Čišćenje loših zajmova otkočilo kredite

– Jednostavno klijenti dobijaju povoljnije uslove da zatvore stari kredit. Međutim, potrebna je dodatna analiza za šta je privreda tačno uzela više kredita nego inače. Šta je tu zatvaranje starih NPL-ova, a šta novi krediti za proširenje proizvodnje. Jer, mi ove godine nemamo ni ozbiljnu stopu rasta privredne aktivnosti, ni ozbiljnije investicije, a rast kredita od pet odsto morao bi da se vidi intenzivnije na rastu bruto domaćeg proizvoda. Zato mi sve ukazuje da je po sredi rasterećenje privrede od starih zajmova – kaže Savić.

Vladimir Škrbić, rukovodilac za poslovanje sa malim i srednjim preduzećima u Kredi Agrikol banci, kaže da je na pomenuti rast kreditiranja privrede u najvećoj meri uticala promena cene kredita, saradnja komercijalnih banaka sa različitim investicionim fondovima, kao i učešće u subvencionisanim programima Vlade Srbije.

– Kamatne stope na kredite privredi su osetno niže nego prethodne godine, što je sigurno bilo podsticajno za mnoge privrednike i dovelo do većeg interesovanja klijenata. Ovakav trend prisutan je i u poslovanju sa malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Kredi Agrikol banci koja u ovom segmentu beleži značajan rast, kako u broju, tako i u iznosu kredita plasiranih privredi u odnosu na prethodnu godinu – kaže Škrbić.

U Adiko banci potvrđuju da ima rasta kreditne aktivnosti, ali je njihov utisak da se više radi o sezonskom uticaju.

– Povećanje kreditne aktivnosti u letnjim mesecima, zaključno sa septembrom, direktno je uslovljeno povećanim aktivnostima u poljoprivredi. Sezona je otkupa osnovnih poljoprivrednih kultura, kao i povećanje aktivnosti u građevinskoj industriju s obzirom na to da je sezona građevinskih radova. Adiko banka značajan deo svojih kreditnih aktivnosti bazira na podršci kompanijama koje se bave poljoprivredom tako da u skladu sa tim kreditna aktivnost u letnjim mesecima raste – kažu u ovoj banci.

Rast kredita registrovali su i u Narodnoj banci Srbije (NBS). U njihovom poslednjem avgustovskom izveštaju o inflaciji navode da rast kredita privredi, jun ove godine u odnosu na jun prošle godine, iznosi 2,7 odsto i to posle isključenja efekta otpisa NPL-a. Centralna banka konstatuje da su se preduzeća manje zaduživala jer su u 2016. godini ostvarila bolje poslovne rezultate. Poznato je da se privrednici teško odlučuju na zaduživanje. Istraživanje koje je sproveo USAID na 1.000 preduzeća pokazuje da je 68 odsto ispitanika prošle godine reklo da ne pozajmljuje novac. Po istom istraživanju čak 87 odsto ukupnog finansiranja privrednih subjekata u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava.

U NBS očekuju da će se rast kredita privredi nastaviti i do kraja godine. To što banke rešavaju problem NPL-a imaće pozitivne efekte, jer rasterećenjem bilansa banke otvaraju prostor za novo kreditiranje.

Prema njihovim podacima prosečna cena dinarskih kredita privredi u junu bila je 5,8 odsto, dok su krediti za obrtna sredstva privredi u proseku koštali 5,9 odsto, a za investicije 6,7 odsto.

I troškovi zaduživanja privatnog sektora u deviznom znaku poboljšani su tako da je prosečna kamata za privredu u junu iznosila tri odsto, dok su investicioni krediti koštali 3,2 odsto, a oni za uvoz robe 2,3 odsto.

Privreda od banaka i dalje najviše traži kredite za obrtna sredstva, koji u ukupnoj masi zajmova zauzimaju 48 odsto, dok oni za investicije iznose 32,6 odsto ukupnih potraživanja banaka prema privredi.

Inače, anketa NBS po bankama pokazala je da su ublaženi kreditni standardi za mala i srednja preduzeća, a na to su uticali konkurencija među bankama, niži troškovi izvora za kredite i veća spremnost na preuzimanje rizika.