Tag: polemika-lazić

Povodom teksta ,,Falsifikati originala”, ,,Politika”, 8. decembra Nije bitna moja poezija, niti Dašin, niti Radmilin rad. U suštini, ovde je bitan stav, diskurs o rasejanju, a taj stav, taj diskurs je porazan, i od svih poraza Srbije, jedan od najakutnijih. On govori o tome sa koliko se stereotipa nosi beogradski čovek danas. On govori o socioistorijskom autizmu današnjih školovanih Beograđana. O...

Moram priznati da mi je žao što sam doživela još jedno tužno i otužno izdanje Daše Drndić, sa sve bauljanjima i padanjima kroz tekst, uz histerične napade. No, moram reći da me besprizorne kvalifikacije i diskvalifikacije Daše Drndić prema jednom gradu i njegovim građanima podsećaju na isti onaj već viđen govor mržnje koji je doveo do ratova, stradanja civila, i raspada države. Stavljanje Srbije u...

Iako se uobičajilo, ne samo da se čita između redova – čemu smo decenijama učeni, već i da svako svoj lični tekst (i kontekst) upisuje u originalni tekst, menjajući i sadržaj i smisao prvobitnog teksta, ne pristajem da se u moj tekst učitava ono čega nema. A nema: nijedne reči osude ljudi koji su iz ovih ili onih razloga, bilo kada, otišli iz zemlje, domovine, prebivališta, kako god je (ih) zvali...

Prvo, tekst Radmile Lazić,nekako reminiscentan čuvenim ,,Politikinim”,,Odjecima i reagovanjima” s početka devedesetih, kukavički je uopćen, stoga ne znači ništa. ,,Neki” su otišli, ,,neki” su dobili u glavu, neki primaju nacionalnu penziju, neki su se vratili, neki ,,čeznu za maminom sarmom” (sram vas bilo!) i tako dalje, isprazno i šuplje ali elegantno i podmuklo ,,ratoborno”. Ljudi imaju imena....

Budući da sam u emigraciji rođen, budući da sam živeo i radio u više zemalja, uključujući tu i desetogodišnji rad u Srbiji, budući da predajem našu kulturu i jezik na Univerzitetu u Parizu, budući dakle da sam po kulturi i duhovnoj svesti koliko Srbin toliko i Evropljanin, liberalnih i individualističkih stremljenja, smatram se pozvanim da reagujem na olaka uopštavanja i preke sudove koji se u...

Čini mi se da se baš i ne možemo pohvaliti nekakvom intelektualnom emigracijom; osim u nekoliko iznimnih slučajeva ona se, bar u dvadesetom veku, nije proslavila. Za razliku od ruske ili poljske emigracije, pa i rumunske, i donekle mađarske. Dva naučnika svetskog glasa i dostignuća, dvojica-trojica pisaca, isto toliko pesnika, jedan filmski režiser, još pokoji intelektualac neglasovitog...