„Вунена времена” у бројевима

Немачки медији објавили су да је математичар из Хамбурга Герхард Опфер решио „загонетку”, тзв. Колацову хипотезу, коју је пре 60 година формулисао Лотар Колац (1910–1990), оснивач Института за примењену математику у Хамбургу. Колац, студент научника светског гласа Давида Хилберта и Ервина Шредингера, изложио је хипотезу према којој се сви природни бројеви, једноставно казано, своде се на број 1!

Математичари света покушавали су више од 50 година да докажу ту претпоставку. Успех је, упркос томе, изостао. Герхард Опфер је желео да обележи 100-годишњицу рођења Лотара Колаца решењем те необичне математичке загонетке, која је годинама опседала и чувеног мађарског математичара Паула Ердеша.

Према популарном објашњењу, сви парни бројеви могу се преполовити. Што значи, могу се на крају свести на број 1. Што се, пак, тиче непарних бројева, они се множе са 3 и на ту суму додаје се број 1. Формула је: 3 n + 1. Након одређених једноставних рачунских операција, на крају се и непарни бројеви своде на број 1.

Међутим, према Опферовом објашњењу, број рачунских операција није при томе исти. На пример, број 5 захтева шест корака, број 6 девет, број 7 деветнаест, број 8 четири корака, а бројеви са 19 и више места огроман број корака. Он је изјавио да је тај проблем решио помоћу функционалне анализе и компјутера, али решења тек треба да потврде експерти за Колацову хипотезу, међу којима је најугледнији професор математике на Универзитету у Ростоку Лотар Берг.

Поред овог наизглед једноставног проблема, у математици је још много нерешених загонетки. Од 1977. до 2002. математичари светског гласа решили су шест проблема. Једно од тих је за Поенкареову хипотезу које је 2002. дао руски математичар Григорије Перељман, на почасном месту листе универзалних генија.

Експерти су доказали да је пет математичких теорија дало печат 20. веку. То је, најпре, теорија „минимакс принципа” (комбинација минималног и максималног принципа). Као део теорије игара, чију је основну теорему дефинисао 1952. Хелмут Кнесер (1898–1973), она је нашла практичну примену у многим областима живота, нарочито у економији.

Друга теорија, која се назива по имену Холанђанина Луцјена Јана Бровера (1881–1966), експерта за нелинеарну анализу, омогућила је, поред осталог, припрему за слетање на Месец.

Американац Морстон Морсе (1892–1997), експерт за диференцијалну типологију, аутор је тзв. теорије катастрофа. Он је створио основе математичког моделирања догађања и збивања у природи.

То су, затим, теорема непрекидности и теорија прорачуна, као основе компјутерске револуције. И најзад, то је изналажење најједноставнијих метода за потребе линеарног оптимирања, у шта се убраја и решење Герхарда Опфера.

Захваљујући томе, математика ствара властита средства помоћу којих се могу реализовати високи циљеви на најефикаснији начин. Резултати математике и информатике допринели су, такође, снажном развоју медија, који су у 20. веку створили тзв. медијска друштва, што је нови феномен у социологији и историји човечанства.

Американац Клод Елвуд Шенон (1916–2001), аутор „Математичке  теорије  комуникација”, постао је „отац” информационе теорије, чија је основна поставка: „Медији су канал”. (Ако би се судило на основу неких наших писаних и електронских медија, та поставка се примењује буквално!)

У потрази за апсолутном вредношћу информације и изналажења могућности за њено најефикасније преношење, он је успоставио мост за сарадњу експерата за алгоритме, семантичаре, квантне физичаре и филозофе, који покушавају да онемогуће манипулацију информацијама. Како је сам сматрао и доказивао, свака „деформисана информација” изневерава принципе и вредности  универзалног хуманизма и може се употребити као ратно и антихумано средство.

Очигледно је много необичних ствари како у људској глави, тако у људском језику. Једна од необичности је и то што српска именица „реч” има етимолошко порекло у индоеврском корену „req”, наредити, забранити, док реч „број” потиче од глагола „бријати”, а он од староиндијске речи која значи „чешљати вуну”.

Гледано из те перспективе, „вунена времена” су такорећи наш усуд!

(Из додатка НИТ - број2)