Tag: nit

Nemački mediji objavili su da je matematičar iz Hamburga Gerhard Opfer rešio „zagonetku”, tzv. Kolacovu hipotezu, koju je pre 60 godina formulisao Lotar Kolac (1910–1990), osnivač Instituta za primenjenu matematiku u Hamburgu. Kolac, student naučnika svetskog glasa Davida Hilberta i Ervina Šredingera, izložio je hipotezu prema kojoj se svi prirodni brojevi, jednostavno kazano, svode se na...

Htenja čovekova uveliko su ograničena materijom od kojeg je sazdan. Čovekov mozak ima taman toliko neurona da njihov kapacitet stane u jedan bolji USB disk. Mogućnost ljudskog mozga da paralelno procesira informacije još je znatno veća od  mogućnosti savremenih kućnih računara. Ali, dokle će tako biti? Kućni računari budućnosti mogli bi imati snage obrade koje su veće od ljudskog mozga. Čovekovo...

Zamislite dan bez Interneta, bez pristupa „Fejsbuku”, slanja elektronske pošte ili slušanja muzike? Sve to desilo se korisnicima u Egiptu, kada je Murbarakov režim isključio Internet misleći da će time zaustaviti političke proteste. Znamo šta se potom desilo, i to je deo istorije, ali za budućnost ostaje mogućnost da ostanemo bez Interneta iz političkih, ekonomskih ili tehničkih razloga....

Često se postavlja pitanje: Da li je čovekov mozak, u stvari, skrivena seks mašina? On se ni na koji način ne može porediti s mašinom, iako je u stanju da u svojoj omnipotentnosti oponaša. Naravno, to je samo naš privid. Mozak je neka vrsta organske nadmaterije kojoj niko nije ravan. Sve mašine su njegovi robovi, on ih je stvorio po svojoj meri i za svoje potrebe. Mozak je ujedno i antimašina, jer...

Zašto „fizičari gone simetriju kao što lutalice u pustinji gone priviđenje koje izmiče”? Kakvu to nedokučivu tajnu ona skriva? Tragajući za odgonetkom na navedena i još nekolika pitanja, obratili smo se prof. dr Nemanji Kaloperu sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu (SAD), jednom od najvećih svetskih kosmologa. Naš sagovornik je 1987. diplomirao u Novom Sadu i odmah se otisnuo u svet. Pet...

Otkako postoje pismeni zapisi, a i pre njih, čovek je sebi postavljao dva krupna pitanja: Poreklo vasione i Poreklo života na Zemlji. Samim tim pitao se za svoju buduću ulogu i ovde i u svemiru. Nije nimalo čudno što su od iskona sve religije, na ovaj ili onaj način, pokušavale da na to odgovore. Pojedina tumačenja bila su bizarna, iz današnje perspektive, čak, smešna i naivna, rekli bismo,...

Pogled Stivena Hokinga na svet jeste shvatanje da živi u realnosti koja predstavlja mentalnu sliku percepcije naših čula. Mozak interpretira podatke kojima ga snabdevaju čula i stvara model spoljašnjeg sveta. Misaoni koncepti su jedina realnost koju o njemu možemo spoznati. Kada je model uspešan u objašnjenju pojava, njemu i elementima i konceptima koji ga sačinjavaju pridružujemo atribut realnosti....