Preko pola sveta do Sankt Peterburga

U idealnim uslovima prevoz svinjskog mesa do Rusije traje 13 dana. Toliko je potrebno da kontingent stigne najpre kamionima iz Srbije do luke Bar, a potom morskim putem, oko Evrope, do luke u Sankt Peterburgu.

Za to vreme, prema računici proizvođača, meso pređe oko 7.600 kilometara i u jednom delu čak plovi kroz vode Atlantskog okeana.  Kada bi nam bio dozvoljen drumski prevoz, do iste destinacije delilo bi nas manje od 2.500 kilometara, a putovanje bi trajalo samo dva do tri dana.

A sve to zato što Evropska unija zabranjuje izvoz naše svinjetine, pošto Srbija i dalje vakciniše svinje protiv klasične kuge. Nije nam dozvoljen čak ni drumski transport preko teritorija država članica.

Kako je „Politika” juče pisala, ne koristi se ni mogući alternativni plovni put Dunavom. Što zbog nedostatka rashladnih kontejnera i loše infrastrukture, što zbog pravnih nedoumica – da li nam je za korišćenje plovnog puta potrebno zeleno svetlo EU. Ozbiljnija analiza o ekonomskoj isplativosti nikada nije ni urađena.

Put preko „pola sveta”, logično, čini naše meso sve manje konkurentnim. Ali morski pravac, tvrde proizvođači, trenutno je ekonomski najisplativiji, jer tako najbrže stižemo na moskovsko tržište.

Izvoz svinjskog mesa iz Srbije u Rusiju pao je za trećinu u odnosu na 2014 (sa 14.500 na 10.670 tona), dok je prihod praktično prepolovljen  sa oko 50 na 24,3 miliona dolara. Najveća prepreka domaćim proizvođačima bili su upravo otežan transport i nestabilan kurs ruske rublje. Zbog toga su izvoznici prinuđeni da kontingente šalju do Bara, a dalje brodskim kontejnerima do luke Sankt Peterburg (za zapadni deo ruskog tržišta), odnosno Vladivostoka ili neke od korejskih luka (za dalekoistočno tržište).

Prema informacijama sa sajta ruskog ministarstva poljoprivrede, desetak kompanija iz Srbije ima dozvolu za plasman mesa na to tržište. Neke od njih imale su tokom prošle godine i privremene zabrane izvoza zbog problema sa kvalitetom mesa. Poslednju izvoznu dozvolu dobila je u decembru industrija mesa „Matijević”, što bi u narednom periodu, po mišljenju stručnjaka, moglo da uveća izvozni bilans Srbije. Najveći izvoznici mesa su –  „Juhor” – Jagodina, „Neoplanta” – Novi Sad i „Karneks” – Vrbas, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

– Ugovaranje i realizacija izvoza otežana je zbog udaljenosti i nestabilnosti tržišta Ruske Federacije, troškova i vrsta transporta. Problem je i nestabilna rublja – kaže Tijana Anđelić, direktorka „Karneksa”. I ova kompanija ostvarila je, kažu, blagi pad izvoza u odnosu na 2014. Oko 70 odsto njihovog plasmana čine zamrznute svinjske polutke, a preostalo paštete, gotova jela i dimljeno – bareni program.

U „Neoplanti”, koja 40 odsto ukupnog izvoza plasira u Rusku Federaciju, potvrđuju isto, ali takođe ističu da na tom tržištu vlada izuzetno jaka konkurencija.

– Ako neki proizvodi putuju do Rusije u proseku 40 dana, umesto tri, sve je jasno. Time je onemogućen plasman polutrajnih proizvoda sa kraćim rokom trajanja, a troškovi distribucije su povećani tri do četiri puta – objašnjavaju u ovoj kompaniji. Na ruskom tržištu su, dodaju, najtraženije svinjske polutke. One se prodaju industrijama mesa koje ih dalje koriste u proizvodnji.

Dominantni izvoznici svinjetine u Rusiju su Brazil i Argentina, koji imaju izuzetno visoke subvencije u stočarstvu. Potencijalno veći snabdevač je i Kina.

Kako Srbija da poveća izvoz?

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, kaže da prema pravilima Svetske trgovinske organizacije izvozni podsticaji nisu dovoljni. Ipak sve više država pronalazi model za podršku stočarima tako što izdvaja znatne sume za marketing pri osvajanju novih tržišta. EU ima čak i kompenzacione fondove i time pokriva deo gubitka koje trpe izvoznici većine poljoprivredno-prehrabenih proizvoda zbog sankcija sa Rusijom

– Treba učiniti napore da se barem delimično osvoji tržište Moskovske oblasti ili neke od gubernija, na koje možemo da izvozimo u kontinuitetu. Za sve to potrebna je izvozna strategija sa pratećim merama ekonomske, odnosno spoljnotrgovinske politike – kaže Stanković.

U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede ističu da je u interesu Srbije svakako da što pre stekne status države slobodne od svinjske kuge i tako poboljša konkurentnost svoga mesa. Kažu da Evropska komisija velikim sredstvima pomaže projekat iskorenjivanja ove bolesti.

Čak i da prestanemo sa vakcinacijom ove godine, kako se najavljuje, u najboljem slučaju bismo tek 2018. godine mogli da očekujemo zeleno svetlo za izvoz u EU i prohodne puteve do ruskog tržišta, što nam je još važnije. Potrebno je, podsećaju, da prođe dve godine bez pojavljivanja novih žarišta bolesti.