Преко пола света до Санкт Петербурга

У идеалним условима превоз свињског меса до Русије траје 13 дана. Толико је потребно да контингент стигне најпре камионима из Србије до луке Бар, а потом морским путем, око Европе, до луке у Санкт Петербургу.

За то време, према рачуници произвођача, месо пређе око 7.600 километара и у једном делу чак плови кроз воде Атлантског океана.  Када би нам био дозвољен друмски превоз, до исте дестинације делило би нас мање од 2.500 километара, а путовање би трајало само два до три дана.

А све то зато што Европска унија забрањује извоз наше свињетине, пошто Србија и даље вакцинише свиње против класичне куге. Није нам дозвољен чак ни друмски транспорт преко територија држава чланица.

Како је „Политика” јуче писала, не користи се ни могући алтернативни пловни пут Дунавом. Што због недостатка расхладних контејнера и лоше инфраструктуре, што због правних недоумица – да ли нам је за коришћење пловног пута потребно зелено светло ЕУ. Озбиљнија анализа о економској исплативости никада није ни урађена.

Пут преко „пола света”, логично, чини наше месо све мање конкурентним. Али морски правац, тврде произвођачи, тренутно је економски најисплативији, јер тако најбрже стижемо на московско тржиште.

Извоз свињског меса из Србије у Русију пао је за трећину у односу на 2014 (са 14.500 на 10.670 тона), док је приход практично преполовљен  са око 50 на 24,3 милиона долара. Највећа препрека домаћим произвођачима били су управо отежан транспорт и нестабилан курс руске рубље. Због тога су извозници принуђени да контингенте шаљу до Бара, а даље бродским контејнерима до луке Санкт Петербург (за западни део руског тржишта), односно Владивостока или неке од корејских лука (за далекоисточно тржиште).

Према информацијама са сајта руског министарства пољопривреде, десетак компанија из Србије има дозволу за пласман меса на то тржиште. Неке од њих имале су током прошле године и привремене забране извоза због проблема са квалитетом меса. Последњу извозну дозволу добила је у децембру индустрија меса „Матијевић”, што би у наредном периоду, по мишљењу стручњака, могло да увећа извозни биланс Србије. Највећи извозници меса су –  „Јухор” – Јагодина, „Неопланта” – Нови Сад и „Карнекс” – Врбас, показују подаци Привредне коморе Србије.

– Уговарање и реализација извоза отежана је због удаљености и нестабилности тржишта Руске Федерације, трошкова и врста транспорта. Проблем је и нестабилна рубља – каже Тијана Анђелић, директорка „Карнекса”. И ова компанија остварила је, кажу, благи пад извоза у односу на 2014. Око 70 одсто њиховог пласмана чине замрзнуте свињске полутке, а преостало паштете, готова јела и димљено – барени програм.

У „Неопланти”, која 40 одсто укупног извоза пласира у Руску Федерацију, потврђују исто, али такође истичу да на том тржишту влада изузетно јака конкуренција.

– Ако неки производи путују до Русије у просеку 40 дана, уместо три, све је јасно. Тиме је онемогућен пласман полутрајних производа са краћим роком трајања, а трошкови дистрибуције су повећани три до четири пута – објашњавају у овој компанији. На руском тржишту су, додају, најтраженије свињске полутке. Оне се продају индустријама меса које их даље користе у производњи.

Доминантни извозници свињетине у Русију су Бразил и Аргентина, који имају изузетно високе субвенције у сточарству. Потенцијално већи снабдевач је и Кина.

Како Србија да повећа извоз?

Војислав Станковић, аграрни аналитичар, каже да према правилима Светске трговинске организације извозни подстицаји нису довољни. Ипак све више држава проналази модел за подршку сточарима тако што издваја знатне суме за маркетинг при освајању нових тржишта. ЕУ има чак и компензационе фондове и тиме покрива део губитка које трпе извозници већине пољопривредно-прехрабених производа због санкција са Русијом

– Треба учинити напоре да се барем делимично освоји тржиште Московске области или неке од губернија, на које можемо да извозимо у континуитету. За све то потребна је извозна стратегија са пратећим мерама економске, односно спољнотрговинске политике – каже Станковић.

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде истичу да је у интересу Србије свакако да што пре стекне статус државе слободне од свињске куге и тако побољша конкурентност свога меса. Кажу да Европска комисија великим средствима помаже пројекат искорењивања ове болести.

Чак и да престанемо са вакцинацијом ове године, како се најављује, у најбољем случају бисмо тек 2018. године могли да очекујемо зелено светло за извоз у ЕУ и проходне путеве до руског тржишта, што нам је још важније. Потребно је, подсећају, да прође две године без појављивања нових жаришта болести.