Таг: нит

Немачки медији објавили су да је математичар из Хамбурга Герхард Опфер решио „загонетку”, тзв. Колацову хипотезу, коју је пре 60 година формулисао Лотар Колац (1910–1990), оснивач Института за примењену математику у Хамбургу. Колац, студент научника светског гласа Давида Хилберта и Ервина Шредингера, изложио је хипотезу према којој се сви природни бројеви, једноставно казано, своде се на...

Хтења човекова увелико су ограничена материјом од којег је саздан. Човеков мозак има таман толико неурона да њихов капацитет стане у један бољи USB диск. Могућност људског мозга да паралелно процесира информације још је знатно већа од  могућности савремених кућних рачунара. Али, докле ће тако бити? Кућни рачунари будућности могли би имати снаге обраде које су веће од људског мозга. Човеково...

Замислите дан без Интернета, без приступа „Фејсбуку”, слања електронске поште или слушања музике? Све то десило се корисницима у Египту, када је Мурбараков режим искључио Интернет мислећи да ће тиме зауставити политичке протесте. Знамо шта се потом десило, и то је део историје, али за будућност остаје могућност да останемо без Интернета из политичких, економских или техничких разлога....

Често се поставља питање: Да ли је човеков мозак, у ствари, скривена секс машина? Он се ни на који начин не може поредити с машином, иако је у стању да у својој омнипотентности опонаша. Наравно, то је само наш привид. Мозак је нека врста органске надматерије којој нико није раван. Све машине су његови робови, он их је створио по својој мери и за своје потребе. Мозак је уједно и антимашина, јер...

Зашто „физичари гоне симетрију као што луталице у пустињи гоне привиђење које измиче”? Какву то недокучиву тајну она скрива? Трагајући за одгонетком на наведена и још неколика питања, обратили смо се проф. др Немањи Калоперу са Калифорнијског универзитета у Дејвису (САД), једном од највећих светских космолога. Наш саговорник је 1987. дипломирао у Новом Саду и одмах се отиснуо у свет. Пет...

Откако постоје писмени записи, а и пре њих, човек је себи постављао два крупна питања: Порекло васионе и Порекло живота на Земљи. Самим тим питао се за своју будућу улогу и овде и у свемиру. Није нимало чудно што су од искона све религије, на овај или онај начин, покушавале да на то одговоре. Поједина тумачења била су бизарна, из данашње перспективе, чак, смешна и наивна, рекли бисмо,...

Поглед Стивена Хокинга на свет јесте схватање да живи у реалности која представља менталну слику перцепције наших чула. Мозак интерпретира податке којима га снабдевају чула и ствара модел спољашњег света. Мисаони концепти су једина реалност коју о њему можемо спознати. Када је модел успешан у објашњењу појава, њему и елементима и концептима који га сачињавају придружујемо атрибут реалности....