Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

28.01.2016 u 09:05

Preko pola sveta do Sankt Peterburga

U idealnim uslovima prevoz svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu. Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana. Kada bi nam bio dozvoljen drumski prevoz, do iste destinacije delilo bi nas manje od 2.500 kilometara, a putovanje bi trajalo samo dva do tri dana. A sve to zato što Evropska unija zabranjuje izvoz naše svinjetine, pošto Srbija i dalje vakciniše svinje protiv klasične kuge. Nije nam dozvoljen čak ni drumski transport preko teritorija država članica. Kako je „Politika” juče pisala, ne koristi se ni mogući alternativni plovni put Dunavom. Što zbog

Ekonomija

19.01.2016 u 11:05

Direktor zakočio registraciju vozila

Pojedini građani imaju problem da registruju vozila jer u Agenciji za bezbednost saobraćaja dokumentaciju nema ko da potpiše. Naime, kako „Potrošač” saznaje, 31. decembra v. d. direktora je istekao mandat, novi nije još imenovan, a jedino on može da stavi popis na uverenje o ispravnosti (atest) automobila kod kojih je ugrađen plin. O ovom problemu obavestio nas je čitalac koji je prošle nedelje bezuspešno pokušavao da produži registraciju. – Pre izvesnog vremena ugradio sam u svoj putnički auto uređaj za tečni naftni gas tj. plin. Kako prilikom takve prepravke vozila mora da se uradi uverenje o ispravnosti (atest), to sam i učinio preko Auto-moto saveza – objašnjava naš čitalac. On ističe da je atest platio 11.000 dinara, i tom prilikom mu je rečeno da će ga kroz

Ekonomija

19.01.2016 u 08:40

Pušači plaćaju skuplje životno osiguranje

Da živite u Americi i da ste skloni prejedanju, a naročito tokom učestalih praznika, polisa životnog i zdravstvenog osiguranja koštala bi vas više nego da takvu potrebu nemate. Osiguravajuće kompanije u Srbiji nisu toliko stroge kad je u pitanju gojaznost, osim ako kod osiguranika postoji evidentiran neki zdravstveni problem. Pušenje se, pak, tretira na drugi način. Prilikom popunjavanja polise životnog osiguranja postoje i stavke o tome da li ste pušač i koliko u proseku cigareta popušite, i to utiče na cenu polise. – Razlika u premiji na istu osiguranu sumu ide i do pet odsto, odnosno, pušači plaćaju toliko skuplju premiju životnog osiguranja – izjavio je za portal „Sve o osiguranju” profesor Nebojša Žarković, autor „Pojmovnika osiguranja“, i dodaje da strane osiguravajuće kuće u

Ekonomija

11.01.2016 u 22:05

Trgovci koče povraćaj PDV-a za bebe

Roditelji sve češće imaju problem kako da vrate porez (PDV) za kupljene bebi-proizvode, što je kao pogodnost za porodice sa nižim primanjima uvedeno pre tri godine. Čitateljka koja se javila redakciji „Potrošača” požalila se da poslednji put nije uspela da refundira novac jer sve više trgovaca na fiskalnom računu ne označava precizno da je reč o dečjoj hrani, kašicama ili pelenama, zbog čega je Poreska uprava odbila da joj za tu robu vrati plaćeni iznos poreza! – Recimo, umesto da proizvod zavedu kao „kašica za bebe od ćurećeg mesa HIP”, trgovci ga označe kao „HIP ćuretina”, ali za Poresku upravu to nije dovoljno jasno i nisam uspela da refundiram novac – objasnila je čitateljka iz Beograda. Ona kaže da se zbog „neverovatnih razloga jedna korisna akcija previše zakomplikovala” i da bi i

Ekonomija

30.12.2015 u 09:05

Ko (ne) štiti državne oranice

U Skupštini Srbije poslanici su juče razmatrali čak 99 amandmana na predložene izmene zakona o zakupu poljoprivrednog zemljišta. Pitanje oko koga se ipak najoštrije polemisalo jeste – da li će predloženi propisi sada omogućiti strancima da kupuju srpske oranice. Na kritike opozicije da će se posle usvajanja propisa to i dogoditi, iz SNS-a je poručeno da je suština problema sa kojima se Srbija suočava loše ispregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a ne nova zakonska rešenja o zakupu državnog zemljišta. Kako je preneo Tanjug, zamenik šefa poslanika SNS-a Aleksandar Martinović istakao je da je SSP potpisan „na brzinu”, bez zaštitnih klauzula...

