Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Srbija

13.03.2016 u 18:05

Poliglote pored Tise

Belo Blato – Radmila i Ištvan Toškov šire svoj etno-salaš u selu koje je postalo poznato baš po ubrzanom razvoju seoskog turizma. Naselje je specifično i po tome što mu se bašte često nalaze ispod nivoa vode u rekama Tisi i Begeju koje ga okružuju. Pomenuti salaš zove se „Lujza”, po imanju koje se nekada nalazilo u njegovoj blizini, a sa koga se još pre više od dva veka hrana odvozila dalje od Beča. Na to imanje kao dete je dospela i Radmila i zajedno sa svojom porodicom doprinela nacionalnom koloritu između dve reke. Radmila i Ištvan Toškov – Moj suprug je pola Bugarin, a pola Mađar. Otac mu je Bugarin, dakle i stričevi i tetke i sva rodbina s te strane. Majka mu je Mađarica. Kad sam došla u kuću pre tri decenije, pričalo se uglavnom na mađarskom, posebno dok je muževljeva

Srbija

26.02.2016 u 20:05

Zakupci nisu ispunili obećanja

Žitište – U pogonu beogradske firme „BG mibras”, koja je zakupila klanicu živine u Žitištu, proizvodnja je prekinuta duže od deset dana, ali se ne znaju pravi razlozi. Radnicima je rečeno da će biti na plaćenom odsustvu petnaestak dana, a o tome šta se u stvari događa niko ništa ne kaže. Beograđani su ovde započeli proizvodnju pre nepune dve godine i to u klanici koju je držao „Agroživ”, a ovo preduzeće je zbog velikih dugovanja već ranije preuzeo „Srbijagas”. Kako se može čuti u Žitištu sada nema nikoga od predstavnika „Mibrasa”, a svi su sumnjičavi pogotovo kada je reč o ponovnom pokretanju posla. Dok neki tvrde da je u pitanju problem s instalacijama visokog pritiska, više je onih koji misle da je Beograđanima propao posao u Žitištu i da su ih blokirale banke. – Rečeno nam je da

Srbija

14.02.2016 u 22:05

Ustavobranitelj iz Melenaca

Melenci – Veliki doprinos donošenju Sretenjskog ustava dao je Lazar Zuban (1795–1850), rodom iz banatskog sela Melenci, bez obzira na to što njegov zavičaj tada nije bio u Srbiji. Zuban je, na osnovu evropskog iskustva, širio slobodarske ideje i težnje da Srbija bude moderna država. Osnovao je i prvu srpsku stranku koja se zalagala za ustav, a kad je ustav prvi put donesen, nije ga imala nijedna druga zemlja u okruženju. Ipak, danas se o njemu malo zna, a Grad Zrenjanin je nedavno odlučio da se nepravda ispravi i da mu se u rodnim Melencima podigne spomen-obeležje. Ivan Bošnjak iz Melenaca, najvećeg sela u Banatu, za sebe kaže da baštini kulturu sela, ali i celog srednjeg Banata, u kojem se ono nalazi. Napisao je i nekoliko knjiga o znamenitim ljudima svog zavičaja, a o njegovom radu

Komentari

08.02.2016 u 08:09

Kada se popravlja Sandićeva kuća

Zrenjanin – Pre neki dan neko ponovo pomenu gradnju bob staze na aerodromu „Ečka” u blizini Zrenjanina, kao i ozbiljne namere da se na drugoj strani grada podigne golf teren. Pročulo se, po ko zna koji put, i da kreće adaptacija Sandićeve kuće. Nema sumnje, na Begeju računaju da su izbori blizu. Vest da u središtu srednjeg Banata nameravaju da grade bob stazu lansirana je u maju prošle godine. Da li samo bob ili još staza za neku alpsku skijašku disciplinu?, zapitali su se duhoviti građani. Tada je, uz prisustvo gradskih otaca, rečeno da radovi počinju za desetak dana. Radovi, neki će reći srećom, još nisu počeli. Javnost je umirena objašnjenjem da je reč samo o trening stazi, a valjda je taj argument doprineo da se sport koji ovde niko uživo nije ni gledao spominje u funkciji dokaza da idemo

Ekonomija

04.02.2016 u 08:42

Žitoprodukt ide u stečaj

Zrenjanin – Zbog velikih dugovanja i duge nesposobnosti plaćanja Privredni sud u Zrenjaninu usvojio je predlog Banke Inteza i doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom AD „Žitoprodukt”. Stečajni upravnik je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno njen Centar za stečaj. Stečajni razlog je trajnija nesposobnost plaćanja. Račun preduzeća u vreme donošenja odluke o stečaju bio je u neprekidnoj blokadi 1.098 dana, a dug iznosi više od 1,3 milijarde dinara. Tako je još jedna velika firma iz sastava kombinata „Servo Mihalj” pala na kolena s malim izgledima da se više ikada digne na noge. Zrenjaninski agronomi su izračunali da je kombinat nekada proizvodio više hrane nego danas Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, tri zemlje bivše SFRJ,

