Petak, 24.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: rabrenović j.

Ekonomija

09.10.2017 u 21:44

Evropa podiže kamate, Srbija ih smanjuje

Referentna kamata je kao dirigentska palica kojom centralne banke pokazuju komercijalnim bankama u kom pravcu će ići cena novca. I dok se Mario Dragi, Predsednik Evropske centralne banke (ECB), sprema da palicu podigne naviše, ovdašnje monetarne vlasti tržištu su dirigovale da bi kamate mogle da idu naniže. Međutim, ne treba smetnuti s uma da su evropske referentne kamate i dalje negativne, a da je naša značajno veća. Narodna banka Srbije (NBS) srezala je referentnu kamatu na 3,5 odsto i to drugi mesec zaredom. Pre mesec dana kamata je smanjena 3,75 odsto, a pre toga je centralna banka više od godinu dana držala ovu kamatu na četiri odsto.

Ekonomija

04.10.2017 u 18:40

Kupci Galenike poslati na popravni

Dokumentacija, koju su ponuđači za „Galeniku” dostavili, nepotpuna je i zbog toga će dobiti dodatni rok za dopunu. Ministarstvo privrede, međutim, nije saopštilo čija je ponuda, od dve kompanije, nepotpuna, da li švajcarskog „Amikusa” ili brazilskog EMS-a ili obe kompanije. U Ministarstvu privrede je otvoren glavni koverat za privatizaciju farmaceutske kompanije „Galenika”. Ministarstvo je saopštilo da su u predviđenom roku, za dostavljanje prijava za učešće u postupku prodaje kapitala „Galenike”, koji je istekao 2. oktobra 2017. u 12 časova, stigle dve ponude – kompanija „Amikus SRB d. o. o.” Beograd, i „Aelius” Luksemburg koji je povezano lice EMS SA iz Brazila. Ministarstvo navodi da je, na otvaranju, pregledana dokumentacija o identifikaciji ponuđača i ona kojom se dokazuje

Ekonomija

29.09.2017 u 22:00

Keš krediti prestigli stambene

Iako smo siromašna nacija, s prosečnom platom od tek oko 400 evra, što je predstavnik MMF-a za Srbiju Džejms Ruf okarakterisao kao bolno nisko, ne prestajemo da se zadužujemo. Pozajmljivanje novca poraslo je u poslednjih godinu dana kao posledica drastičnog pada kamata, pa tako svaki stanovnik sada duguje bankama oko 1.000 evra. Veće zaduživanje dovelo je i do toga da su banke u gotovinske kredite plasirale isto, pa čak i više novca nego u stambene. Građani su za keš, refinansirajuće i potrošačke kredite od banaka pozajmili 410 milijardi dinara, a u stambenim su plasirane 382 milijarde dinara. To što su keš krediti stigli i prestigli stambene svojevrsna je osobenost, jer se keš krediti uzimaju u prosečnoj vrednosti od oko 4.000 evra, dok oni za krov nad glavom u proseku iznose oko 40.000

Ekonomija

12.09.2017 u 21:33

Čišćenje loših zajmova otkočilo kredite

Iz privrede, posle duže vremena, stižu ohrabrujuće vesti. U avgustu je mesečni rast zajmova privredi iznosio pet odsto, dok je od početka godine taj rast bio na sličnom nivou od 4,8 odsto. Smanjeni su i loši krediti (NPL) privrede na 17 odsto, a pre samo dve godine činili su 22 posto svih plasmana privrede. Prema oceni Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka, to je ohrabrujući znak za domaću ekonomiju. Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže da rast kredita privredi ukazuje na rešavanje problema loših zajmova.

Ekonomija

02.09.2017 u 20:21

Kredit s depozitom povoljniji od klasičnog keš zajma

Imam ušteđevinu, ne bih da je potrošim, a sa druge strane imam mnogo potreba. Od popravke automobila, opreme dece u školu, do novog frižidera. Odnela sam ušteđevinu u banku i dobila isti iznos kredita po povoljnijoj kamati od onih za klasični keš kredit. Kad budem vratila zajam banka mi vraća ušteđevinu, priča je jedne očigledno finansijski pismenije sugrađanke. Ovo je, pojednostavljeno rečeno, model kredita sa depozitom koji nudi sve više banaka.

