Tag: mandić-rigonat

Mili voz kroz ravnicu. Da sam na običnom starom biciklu, kome spada lanac na svakih petsto metara, mogla bih da prestignem onu sebe, koja sedi u kupeu. Šest sati od Beograda do Subotice. Dvesta kilometara. 21. vek je! Međunarodni voz ubrzava posle mađarske granice,pa juri kroz Slovačku sve do Praga. Zamišljam da sedim u kupeu s nekim Japancem koji drži u ruci red vožnje. Vreme ulaska u označene...

Šta je u subotu 22. juna bilo zajedničko Živoradu Ajdačiću, Nebojši Bradiću i recimo meni? I oni i ja bili smo na protestu pod sloganom „Stop uništavanju kulture”, na Trgu republike, na istoj temperaturi od 35 stepeni u 18 sati. I oni i ja slušali smo simbolično otkucavanje prvog sata protesta zbog stanja u kulturi. I oni i ja smo reditelji. Bradić Nebojša je provereno završio pozorišnu režiju i...

Godišnjica je promene vlasti u Srbiji. Gori prva svećica na torti. Vatromet. Oko torte igraju i pevaju svi koji su od promena profitirali po onoj besmrtnoj Nušićevoj rečenici, iz „Gospođe ministarke”: „Zapiši ujka Vaso”. Da vas podsetim, kad Živka Popović, građanka i žena Sime Popovića, kojeg je neki ludi vetar naneo u politiku, postane ministarka, u kuću joj navali familija, šareno društvo...

Sedim u dečjem pozorištu. Gledam predstave. Prvog dana sa prvacima, drugog sa trećacima. Davno je bilo kad sam sa svojim detetom redovno išla da gledam scenske bajke, pa sam zaboravila osećaj kako je sedeti sa mališanima koji reaguju iskreno, impulsivno, na sve što se dešava. Glasno se smeju, bodre pozitivne likove: ,,Mala sireno, ispravi se.... polako hodaj, pazi veštica!” Čaroliju prekidaju...

Za mnoge pozorišne predstave često se čuje komentar da je u njima režija nevidljiva. Taj epitet nekad je pogrda, a nekad kompliment. Kad je kompliment, sugeriše daje reditelj tako vodio radnju, i likove, da sve izgleda kako je baš tako jedino moglo da se odigra, da deluje spontano, neumitno, unutar logike koja pokrećescensko dešavanjei pozorišni jezik. Ali kakav god postupak reditelj da primenjuje–...

U novogodišnjoj noći, bliže jutru nego ponoći, sačekala me je jedna rečenica koja mi već nekoliko dana ne izlazi i glave. Čula sam je od glumca, koji je dajući instrukcije taksisti gde da ga vozi rekao: „Vozite samo pravo, u pravcu kazaljke na satu”. I taksista ga je dovezao na željeno mesto. Zaumno su se odlično sporazumeli a meni ostavili rečenicu oksimoron vradžbinu u koju može da stane sve što...

Gorelo je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.Pozorište nije izgorelo. Dva Dejana, jedan Simović, drugi Pavlović, i Branislav Matić, radnici iz obezbeđenja, povređeni su u pokušaju gašenja plamena pre dolaska vatrogasaca. Alarmirao ih je Milan Sentić. U vestima o požaru nije bilo njihovih imena, prosto je navedeno da su povređena ,,dva” radnika. Radnik, kako to bezimeno zvuči. Da nije...

Veliki je čovek bio Bekim Fehmiu. Umetnik. Glumac. Upoznala sam ga 2003. godine dok sam u Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirala dramu ’Terasa’, Vave Hristića. Branka Petrić je bila u podeli, a on ju je čekao posle proba. Kasnije, kada je predstava počela svoj život sa publikom, sedela sam sa njim u pozorišnom bifeu. Dolazila sam na svako izvođenje i zbog glumaca i zbog druženja sa Bekimom da...

Franc Kafka u „Dnevniku” piše: „Ne zaboraviti Kropotkina”. Ne zaboraviti „princa anarhizma”, njegovo delo, život, i misao da su solidarnost i uzajamna pomoć a ne konkurencija prirodne osnove života vidljive čak i kod najprostijih životinjskih vrsta. Anarhistički snovi o autentičnoj društvenoj pravdi, moralnoj slobodi kojoj nije svrha da bilo kome pribavi lagodnost već da ljudskim odnosima povrati...

U intervjuu za ,,Politiku” (19. jula) savetnik za kulturu predsednika republikereditelj Bratislav – Braca Petković kaže o predstavi Olivera Frljića „Zoran Đinđić”: „Ne mogu da nam se nameću lažne vrednosti. Najgora vrsta pozorišnog otpada, diletantska u svakom pogledu.To je daleko od dobrog pozorišta, a sve to još za državne pare. Svaki bi građanin za čin pljuvanja i povraćanja po zastavi na ulici...