Srbija

29.01.2016 u 20:05

Defile banatskih spahija za nacionalnu dominaciju

Zrenjanin – Slika „Defile banatskih spahija pred carem Franjom Josifom Prvim”, koju je naslikao mađarski autor Pal Vago krajem 19. veka, još uvek je aktuelna, ali ne toliko po umetničkom izrazu koliko po izuzetnom marketinškom značaju. Tadašnji nedostatak (današnjih) medija: radija, televizije, interneta i čega sve ne, podstakao je političare da se oslone na slikarstvo. Danas se ocenjuje da je upravo na toj slici umetnik uspešno demonstrirao državu, vlast i silu. Slika se čuva u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, gde je ovih dana ponovo privukla pažnju. Kako nam priča kustos Olivera Skoko, u okviru velike proslave, upriličene 8. juna 1896. godine u Budimpešti, povodom „hiljadugodišnjeg postojanja mađarske države”, svaku županiju je predstavljala delegacija, koja je u defileu prošetala ispred cara.

Srbija

20.01.2016 u 17:11

Plivači nasukani na led

Zrenjanin – Većina od 26 mladića, koliko ih je na Bogojavljenje plivalo za časni krst, a koje je predvodila devojka Sara Francuski, izašla je iz jezera u centru Zrenjanina kao s bojnog polja ili, bolje rečeno, kao da su prešli granicu blokiranu, danas popularnom, žilet žicom. Kad su momci džentlmenski pustili Saru da prva zapliva, učinili su joj medveđu uslugu. Jezero je bilo puno komada leda kroz koji se ona, kao prva, najteže probijala. Nailazila je na oštre komade, a otežavajuća okolnost bila je što se led u najvećem delu nalazi pod vodom pa je neprimetan. Nisu bolje prošli ni momci. Ozlede je, zajedno sa Sarom, doživelo više od polovine učesnika. Veliki zaljubljenik u plivanje, kao sport u kome joj je proricana sjajna budućnost, Sara je zanemarila povrede i nije krila

Srbija

21.01.2016 u 09:05

S nanogvicom na posao, svadbe i sahrane

Zrenjanin – Jedan Zrenjaninac morao je prošle godine da traži dozvolu da se udalji na šest sati od kuće kako bi prisustvovao svadbi svoje ćerke, pošto je u kućnom zatvoru izdržavao kaznu na koju je osuđen. Umesto u zatvoru osuđena lica kaznu danas mogu da odsluže kod kuće, i da im se umesto novčane kazne izrekne kazna rada u javnom interesu, a takva praksa je uvedena posle donošenja Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija. Primenu zakona na području srednjeg i severnog Banata sprovodi Okružni zatvor u Zrenjaninu, a u gradu je za te namene otvorena i posebna kancelarija. Dok se ona kadrovski ne popuni, posao poverenika obavljaju zaposleni u Okružnom zatvoru, čiji upravnik Ljiljana Branković kaže da se tek sada vidi da je reč o velikom poslu. – Naša ustanova pokriva područje od

Srbija

14.01.2016 u 20:05

I lucerka donosi sreću

Banatsko Karađorđevo – Selu koje su posle Prvog svetskog rata podigli Ličani, solunski dobrovoljci, sreću ne donosi detelina sa četiri lista već lucerka, „sedmakinja” po kojoj je ono postalo poznato u nekadašnjoj Jugoslaviji. Pored gajenja pomenute deteline, koja se smatra izuzetno kvalitetnom stočnom hranom, meštani Karađorđeva su se posebno specijalizovali za proizvodnju semena, koje takođe ima dobru prođu na tržištu, a ono je mnogo šire i zahvalnije. Ako to seme sa sobom nisu doneli doseljenici, koji su uoči rata živeli u Americi, a kako se to tvrdi u selu, onda su bar doneli američka iskustva. Kako, inače, objasniti da je proizvodnja semena lucerke u Srbiji najvećim delom locirana u Vojvodini, i to na oko 3.000 hektara, a bar pola od tih površina nalazi se u Banatskom Karađorđevu i

Srbija

12.01.2016 u 22:00

Novinar koji jedini želi radio

Zrenjanin – Radio Zrenjanin je prestao da emituje program 20. decembra, 36 godina nakon osnivanja. Firma sa petnaestak zaposlenih još uvek postoji, ali samo dok ne stigne rešenje da je likvidirana, a ono se očekuje ovih dana. Ovakav, neslavan epilog pokušava da spreči zrenjaninski novinar Božidar Drinić, koji tvrdi da mu je uskraćeno pravo na privatizaciju firme u kojoj je radio. Time bi, uveren je Drinić, bilo sprečeno gašenje radio stanice. Drinić je u tom javnom preduzeću proveo 18 godina, i po tom osnovu se sredinom decembra prošle godine jedini prijavio za upis besplatnih akcija, jer ono pre toga u dva kruga javne prodaje nije našlo kupca. U Radio Zrenjaninu je primljen njegov zahtev, ali on nije prosleđen Agenciji za privatizaciju, jedino nadležnoj za regulisanje prava na besplatne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: đukić đuro