Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Komentari

13.11.2017 u 09:15

Da li društvene nauke upravljaju „zmajevim kočijama”

*Naučna savetnica u Institutu društvenih nauka u Beogradu TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komentari

02.11.2017 u 09:30

Društvene nauke u promenjenom svetu

Naučna savetnica, Institut društvenih nauka u Beogradu TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komentari

04.10.2017 u 08:00

Društvene nauke u modernoj državi – nužna potreba ili luksuz

TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komentari

07.07.2017 u 10:00

Lakše se diše

I dok čitamo da je norveški ambasador Arne Sanes Bjernstad neprijatno iznenađen kritikama opozicije koja je negativno prokomentarisala njegovu podršku Ani Brnabić, uz komentar da nije to očekivao od demokratskih i prozapadno orijentisanih stranaka, potrebno je primetiti da postoji još poneki ugao gledanja na važnost premijerke ,,takve” seksualne orijentacije. Jer ne dešava se baš sve u javnosti i na političkoj sceni samo između ,,velikih igrača”, i nije jedino pitanje ko s kim manipuliše, ko vodi populističku politiku i ko se kojem svetskom bloku dodvorava. Mnogo toga od životnog značaja je u privatnosti porodičnog doma i drugim važnim privatnim odnosima u kojima se očekuju vidljive promene nabolje. I u školi, i na radnom mestu, u sportskom klubu, na fakultetu, i u svim mikrosredinama u kojima

Komentari

04.01.2017 u 08:15

Žensko pravo na uniformu

Kad god se u javnosti pokrenu pitanja obaveznog vojnog roka, obično se svi argumenti, i oni „za” i oni „protiv”, kreću oko muških regruta, dok se po pravilu zanemaruje situacija u vezi sa ženama. Pre ukidanja obaveznog regrutnog sistema, vojska je bila deo tradicionalnog rodnog identiteta evropskih muškaraca, kada su sve do prve dve trećine dvadesetog veka, uz retke izuzetke, svi vojnici bili muškarci i većina muškaraca su postajali vojnici. Kako su gotovo svi mladići tokom te prve tri četvrtine dvadesetog veka morali da odsluže neku vrstu vojnog roka, osnovna obuka se smatra i danas kao specifično muški način sazrevanja. Iako su navedeni ciljevi osnovne obuke prioritetno bili da se civili transformišu u vojnike, sekundarno prisutan, ali ništa manje važan cilj vojske je bio da se

Komentari

05.11.2016 u 09:15

Žene, mir i bezbednost

Pre šesnaest godina, 31. oktobra 2000, Savet bezbednosti UN doneo je Rezoluciju 1325, dokument koji predviđa da se, pored država kao tradicionalnih aktera, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma uključi civilno društvo, a pre svega žene. Rezolucija je poznata pod nazivom „Žene, mir i bezbednost” i rezultat je inicijative međunarodnog ženskog mirovnog pokreta a obavezna je za sve zemlje članice Ujedinjenih nacija. Iako se usvojeni tekst razlikuje od početne ideje, a njegova primena je još udaljenija od prvobitnih vizija kreatorki, one su uporno dokazivale da se novcem iz poreza često obilato finansiraju smrt i razaranja, da žene podnose najveći teret militarizma, kao i da su ratovi najveći uzročnici svekolikog globalnog siromaštva. Rezolucija se koncentriše na učešće žena u

Komentari

18.08.2016 u 08:15

Kako žene utiču na spoljnu politiku

Osim što svojim prisustvom bolje predstavljaju sastav naroda, čineći zakonodavnu i izvršnu vlast usklađenijim s principom participativne demokratije, u vreme formiranja novog skupštinskog saziva i nove vlade, obično se postavlja pitanje da li žene u parlamentima i u vladama donose neke vidljive razlike u političkim odlukama u kojima učestvuju. Naime, činjenice ukazuje da muškarci i žene drugačije shvataju bezbednost i međudržavne konflikte. Istraživanja o rodnim stereotipima navode da su žene često viđene da poseduju i u politici odlike kao što su ljubaznost, kooperativnost, saosećajnost, toplina i nežnost, dok su muškarci viđeni kao agresivniji, čvršći, autoritativniji i moćniji. Žene su, na primer, manje spremne od muškaraca da podrže upotrebu sile u rešavanju međunarodnih problema, posmatraju

Ostali komentari

26.08.2015 u 08:15

Da se „vidi i čuje” standard za javna okupljanja

Sloboda javnog okupljanja nema još razvijenu tradiciju u našoj sredini, za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, gde je ta sloboda duboko ukorenjena u demokratskoj tradiciji.Prisetimo se, na primer, Francuske, gde je zakon iz davne 1881. eksplicitno predviđao da su „javna okupljanja slobodna” te da se „mogu održavati bez prethodnog odobrenja” – što je praktično značilo da ih je potrebno samo...

Ostali komentari

14.11.2014 u 15:00

Razbijeni prozori i grafiti mržnje

Stav savremenih ekonomista je da se prilikom određivanja ko je bogat, a ko siromašan moraju uzeti u obzir tzv. javna dobra, odnosno njihova pristupačnost, a ne samo koliko se neke robe može kupiti za nečija primanja. Po toj teoriji, biti bogat znači živeti u uređenom kraju bez nagomilanog đubreta, polupanih prozora, gde nema propalih i napuštenih zgrada, grafitima iscrtanih zidova, otvorenog...

Ostali komentari

09.10.2014 u 15:00

Razbijeni prozori

Teoriju razbijenih prozora kriminološka nauka je usvojila početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, dokazivanjem povezanosti urbanog nereda s vandalizmom i drugim vidovima nasilnog ponašanja. Po toj teoriji, postojanje urbanog nereda (simbolizovanog razbijenim prozorima) predstavlja ne samo signal i pokazatelj postojanja povećane mogućnosti vršenja krivičnih dela nasilnog karaktera, već je i jedan...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Zorica Mršević