­ли­јар­ди са­ти бес­плат­но се ста­ра­ју­ћи о дру­ги­ма, а тај рад се јед­но­став­но не узи­ма у об­зир при до­но­ше­њу еко­ном­ских од­лу­ка. Да би­смо оства­ри­ли пра­вич­ну гло­ба­ли­за­ци­ју ко­ја сви­ма ко­ри­сти, тре­ба да до­но­си­мо јав­не по­ли­ти­ке на осно­ву ста­ти­стич­ких по­да­та­ка ко­ји ува­жа­ва­ју ствар­ни до­при­нос же­на. 

Још је­дан при­мер је ди­ги­тал­на тех­но­ло­ги­ја. За­и­ста за­бри­ња­ва род­на не­рав­но­те­жа на уни­вер­зи­те­ти­ма, у стар­тап пред­у­зе­ћи­ма и Си­ли­ци­јум­ским до­ли­на­ма на­шег све­та. Ти тех­но­ло­шки цен­три об­ли­ку­ју дру­штва и при­вре­де бу­дућ­но­сти и не сме­мо да до­зво­ли­мо да још ви­ше учвр­сте и по­ја­ча­ју до­ми­на­ци­ју му­шка­ра­ца. 

Или, по­гле­дај­мо ра­то­ве ко­ји пу­сто­ше свет. Из­ме­ђу на­си­ља пре­ма же­на­ма, угње­та­ва­ња гра­ђа­на и гра­ђан­ки и кон­фли­ка­та по­сто­ји па­ра­ле­ла. Ка­ко јед­но дру­штво тре­ти­ра жен­ску по­ло­ви­ну свог ста­нов­ни­штва ја­сно ука­зу­је ка­ко ће тре­ти­ра­ти дру­ге. И у мир­ним дру­штви­ма, мно­ге же­не су у жи­вот­ној опа­сно­сти у соп­стве­ним до­мо­ви­ма. 

Чак и у од­го­во­ру на про­ме­не кли­ме по­сто­је род­не раз­ли­ке. Ини­ци­ја­ти­ве за сма­ње­ње от­па­да и ре­ци­кла­жу усме­ре­не су пре­те­жно ка же­на­ма, док су му­шкар­ци скло­ни­ји да се узда­ју у не­ис­про­ба­на тех­но­ло­шка ре­ше­ња. С дру­ге стра­не, еко­но­мист­ки­ње и по­сла­ни­це у пар­ла­мен­ти­ма су спрем­ни­је да по­др­же еко­ло­шки ори­јен­ти­са­не ме­ре не­го му­шкар­ци. 

Нај­зад, по­ли­тич­ка за­сту­пље­ност је нај­ја­сни­ји по­ка­за­тељ род­не раз­ли­ке у мо­ћи. У пар­ла­мен­ти­ма ши­ром све­та, му­шкар­ци су про­сеч­но за­сту­пље­ни­ји од же­на у од­но­су три пре­ма је­дан, али за­сту­пље­ност же­на сто­ји у ја­кој ко­ре­ла­ци­ји са ино­ва­ци­ја­ма и ула­га­њи­ма у здрав­ство и обра­зо­ва­ње. Ни­је слу­чај­ност то што се упра­во же­не на­ла­зе на че­лу вла­да ко­је ре­де­фи­ни­шу по­јам еко­ном­ске успе­шно­сти та­ко да се узму у об­зир и до­бро­бит ста­нов­ни­штва и одр­жи­вост. 

За­то је је­дан од мо­јих нај­ви­ших при­о­ри­те­та у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма био да по­ве­ћам за­сту­пље­ност же­на у на­шем ру­ко­вод­ству. До са­да смо оства­ри­ли род­ни па­ри­тет у нај­ви­шем ру­ко­вод­ству, а у на­ред­ним го­ди­на­ма ра­ди­ће­мо на до­сти­за­њу па­ри­те­та на свим ни­во­и­ма. Свет је у не­во­љи, а род­на рав­но­прав­ност је су­штин­ски еле­мент ре­ше­ња. За про­бле­ме ко­је су иза­зва­ли му­шкар­ци, но­си­о­ци ре­ше­ња су љу­ди. Род­на рав­но­прав­ност је пут ка ре­де­фи­ни­са­њу и пре­о­бли­ко­ва­њу мо­ћи у ко­рист свих. 

Два­де­сет пр­ви век мо­ра да бу­де век ка­да ће же­не до­сти­ћи рав­но­прав­ност у ми­ров­ним и тр­го­вин­ским пре­го­во­ри­ма, управ­ним од­бо­ри­ма и учи­о­ни­ца­ма, у Гру­пи 20 и Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма. 

Уме­сто да и да­ље на­сто­ји­мо да про­ме­ни­мо же­не, вре­ме је да ме­ња­мо си­сте­ме ко­ји им не до­зво­ља­ва­ју да оства­ре сво­је по­тен­ци­ја­ле. 

*„По­ли­ти­ка” је до­би­ла екс­клу­зив­но пра­во за об­ја­вљи­ва­ње овог тек­ста у Ср­би­ји