Ekonomija

29.08.2017 u 21:33

Dozvoljeni minus bez odlaska u banku prilično košta

U bankama, kao što je poznato, svaka usluga se plaća. A komfor je najskuplji. Pa tako neko može da dobije dozvoljeni minus po tekućem računu na nekoliko godina, bez obaveze da ga obnavlja. Klijenti banaka obično zaborave da su izabrali takvu uslugu. Međutim, banka ih na to podseti jednom godišnje. Ali to „podsećanje” i produžavanje minusa naplati oko jedan odsto od iznosa ugovorene pozajmice. Jedan naš čitalac dobio je sms da mu je banka, bez podnošenja zahteva, obnovila dozvoljeni minus i to je morao da plati nekoliko stotina dinara.

Ekonomija

29.07.2017 u 22:00

Razvod s bankom mora da košta

Ana V. ispunila je san mnogih dužnika jer je „otkrila” banku koja nudi najbolje uslove za refinansiranje njenih „prezaduženja”. Prelazak u novu banku podrazumevao je razvod od stare, koji za nju nije bio jednostavan. Naime, iako je samo zatvaranje računa besplatno, razvoda nije bilo dok banci nije izmirila i poslednji dinar koji joj je dugovala. A baš taj deo je, zbog pomenutih „prezaduženja”, bio najteži.

Ekonomija

27.07.2017 u 12:19

Problematični krediti pali na 6,1 odsto

Udeo problematičnih kredita (NPL) u bankarskom sistemu Srbije pao je u maju na 16,1 odsto, što je najniži procenat od 2010. godine. U avgustu 2015. godine, kada je donet akcioni plan za rešavanje ovog problema, loši zajmovi činili su 22,2 odsto svih zajmova, što znači da su za gotovo dve godine smanjeni za više od šest odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Problematični krediti se i dalje smanjuju i u ovoj godini su prema podacima iz juna pali na 15,8 odsto ukupnih kredita. Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, na predstavljanju izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema rekla je da je pad NPL-a od šest odsto potvrda da sistemski pristup NBS, vlade i tržišnih učesnika daje željene rezultate. Prema rečima čelnih ljudi NBS, moglo se čuti da su banke loše zajmove smanjile naplatom,

Ekonomija

21.07.2017 u 21:50

Komisija HOV: „Energoprojekt” daje neistinite podatke

Komisija za hartije od vrednosti (HOV) saopštila je da je mišljenje uprave „Energoprojekta” o ponudi za preuzimanje akcija te kompanije koju je dala firma „Napred razvoj”, koje je objavljeno i na stranicama našeg lista i o kome smo detaljno pisali, suprotno Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, jer sadrži neosnovane navode i neistinite podatke. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, inače, nalaže da uprava mora da objavi mišljenje u vezi sa ponudom za preuzimanje. Ukratko oni su ponudu preduzeća „Napred razvoj” u vlasništvu Dobroslava Bojovića i sa njim povezanim firmama, ocenili kao nezakonitu, a ponuđenu cenu akcija od 1.501 dinar neadekvatnu i nižu od knjigovodstvene cene koja je 1.761,40 dinara po akciji. Kako je navedeno u saopštenju, komisija je zatražila hitno

Ekonomija

20.07.2017 u 21:09

„Energoprojekt”: Ponuda „Napreda” za preuzimanje je nezakonita

Da menadžment „Energoprojekta” nema lepo mišljenje o Dobroslavu Bojoviću i njegovoj ponudi za preuzimanje ove kompanije već je poznato, međutim to su juče ponovili i u formi plaćenog oglasa na stranicama našeg lista. Iako na prvi pogled ovo deluje neobično, oni su samo poštovali proceduru Zakona o preuzimanju akcionarskih društava koji nalaže da Uprava mora da objavi mišljenje u vezi sa ponudom za preuzimanje.

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

24.07.2026 u 13:16

Koncert kineskih i srpskih operskih umetnika tokom vikenda u Beogradu

24.07.2026 u 13:10

Stambeno zbrinuto devet porodica izbeglica i interno raseljenih lica u Jagodini

24.07.2026 u 13:07

Slovačka neće biti deo Koalicije voljnih za pomoć Ukrajini

24.07.2026 u 13:06

Vučić kao Pupin i Tesla

24.07.2026 u 13:03

Presuda kavačkom klanu: Zviceru 40, Lazoviću 20 godina robije

24.07.2026 u 13:02

Vučić sa predsednikom Uzbekistana – u fokusu povećanje trgovinske razmene i ulaganja