Ekonomija

25.12.2015 u 09:05

Otkriveni falsifikati voćnih rakija

Na tržištu Srbije i dalje se prodaju falsifikovane i nekvalitetne voćne rakije. Od 20 kontrolisanih uzoraka čak 11 nije imalo ispravnu deklaraciju, pet nije bilo odgovarajućeg kvaliteta dok su tri rakije bile falsifikati, navodi se u izveštaju Poljoprivredne inspekcije. Inspekcija je ispitivala kvalitet i bezbednost alkoholnih pića domaćih proizvođača iz prometa i magacina. Kod rakija koje su proglašene nekvalitetnim pronađen je uglavnom smanjen sadržaj etanola od deklarisanog (kod pet uzoraka). U tri slučaja etanol nije poticao samo od voća već je dodavan šećer ili rafinisani etanol. Prema informacijama objavljenim na sajtu Ministarstva poljoprivrede reč je o proizvođačima: „Simeks original” Subotica („rakija od šljive”), „BB rakije” Rakovac ( „lozova rakija”) i „Destilerija Šuran” Novi

Ekonomija

22.12.2015 u 22:05

Srpska svinjetina lakše do Rusije

Srbija će naredne godine najverovatnije prestati da vakciniše svinje protiv klasične kuge, ali i pored tog vidnog napretka u suzbijanju i iskorenjivanju te bolesti, minimalne su šanse da ćemo samo na osnovu te činjenice moći da izvozimo svinjsko meso i prerađevine u Evropsku uniju, smatraju stručnjaci. Zbog korišćenja vakcina za suzbijanje ove zarazne bolesti EU je još pre desetak godina zabranila uvoz, pa čak i prevoz kamionima kroz zemlje članice mesa i prerađevina iz Srbije. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo da poslednjih pet godina nije registrovan nijedan slučaj svinjske kuge što „otvara mogućnost sticanja statusa zemlje slobodne od ove bolesti pa tako i nesmetanog izvoza mesa”. – Dobili smo šest miliona doza za vakcinaciju svih grla u 2016. Nadamo se da ćemo uskoro i

Ekonomija

16.12.2015 u 08:15

Izvoznici najviše profitiraju na srpskoj malini

Domaći proizvođači maline, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih deset meseci ove godine izvezli su oko 82.500 tona malina i tako definitivno potukli konkurenciju iz Poljske koja je ove sezone imala slabiji rod zbog suše. Prognoze su da će 2015. malinari završiti kao svetski rekorderi u izvozu ovog voća. Na tim sjajnim rezultatima će profitirati uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu (za oko dva evra po kilogramu) a na njoj u kasnijoj preradi zarađuju višestruko. Malo je poznato da se od srpske maline u svetu pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Strunjaci kažu da nijedna druga malina proizvedena u bilo kom delu sveta ne može po

Ekonomija

15.12.2015 u 10:05

Ko štiti javašluk kurirskih službi

Prigovori na rad firmi koje se bave isporukom pošiljki poslednjih nekoliko meseci su udvostručeni. Trećina žalbi uglavnom se odnosi na neisporučenu robu, a veliki broj i na lošu uslugu i nemogućnost obeštećenja u slučaju kada stigne oštećen proizvod. Po pritužbama potrošača prednjače kompanije „Aks” i „Beks”, ističu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije. I redakciji „Potrošača” nedavno se javio Ljubomir Lacković iz Beograda, koji je imao problem da naplati štetu. Naime, stigao mu je polomljen kotao za grejanje na drva koji je platio 25.000 dinara. Žalio se kurirskoj službi i dobio odgovor da je reklamacija odbijena jer, navodno, „onaj ko je slao robu nije dobro upakovao paket”. Pošiljalac mu je obećao da će vratiti novac, ali tek pošto kurirska služba njega obešteti.

Ekonomija

28.11.2015 u 09:05

Ko su vlasnici srpske zemlje

Dok u javnosti traje polemika da li će izmenom propisa o zakupu državnog zemljišta oranice dugoročno pasti u ruke domaćim ili još gore stranim tajkunima zaboravlja se činjenica da su stranci već uveliko vlasnici srpskih njiva. Iako važeći propisi to ne dozvoljavaju javna je tajna da postoji način da stranac postane vlasnik zemlje u Srbiji. Vrlo je jednostavno. Dovoljno je da registruje firmu u našoj državi i kupi zemlju gde god mu je drago. Ko su najveći vlasnici obradive zemlje u Srbiji? Prema podacima kojim raspolaže analitičar Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista, najviše je privatizovano zemljište u Vojvodini. Od 1,6 miliona hektara obradivog zemljišta u toj našoj pokrajini u privatnoj svojini je čak 1,1 milion hektara. Kupovinom propalih, nekada moćnih društvenih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: albunović ivana